Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Des mouches venimeuses corrompent, font tourner l’huile du parfumeur; Un peu de folie a plus de poids que sagesse et honneur.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Le sage a le cœur à droite, le cœur du sot est à gauche.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Aussi bien, dans la voie où se dirige le sot, l’intelligence lui fait défaut: il révèle à tous qu’il est sot.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Si la mauvaise humeur du souverain fait explosion contre toi, ne quitte pas ta place; car la douceur atténue de grandes offenses.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Il est un abus que j’ai observé sous le soleil et qui a l’air d’une inadvertance échappée au souverain:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
la folie est appelée à de hautes situations, et des gens considérables demeurent dans un rang inférieur.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
J’Ai vu des esclaves à cheval, et des grands allant à pied comme des esclaves.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Celui qui creuse une fosse y tombe; celui qui renverse une clôture, le serpent le mord.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Celui qui extrait des pierres peut se faire du mal; celui qui fend du bois s’expose à quelque danger.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Si on a laissé s’émousser le fer, n’en affile-t-on pas le tranchant pour lui rendre sa force? Ainsi le véritable instrument du succès, c’est la sagesse.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Si le serpent mord faute d’incantations, il n’y a point de profit pour le charmeur.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Les paroles du sage éveillent la sympathie; les lèvres du sot causent sa perte.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Le début de ses paroles est sottise, la conclusion de son discours est méchante insanité.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Le sot a beau multiplier son verbiage: nul homme ne sait ce qui sera; qui pourrait lui dire d’avance ce qui arrivera après lui?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Le mal que se donnent les sots les exténue, tellement qu’ils ne savent trouver le chemin de la ville.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Malheureux pays, si ton roi est un esclave; et si les grands font ripaille dès le matin!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Heureux pays, si ton roi est un fils de nobles et si les grands mangent à l’heure voulue, pour prendre des forces et non par goût de la boisson!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
L’Indolence est cause que la charpente s’effondre; les mains nonchalantes que la pluie pénètre dans la maison.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Pour se mettre en joie, on organise des festins; le vin égaie la vie, et l’argent répond à tout.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Ne maudis pas le roi même en pensée; au fond de ta chambre à coucher, ne maudis par le riche, car l’oiseau du ciel transmettrait le son de ta voix et la gent ailée rapporterait les propos.
