Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Flies `that dien, leesen the swetnesse of oynement. Litil foli at a tyme is preciousere than wisdom and glorie.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
The herte of a wijs man is in his riyt side; and the herte of a fool is in his left side.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
But also a fool goynge in the weie, whanne he is vnwijs, gessith alle men foolis.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
If the spirit of hym, that hath power, stieth on thee, forsake thou not thi place; for heeling schal make gretteste synnes to ceesse.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
An yuel is, which Y siy vndur the sunne, and goith out as bi errour fro the face of the prince; a fool set in hiy dignyte,
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
and riche men sitte bynethe.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
I siy seruauntis on horsis, and princes as seruauntis goynge on the erthe.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
He that diggith a diche, schal falle in to it; and an eddre schal bite hym, that distrieth an hegge.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
He that berith ouer stoonys, schal be turmentid in tho; and he that kittith trees, schal be woundid of tho.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
If yrun is foldid ayen, and this is not as bifore, but is maad blunt, it schal be maad scharp with myche trauel; and wisdom schal sue aftir bisynesse.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
If a serpent bitith, it bitith in silence; he that bacbitith priueli, hath no thing lesse than it.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
The wordis of the mouth of a wijs man is grace; and the lippis of an vnwijs man schulen caste hym doun.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
The bigynnyng of hise wordis is foli; and the laste thing of his mouth is the worste errour.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
A fool multiplieth wordis; a man noot, what was bifore hym, and who mai schewe to hym that, that schal come aftir hym?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
The trauel of foolis shal turment hem, that kunnen not go in to the citee.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Lond, wo to thee, whos kyng is a child, and whose princes eten eerli.
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Blessid is the lond, whos kyng is noble; and whose princis eten in her tyme, to susteyne the kynde, and not to waste.
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
The hiynesse of housis schal be maad low in slouthis; and the hous schal droppe in the feblenesse of hondis.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
In leiyyng thei disposen breed and wyn, that thei drynkynge ete largeli; and alle thingis obeien to monei.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
In thi thouyt bacbite thou not the kyng, and in the priuete of thi bed, curse thou not a riche man; for the briddis of heuene schulen bere thi vois, and he that hath pennys, schal telle the sentence.
