Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Dead flies cause the ointment of the perfumer to send forth a stinking savour: [so] doth a little folly outweigh wisdom and honour.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
A wise man’s heart is at his right hand; but a fool’s heart at his left.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Yea also, when the fool walketh by the way, his understanding faileth him, and he saith to every one [that] he is a fool.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
If the spirit of the ruler rise up against thee, leave not thy place; for yielding allayeth great offences.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
There is an evil which I have seen under the sun, as it were an error which proceedeth from the ruler:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
folly is set in great dignity, and the rich sit in low place.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
I have seen servants upon horses, and princes walking as servants upon the earth.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
He that diggeth a pit shall fall into it; and whoso breaketh through a fence, a serpent shall bite him.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Whoso heweth out stones shall be hurt therewith; [and] he that cleaveth wood is endangered thereby.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
If the iron be blunt, and one do not whet the edge, then must he put to more strength: but wisdom is profitable to direct.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
If the serpent bite before it be charmed, then is there no advantage in the charmer.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
The words of a wise man’s mouth are gracious; but the lips of a fool will swallow up himself.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
The beginning of the words of his mouth is foolishness: and the end of his talk is mischievous madness.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
A fool also multiplieth words: [yet] man knoweth not what shall be; and that which shall be after him, who can tell him?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
The labour of fools wearieth every one of them, for he knoweth not how to go to the city.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Woe to thee, O land, when thy king is a child, and thy princes eat in the morning!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Happy art thou, O land, when thy king is the son of nobles, and thy princes eat in due season, for strength, and not for drunkenness!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
By slothfulness the roof sinketh in; and through idleness of the hands the house leaketh.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
A feast is made for laughter, and wine maketh glad the life: and money answereth all things.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Curse not the king, no, not in thy thought; and curse not the rich in thy bedchamber: for a bird of the air shall carry the voice, and that which hath wings shall tell the matter.
