Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Dead flies cause the ointment of the apothecary to send forth a stinking savour: [so doth] a little folly him that is in reputation for wisdom [and] honour.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
A wise man’s heart [is] at his right hand; but a fool’s heart at his left.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Yea also, when he that is a fool walketh by the way, his wisdom faileth [him], and he saith to every one [that] he [is] a fool.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
If the spirit of the ruler rise up against thee, leave not thy place; for yielding pacifieth great offences.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
There is an evil [which] I have seen under the sun, as an error [which] proceedeth from the ruler:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Folly is set in great dignity, and the rich sit in low place.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
I have seen servants upon horses, and princes walking as servants upon the earth.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
He that diggeth a pit shall fall into it; and whoso breaketh an hedge, a serpent shall bite him.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Whoso removeth stones shall be hurt therewith; [and] he that cleaveth wood shall be endangered thereby.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
If the iron be blunt, and he do not whet the edge, then must he put to more strength: but wisdom [is] profitable to direct.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Surely the serpent will bite without enchantment; and a babbler is no better.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
The words of a wise man’s mouth [are] gracious; but the lips of a fool will swallow up himself.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
The beginning of the words of his mouth [is] foolishness: and the end of his talk [is] mischievous madness.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
A fool also is full of words: a man cannot tell what shall be; and what shall be after him, who can tell him?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
The labour of the foolish wearieth every one of them, because he knoweth not how to go to the city.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Woe to thee, O land, when thy king [is] a child, and thy princes eat in the morning!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Blessed [art] thou, O land, when thy king [is] the son of nobles, and thy princes eat in due season, for strength, and not for drunkenness!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
By much slothfulness the building decayeth; and through idleness of the hands the house droppeth through.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
A feast is made for laughter, and wine maketh merry: but money answereth all [things].
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Curse not the king, no not in thy thought; and curse not the rich in thy bedchamber: for a bird of the air shall carry the voice, and that which hath wings shall tell the matter.
