Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Dead flies cause the ointment of the apothecary to send forth a stinking smell: so does a little folly him that is in reputation for wisdom and honor.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
A wise man’s heart is at his right hand; but a fool’s heart at his left.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Yes also, when he that is a fool walks by the way, his wisdom fails him, and he says to every one that he is a fool.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
If the spirit of the ruler rise up against you, leave not your place; for yielding pacifies great offenses.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
There is an evil which I have seen under the sun, as an error which proceeds from the ruler:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Folly is set in great dignity, and the rich sit in low place.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
I have seen servants on horses, and princes walking as servants on the earth.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
He that digs a pit shall fall into it; and whoever breaks an hedge, a serpent shall bite him.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Whoever removes stones shall be hurt therewith; and he that splits wood shall be endangered thereby.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
If the iron be blunt, and he do not whet the edge, then must he put to more strength: but wisdom is profitable to direct.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Surely the serpent will bite without enchantment; and a babbler is no better.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
The words of a wise man’s mouth are gracious; but the lips of a fool will swallow up himself.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
The beginning of the words of his mouth is foolishness: and the end of his talk is mischievous madness.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
A fool also is full of words: a man cannot tell what shall be; and what shall be after him, who can tell him?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
The labor of the foolish wearies every one of them, because he knows not how to go to the city.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Woe to you, O land, when your king is a child, and your princes eat in the morning!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Blessed are you, O land, when your king is the son of nobles, and your princes eat in due season, for strength, and not for drunkenness!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
By much slothfulness the building decays; and through idleness of the hands the house drops through.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
A feast is made for laughter, and wine makes merry: but money answers all things.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Curse not the king, no not in your thought; and curse not the rich in your bedchamber: for a bird of the air shall carry the voice, and that which has wings shall tell the matter.
