Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Dead flies cause the oil of the perfumer to send forth an evil odor, so a little folly outweighs wisdom and honor.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
A wise man's heart is at his right hand, but a fool's heart at his left.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Yea also, when the fool walks by the way, his understanding fails him, and he says to everyone that he is a fool.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
If the spirit of the ruler rises up against thee, leave not thy place, for deference allays great offenses.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
There is an evil which I have seen under the sun, as it were an error which proceeds from the ruler:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Folly is set in great dignity, and the rich sit in a low place.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
I have seen servants upon horses, and rulers walking like servants upon the earth.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
He who digs a pit shall fall into it, and he who breaks through a wall, a serpent shall bite him.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
He who hews out stones shall be hurt therewith, and he who splits wood is endangered thereby.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
If the iron be blunt, and he does not whet the edge, then he must increase strength. But wisdom is advantageous to make right.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
If the serpent bites before it is charmed, then is there no advantage in the charmer.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
The words of a wise man's mouth are gracious, but the lips of a fool will swallow himself up.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
The beginning of the words of his mouth is foolishness, and the end of his talk is mischievous madness.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
A fool also multiplies words; yet man knows not what shall be, and that which shall be after him, who can tell him?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
The labor of fools wearies every one of them, for he knows not how to go to the city.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Woe to thee, O land, when thy king is a child, and thy rulers feast in the morning!
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Happy are thou, O land, when thy king is the son of noble men, and thy rulers feast in due season, for strength, and not for drunkenness!
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
By slothfulness the roof sinks in, and through idleness of the hands the house leaks.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
A feast is made for laughter, and wine makes glad the life, and money answers all things.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Revile not the king, no, not in thy thought, and revile not the rich in thy bedchamber. For a bird of the heavens shall carry the voice, and that which has wings shall tell the matter.
