Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Dode vliegen verpesten welriekende balsem; Zo verliest de edelste wijsheid door een weinig dwaasheid haar roem.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Het hart van den wijze zit rechts, Het hart van den dwaze zit links.
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Welke weg de dwaas ook gaat, zijn verstand schiet te kort; Maar van iedereen zegt hij: Wat een dwaas!
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Als de toorn van een vorst u bedreigt, Loop dan niet weg van uw post; Want kalmte brengt grote opwinding tot bedaren.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Nog een ander kwaad zag ik onder de zon: Vergissingen door vorsten begaan.
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
De dwaas wordt op hoge posten geplaatst, En vele aanzienlijken blijven ten achter;
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Dienstknechten zag ik te paard, En prinsen gingen als slaven te voet.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Wie een kuil graaft, valt er zelf in; Wie een muur doorbreekt, wordt door een slang gebeten.
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
Wie stenen draagt, bezeert zich er aan; Wie hout klooft, loopt gevaar, zich te wonden.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Is het ijzer stomp geworden, En slijpt men de snede niet, Dan moet men zijn krachten verdubbelen; Zo biedt de wijsheid een voordeel.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
En als de slang bijt, omdat ze niet wordt bezworen, Heeft de slangenbezweerder geen nut van zijn kunde.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Aangenaam zijn woorden uit de mond van een wijze; Maar de lippen van een dwaas brengen hem verderf.
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
Reeds het begin van zijn woorden is dwaasheid, En het einde ervan barre onzin;
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Want de dwaas verspilt vele woorden. Niemand weet, wat de toekomst brengt; Want wie kan hem zeggen, wat er later komt?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
De domme slooft zich af bij zijn werk, Omdat hij niet eens de weg naar de stad kent.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Wee u, land, als uw koning een kind is, En uw prinsen in de morgenstond slempen.
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Heil u, land, als uw koning een edelman is, En uw prinsen op tijd maaltijd houden, Stevig, maar zonder zich te bedrinken.
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Bij luiheid verzakken de balken, En het huis wordt lek door traagheid van handen.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Om te genieten legt men maaltijden aan, En wijn vervrolijkt het leven; Voor geld is alles te krijgen.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
Vloek den koning zelfs niet op uw sponde, En scheld zelfs in uw slaapvertrek niet op den rijke; Want de vogels in de lucht kraaien het rond, En de fladderaars brengen het uit.
