Књига проповедникова 10
1 Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
Døde Fluer gør Salveblanderens Olie stinkende, lidt Daarskab ødelægger Visdommens Værd.
2 Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
Den vise har sin Forstand til højre, Taaben har sin til venstre,
3 Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
Hvor Daaren end færdes, svigter hans Forstand, og han røber for alle, at han er en Daare.
4 Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
Naar en Herskers Vrede rejser sig mod dig, forlad ikke derfor din Plads; thi Sagtmodighed hindrer store Synder.
5 Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
Der er et Onde, jeg saa under Solen; det ser ud som et Misgreb af ham, som har Magten:
6 Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
Daarskab sættes i Højsædet, nederst sidder de rige.
7 Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
Trælle saa jeg højt til Hest og Høvdinger til Fods som Trælle.
8 Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
Den, som graver en Grav, falder selv deri; den, som nedbryder en Mur, ham bider en Slange;
9 Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
den, som bryder Sten, kan saare sig paa dem; den, som kløver Træ, er i Fare.
10 Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
Naar Øksen er sløv og dens Æg ej hvæsses, maa Kraft lægges i; men den dygtiges Fortrin er Visdom.
11 Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
Bider en Slange, før den besværges, har Besværgeren ingen Gavn af sin Kunst.
12 Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
Ord fra Vismands Mund vinder Yndest, en Daares Læber bringer ham Vaade;
13 Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
hans Tale begynder med Daarskab og ender med den værste Galskab.
14 Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
Taaben bruger mange Ord. Ej ved Mennesket, hvad der skal ske; hvad der efter hans Død skal ske, hvo siger ham det?
15 Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
Daarens Flid gør ham træt, thi end ikke til Bys ved han Vej.
16 Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
Ve dig, du Land, hvis Konge er en Dreng og hvis Fyrster holder Gilde ved Gry.
17 Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
Held dig; du Land, hvis Konge er ædelbaaren, hvis Fyrster holder Gilde til sømmelig Tid som Mænd og ikke som Drankere.
18 С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
Ved Ladhed synker Bjælkelaget; naar Hænderne slappes, drypper det i Huset.
19 Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
Til Morskab holder man Gæstebud, og Vin gør de levende glade; men Penge skaffer alt til Veje.
20 Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
End ikke i din Tanke maa du bande en Konge, end ikke i dit Sovekammer en, som er rig; thi Himlens Fugle kan udsprede Ordet, de vingede røbe, hvad du siger.
