< Књига проповедникова 1 >

1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Las palabras del Predicador, hijo de David, rey en Jerusalén.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Todo es sin ningún propósito, dijo el Predicador, todos los caminos del hombre no tienen ningún propósito.
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
¿De qué se beneficia un hombre por todo su trabajo que hace bajo el sol?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Una generación va y otra viene; mas la tierra es para siempre.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
El sol sale y el sol se pone, y regresa rápidamente al lugar donde salió.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
El viento va hacia el sur, volviendo de nuevo hacia el norte; dando vueltas para siempre.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Todos los ríos bajan al mar, pero el mar no está lleno; al lugar donde van los ríos, allí vuelven.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Todas las cosas están llenas de cansancio; El hombre puede no dar su historia: el ojo nunca tiene suficiente de lo que ve, o el oído de su oído.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
Lo que ha sido, es lo que ha de ser, y lo que se ha hecho, es lo que se hará, y no hay nada nuevo bajo el sol.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
¿Hay algo de lo que los hombres digan: Ves, esto es nuevo? Ya estaba en el tiempo antiguo que estaba antes de nosotros.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
No hay memoria de los que han ido antes, y de los que vienen después, no habrá memoria para los que todavía están por venir después de ellos.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Yo, el Predicador, fui rey sobre Israel en Jerusalén.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
Y di mi corazón a buscar con sabiduría todas las cosas que se hacen bajo el cielo. Es una cosa difícil que Dios ha puesto sobre los hijos de los hombres.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
He visto todas las obras que se hacen bajo el sol; nada tiene propósito, y aflicción de espíritu.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
Lo que está doblado no puede ser enderezado, y lo que no está allí, no puede ser numerado.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Dije a mi corazón: Mira, me he vuelto grande y tengo más sabiduría que todos los que me precedieron en Jerusalén. Sí, mi corazón ha visto mucha sabiduría y conocimiento.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
Y di mi corazón para obtener conocimiento de la sabiduría y de los caminos de los necios. Y vi que de nuevo se trataba de un deseo por el viento.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Porque en mucha sabiduría hay mucho dolor, y el aumento del conocimiento es aumento del dolor.

< Књига проповедникова 1 >