Књига проповедникова 1
1 Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
Szavai Kóhéletnek, Dávid fiának, a ki király volt Jeruzsálemben.
2 Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
Hiúságok hiúsága, mondja Kóhélet, hiúságok hiúsága, minden hiúság!
3 Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
Mi nyeresége van az embernek minden fáradságában, melylyel fárad a nap alatt?
4 Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
Nemzedék megy s nemzedék jön, de a föld fönnáll örökké.
5 Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
S fölkél a nap és lenyugszik a nap, s a helyére siet, a hol fölkél.
6 Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
Megy délnek, majd északnak kerül át, folyton kerűlve jár a szél és kerüléseihez tér vissza a szél.
7 Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
Mind a patakok a tengerbe folynak, de a tenger nem telik meg; azon helyre, a hova folynak a patakok, oda folynak ők ismét.
8 Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
Mind a dolgok fáradoznak: nem bírja senki elmondani, szem nem lakik jó1 látással és fű1 nem telik meg hallással.
9 Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
A mi volt, ugyancsak az, a mi lesz, a mi történt, ugyancsak az, a mi történni fog; s nincs semmi új a nap alatt.
10 Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
Van dolog, melyről azt mondják: nézd, ez új – rég meg volt az ősidőkben, melyek előttünk voltak.
11 Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
Nincs megemlékezés az előbbiekről, s az utóbbiakról sem, a kik lesznek majd, nem lesz megemlékezés azoknál, kik legutóbb lesznek.
12 Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
Én, Kóhélet, király voltam Izraél fölött Jeruzeálemben.
13 И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
És rá adtam szívemet, hogy kutassak és vizsgálódjam a bölcseséggel mind arról, a mi történt az ég alatt; rossz egy bajlódás az, melyet Isten adott az ember fiainak, hogy vele bajlódjanak.
14 Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
Láttam mind a dolgokat, melyek történtek a nap alatt; s íme mind hiúság és szélnek hajhászása.
15 Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
A mi görbe, nem bír egyenessé válni, és hiányt nem lehet számlálni.
16 Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
Beszéltem én szívemmel, mondván: én íme nagyobbítottam és gyarapítottam bölcsességemet mindazok fölött, kik előttem voltak Jeruzsálem fölött, és szívem sok bölcsességet és tudást látott.
17 И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
És ráadtam szívemet, bogy megismerjek bölcseséget, és megismerjek eszelősséget és balgaságot; megismertem, hogy ez is szélnek hajhászata.
18 Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
Mert a hol sok a bölcseség, sok a boszúság; és a ki tudást gyarapít, fájdalmat gyarapít.
