5 Мојсијева 33

1 А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.

2 И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.

3 Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје.

4 Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.

5 Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.

6 Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало!

7 А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.

8 И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;

9 Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува.

10 Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој.

11 Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.

12 За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће.

13 И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,

14 И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.

15 И благом старих брда и благом вечних хумова.

16 И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје.

17 Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.

18 А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.

19 Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку.

20 А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.

21 Изабра себи прво, јер онде доби део од Оног који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народним, и извршавати правду Господњу и судове Његове с Израиљем.

22 А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана.

23 И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњег, запад и југ узми.

24 И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју.

25 Гвожђе и бронза биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.

26 Израиљу! Нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству свом на облацима.

27 Заклон је Бог вечни и под мишицом вечном; Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: Затри!

28 Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом.

29 Благо теби народе Израиљу! Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове.