5 Мојсијева 32
1 Слушај, небо, говорићу; и земља нека чује говор уста мојих.
Sh'ma ·Hear obey·, oh heavens, and I will speak! Let the earth hear the words of my mouth!
2 Нека се спусти као дажд наука моја, и нека падне као роса говор мој, као ситан дажд на младу траву и као крупан дажд на одраслу траву.
My doctrine will drop as the rain. My speech will condense as the dew, as the misty rain on the tender grass, as the showers on the herb.
3 Јер ћу јављати име Господње; величајте Бога нашег.
For I will proclaim Adonai’s name. Ascribe greatness to our God!
4 Дело је те Стене савршено, јер су сви путеви Његови правда; Бог је веран, без неправде; праведан је и истинит.
The Rock, his work is perfect, for all his ways are mishpat ·just·. A God of faithfulness who does no wrong, just and right is he.
5 Они се покварише према Њему; њихово неваљалство није неваљалство синова Његових; то је род зао и покварен.
They have dealt corruptly with him. They are not his children, because of their defect. They are a perverse and crooked generation.
6 Тако ли враћате Господу, народе луди и безумни? Није ли Он Отац твој који те је задобио? Он те је начинио и створио.
Is this the way you repay Adonai, foolish and unwise people? Is not he your father who has bought you? He has made you and established you.
7 Опомени се некадашњих дана, погледајте године сваког века; питај оца свог и он ће ти јавити, старије своје и казаће ти.
Remember the days of old. Consider the years of many generations. Ask your father, and he will show you; your elders, and they will tell you.
8 Кад Вишњи раздаде наследство народима, кад раздели синове Адамове, постави међе народима по броју синова Израиљевих.
When haElyon [the Most High] gave to the nations their inheritance, when he separated the children of men, he set the bounds of the peoples according to the number of the children of Israel [God prevails].
9 Јер је део Господњи народ Његов, Јаков је уже наследства Његовог.
For Adonai’s portion is his people. Jacob [Supplanter] is the lot of his inheritance.
10 Нађе га у земљи пустој, на месту страшном где бучи пустош; води га унаоколо, учи га и чува као зеницу ока свог.
He found him in a desert land, in the waste howling wilderness. He surrounded him. He cared for him. He kept him as the apple of his eye.
11 Као што орао измамљује орлиће своје, диже се над птићима својим, шири крила своја, узима их и носи на крилима својим,
As an eagle that stirs up her nest, that flutters over her young, he spread abroad his wings, he took them, he bore them on his feathers.
12 Тако га Господ вођаше, и с њим не беше туђег бога;
Adonai alone led him. There was no foreign deity with him.
13 Вођаше га на висине земаљске да једе род пољски, и даваше му да сиса мед из стене и уље из тврдог камена,
He made him ride on the high places of the earth. He ate the increase of the field. He caused him to suck honey out of the rock, oil out of the flinty rock;
14 Масло од крава и млеко од оваца с претилином од јагањаца и овнова васанских и јараца, са срцем зрна пшеничних; и пио си вино, крв од грожђа.
butter from the herd, and milk from the flock, with fat of lambs, rams of the breed of Bashan, and goats, with the finest of the wheat. From the blood of the grape, you drank wine.
15 Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.
But Jeshurun [Upright one] grew fat, and kicked. You have grown fat. You have grown thick. You have become sleek. Then he abandoned God who made him, and rejected the Rock of his yishu'ah ·salvation·.
16 На ревност раздражише Га туђим боговима, гадовима разгневише Га.
They moved him to jealousy with strange deities. They provoked him to anger with abominations.
17 Приносише жртве ђаволима, не Богу, боговима, којих нису знали, новим, који из близа дођоше, којих се нису страшили оци ваши.
They sacrificed to demons, not God, to deities that they didn’t know, to new deities that came up recently, which your fathers didn’t dread.
18 Стену која те је родила заборавио си; заборавио си Бога Створитеља свог.
Of the Rock who became your father, you are unmindful, and have forgotten God who gave you birth.
19 Кад то виде Господ, разгневи се на синове своје и на кћери своје,
Adonai saw and abhorred, because of the provocation of his sons and his daughters.
20 И рече: Сакрићу од њих лице своје, видећу какав ће им бити последак, јер су род покварен, синови у којима нема вере.
He said, “I will hide my face from them. I will see what their end will be; for they are a very perverse generation, children in whom is no faithfulness.
21 Они ме раздражише на ревност оним што није Бог, разгневише својим таштинама; и ја ћу њих раздражити на ревност оним који није народ, народом лудим разљутићу их.
They have moved me to jealousy with that which is not God. They have provoked me to anger with their vanities. I will provoke them to jealousy with those who are not a people. I will provoke them to anger with a foolish nation.
22 Јер се огањ разгорео у гневу мом, и гореће до најдубљег пакла; спалиће земљу и род њен, и попалиће темеље брдима. (Sheol h7585)
For a fire is kindled in my anger, that burns to the lowest Sheol ·Place of the dead·, devours the earth with its increase, and sets the foundations of the mountains on fire. (Sheol h7585)
23 Згрнућу на њих зла, стреле своје побацаћу на њих.
“I will heap evils on them. I will spend my arrows on them.
24 Глад ће их цедити, врућице и љути помори прождираће их; и зубе зверске послаћу на њих и јед змија земаљских.
They shall be wasted with hunger, and devoured with burning heat and bitter destruction. I will send the teeth of animals on them, with the venom of vipers that glide in the dust.
25 Споља ће их убијати мач, а по клетима страх, и момка и девојку, дете на сиси и седог човека.
Outside the sword will bereave, and in the rooms, terror; on both young man and virgin, the nursing infant with the gray-haired man.
26 Рекао бих: Расејаћу их по свим угловима земаљским, учинићу да нестане спомен њихов између људи,
I said that I would scatter them afar. I would make their memory to cease from among men;
27 Да ми није до мржње непријатељеве, да се не би непријатељи њихови понели и рекли: Рука се наша узвисила, а није Господ учинио све ово.
were it not that I feared the provocation of the enemy, lest their adversaries should judge wrongly, lest they should say, ‘Our hand is exalted, Adonai has not done all this.’”
28 Јер су народ који пропада са својих намера, и нема у њих разума.
For they are a nation void of counsel. There is no understanding in them.
29 Камо да су паметни, да разумеју ово, и гледају на крај свој!
Oh that they were wise, that they understood this, that they would consider their latter end!
30 Како би један гонио хиљаду а двојица терала десет хиљада, да их није стена њихова продала и Господ их предао?
How could one chase a thousand, and two put ten thousand to flight, unless their Rock had sold them, and Adonai had delivered them up?
31 Јер стена њихова није као наша Стена; непријатељи наши нека буду судије.
For their rock is not as our Rock, even our enemies themselves concede.
32 Јер је чокот њихов од чокота содомског и из поља гоморског; грожђе је њихово грожђе отровно, пуца су му горка.
For their vine is of the vine of Sodom [Burning], of the fields of Gomorrah [Rebellious people, Tyrants]. Their grapes are poison grapes. Their clusters are bitter.
33 Вино је њихово отров змајевски, и љути јед аспидин.
Their wine is the poison of serpents, the cruel venom of asps.
34 Није ли то сакривено код мене, запечаћено у ризницама мојим?
“Is not this laid up in store with me, sealed up among my treasures?
35 Моја је освета и плата, у своје време попузнуће нога њихова, јер је близу дан пропасти њихове, и иде брзо шта ће их задесити.
Vengeance and recompense is mine, at the time when their foot slides; for the day of their calamity is at hand. Their doom rushes at them.”
36 Судиће Господ народу свом, и жао ће му бити слуга Његових, кад види да је прошла снага и да нема ништа ни од ухваћеног ни од остављеног.
For Adonai will judge his people, and have compassion on his servants, when he sees that their power is gone; that there is no one remaining, shut up or left at large.
37 И рећи ће: Где су богови њихови? Стена у коју се уздаше?
He will say, “Where are their deities, the rock in which they took refuge;
38 Који сало од жртава његових једоше и пише вино од налива њихових. Нека устану и помогну вам, и нека вам буду заклон.
which ate the fat of their sacrifices, and drank the wine of their drink offering? Let them rise up and help you! Let them be your protection.
39 Видите сада да сам ја, ја сам, и да нема Бога осим мене. Ја убијам и оживљујем, раним и исцељујем, и нема никога ко би избавио из моје руке.
“See now that I myself am he. There is no elohim ·deity· with me. I kill and I make alive. I wound and I heal. There is no one who can deliver out of my hand.
40 Јер подижем к небу руку своју и кажем: Ја сам жив довека.
For I lift up my hand to heaven and declare, as I live forever,
41 Ако наоштрим сјајни мач свој и узмем у руку суд, учинићу освету на непријатељима својим и вратићу онима који мрзе на ме.
if I sharpen my glittering sword, my hand grasps it in judgment; I will take vengeance on my adversaries, and will repay those who hate me.
42 Опојићу стреле своје крвљу, и мач ће се мој најести меса, крвљу исечених и заробљених, кад почнем освету на непријатељима.
I will make my arrows drunk with blood. My sword shall devour flesh with the blood of the slain and the captives, from the head of the leaders of the enemy.”
43 Веселите се народи с народом Његовим, јер ће покајати крв слуга својих, и осветиће се непријатељима својим, и очистиће земљу своју и народ свој.
Rejoice, you nations, with his people, for he will avenge the blood of his servants. He will take vengeance on his adversaries, and will make atonement for his land and for his people.
44 И дође Мојсије и изговори све речи песме ове народу, он и Исус, син Навин.
Moses [Drawn out] came and spoke all the words of this song in the ears of the people, he and Joshua [Yah Salvation] the son of Nun.
45 А кад изговори Мојсије све речи ове свему Израиљу,
Moses [Drawn out] finished reciting all these words to all Israel [God prevails].
46 Рече им: Привијте срце своје к свим речима које вам ја данас засведочавам, и казујте их синовима својим да би држали све речи овог закона и творили их.
He said to them, “Set your heart to all the words which I testify to you today, which you shall enjoin your children to observe to do, all the words of this Torah ·Teaching·.
47 Јер није празна реч да за њу не марите, него је живот ваш; и том ћете речју продужити дане своје на земљи, у коју идете преко Јордана да је наследите.
For it is no vain thing for you; because it is your life, and through this thing you shall prolong your days in the land, where you go over the Jordan [Descender] to possess it.”
48 У исти дан рече Господ Мојсију говорећи:
Adonai spoke to Moses [Drawn out] that same day, saying,
49 Изиђи на ову гору аваримску, на гору Навав, која је у земљи моавској према Јерихону, и види земљу хананску коју дајем синовима Израиљевим у државу.
“Go up into this mountain of Abarim, to Mount Nebo, which is in the land of Moab [From father], that is across from Jericho [Fragrant, Moon]; and see the land of Canaan [Humbled], which I give to the children of Israel [God prevails] for a possession.
50 И умри на гори на коју изиђеш, и прибери с к роду свом, као што је умро Арон, брат твој на гори Ору и прибрао се к роду свом.
Die on the mountain where you go up, and be gathered to your people, as Aaron [Light-bringer] your brother died on Mount Hor, and was gathered to his people;
51 Јер ми згрешисте међу синовима Израиљевим на води од свађе у Кадису у пустињи Сину, што ме не прослависте међу синовима Израиљевим.
because you trespassed against me among the children of Israel [God prevails] at the waters of Meribah [Quarreling] of Kadesh, in the wilderness of Zin; because you didn’t uphold my holiness among the children of Israel [God prevails].
52 Пред собом ћеш видети земљу, али нећеш у њу ући, у земљу коју дајем синовима Израиљевим.
For you shall see the land from a distance; but you shall not go there into the land which I give the children of Israel [God prevails].”
