5 Мојсијева 29
1 Ово су речи завета који заповеди Господ Мојсију да учини са синовима Израиљевим у земљи моавској, осим завета који је учинио с њима на Хориву.
These are the words of the covenant ·binding contract between two or more parties· which Adonai enjoined Moses [Drawn out] to make with the children of Israel [God prevails] in the land of Moab [From father], in addition to the covenant which he made with them in Horeb [Desert].
2 И сазва Мојсије све синове Израиљеве и рече им: Видели сте све што учини Господ на ваше очи у земљи мисирској Фараону и свим слугама његовим и свој земљи његовој,
Moses [Drawn out] called to all Israel [God prevails], and said to them: Your eyes have seen all that Adonai did in the land of Egypt [Abode of slavery] to Pharaoh, and to all his servants, and to all his land;
3 Кушања велика, која видеше очи твоје, оне знаке и чудеса велика.
the great trials which your eyes saw, the signs, and those great wonders.
4 Али вам не даде Господ срце, да разумете, ни очи, да видите, и уши да чујете до овог дана.
But Adonai has not given you a heart to know, eyes to see, and ears to sh'ma ·hear obey·, to this day.
5 И водих вас четрдесет година по пустињи; не оветшаше хаљине ваше на вама, нити обућа твоја оветша на ногама твојим.
I have led you forty years in the wilderness. Your clothes have not grown old on you, and your shoes have not grown old on your feet.
6 Хлеба не једосте, ни писте вино и силовито пиће, да бисте познали да сам ја Господ Бог ваш.
You have not eaten bread, neither have you drunk wine or strong drink; that you may know that I am Adonai your God.
7 И кад дођосте на ово место, изиђе Сион, цар есевонски и Ог, цар васански пред нас у бој; и побисмо их.
When you came to this place, Sihon the king of Heshbon, and Og the king of Bashan, came out against us to battle, and we struck them.
8 И узесмо земљу њихову, и дадосмо је у наследство племену Рувимовом и племену Гадовом и половини племена Манасијиног.
We took their land, and gave it for an inheritance to the Reubenites, and to the Gadites, and to the half-tribe of the Manassites.
9 Зато држите речи овог завета и творите их, да бисте напредовали у свему што радите.
Therefore keep the words of this covenant and do them, that you may prosper in all that you do.
10 Ви стојите данас сви пред Господом Богом својим, главари од племена ваших, старешине ваше и управитељи ваши, сви људи Израиљци,
All of you stand today in the presence of Adonai your God; your heads, your tribes, your elders, and your officers, even all the men of Israel [God prevails],
11 Деца ваша, жене ваше, и дошљак који је у вашем логору, и онај који ти дрва сече, и онај који ти воду носи.
your little ones, your wives, and the foreigners who are in the middle of your camps, from the one who cuts your wood to the one who draws your water;
12 Да пристанеш на завет Господа Бога свог и на клетву Његову, коју учини с тобом данас Господ Бог твој,
that you may enter into the covenant of Adonai your God, and into his oath, which Adonai your God makes with you today;
13 Да те данас постави себи за народ и да ти Он буде Бог, као што ти је рекао и као што се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
that he may establish you today as his people, and that he may be your God, as he spoke to you, and as he swore to your fathers, to Abraham [Father of a multitude], to Isaac [Laughter], and to Jacob [Supplanter].
14 И не с вама самима чиним овај завет и ову клетву;
Neither do I make this covenant and this oath with you only,
15 Него са сваким који данас стоји овде с нама пред Господом Богом нашим, и са сваким који није данас овде с нама.
but with those who stand here with us today before Yahweh Eloheikhem [Yahweh our God], and also with those who are not here with us today
16 Јер ви знате како смо живели у земљи мисирској, и како смо прошли кроз народе кроз које смо прошли.
(for you know how we lived in the land of Egypt [Abode of slavery], and how we came through the middle of the nations through which you passed;
17 И видели сте гадове њихове и идоле њихове од дрвета и од камена, од сребра и од злата, који су код њих.
and you have seen their detestable things and their idols, wood and stone, silver and gold, which were among them);
18 Нека не буде међу вама човека ни жене ни породице ни племена, коме би се срце одвратило данас од Господа Бога нашег, да иде да служи боговима оних народа; нека не буде међу вама корена на коме би растао отров или пелен.
lest there should be among you man, woman, family, or tribe whose heart turns away today from Yahweh Eloheikhem [Yahweh our God], to go to abad ·serve· the deities of those nations; lest there should be among you a root that produces bitter poison;
19 И чувши речи ове клетве да се не похвали у срцу свом говорећи: Бићу миран ако идем за оним што у срцу свом смислим, додајући пијанство жеђи.
and it happen, when he sh'ma ·hears obeys· the words of this curse, that he bless himself in his heart, saying, “I shall have peace, though I walk in the stubbornness of my heart, to destroy the moist with the dry.”
20 Неће Господ опростити таквоме, него ће се онда распалити гнев Господњи и ревност Његова на таквог човека, и пашће на њ сва клетва која је написана у овој књизи, и истребиће Господ име његово под небом.
Adonai will not pardon him, but then Adonai’s anger and his jealousy will smoke against that man, and all the curse that is written in this book will fall on him, and Adonai will blot out his name from under the sky.
21 И одлучиће га Господ на зло од свих племена Израиљевих по свим клетвама завета написаног у књизи овог закона.
Adonai will set him apart for evil out of all the tribes of Israel [God prevails], according to all the curses of the covenant that is written in this book of the Torah ·Teaching·.
22 Тада ће говорити потоњи нараштај, синови ваши који настану иза вас, и дошљак који дође из далеке земље, кад виде зла у земљи овој и болести, које ће Господ пустити на њу,
The generation to come, your children who will rise up after you, and the foreigner who will come from a far land, will say, when they see the plagues of that land, and the sicknesses with which Adonai has made it sick;
23 Земљу ову опаљену сумпором и сољу, где се не сеје нити шта ниче нити на њој расте каква биљка, као где је пропао Содом и Гомор, Адама и Севојим, које затре Господ у гневу свом и у јарости својој,
and that all of its land is sulfur, salt, and burning, that it is not sown, does not produce, nor does any grass grow in it, like the overthrow of Sodom [Burning], Gomorrah [Rebellious people, Tyrants], Admah, and Zeboiim, which Adonai overthrew in his anger, and in his wrath;
24 Говориће сви народи: Зашто учини ово Господ од ове земље? Каква је то жестина великог гнева?
even all the nations will say, “Why has Adonai done thus to this land? What does the heat of this great anger mean?”
25 И одговараће се: Јер оставише завет Господа Бога отаца својих, који учини с њима кад их изведе из земље мисирске.
Then men will say, “Because they abandoned the covenant of Adonai, the God of their fathers, which he made with them when he brought them out of the land of Egypt [Abode of slavery],
26 Јер идоше и служише другим боговима и поклањаше им се, боговима којих не знаше и који им ништа не дадоше.
and went and abad ·served· other deities, and hawa ·bowed low, prostrated· in worship them, deities that they didn’t know, and that he had not given to them.
27 Зато се Господ разгневи на ту земљу, и пусти на њу сва проклетства написана у овој књизи.
Therefore Adonai’s anger burned against this land, to bring on it all the curses that are written in this book.
28 И истреби их Господ Бог из земље њихове у гневу и јарости и љутини великој, и избаци их у другу земљу, као што се види данас.
Adonai rooted them out of their land in anger, in wrath, and in great indignation, and thrust them into another land, as it is today.”
29 Шта је тајно оно је Господа Бога нашег, а јавно је наше и синова наших довека, да бисмо извршавали све речи овог закона.
The secret things belong to Yahweh Eloheikhem [Yahweh our God]; but the things that are revealed belong to us and to our children forever, that we may do all the words of this Torah ·Teaching·.
