5 Мојсијева 26
1 А кад уђеш у земљу коју ти даје Господ Бог твој у наследство, и наследиш је и населиш се у њој.
It shall be, when you have come in to the land which Adonai your God gives you for an inheritance, possess it, and dwell in it,
2 Узми првина од сваког воћа оне земље, које ћеш приносити од земље своје коју ти Господ Бог твој даје, и метнувши у котарицу иди на место које Господ Бог твој изабере да онде настани име своје,
that you shall take some of the first of all the fruit of the ground, which you shall bring in from your land that Adonai your God gives you. You shall put it in a basket, and shall go to the place which Adonai your God shall choose, to cause his name to dwell there.
3 И дошавши к свештенику који буде онда, реци му: Признајем данас пред Господом Богом твојим да сам ушао у земљу за коју се Господ заклео оцима нашим да ће нам је дати.
You shall come to the priest who shall be in those days, and tell him, “I profess today to Adonai your God, that I have come to the land which Adonai swore to our fathers to give us.”
4 А свештеник нека узме котарицу из твоје руке и метне је пред олтаром Господа Бога твог.
The priest shall take the basket out of your hand, and set it down before Adonai your God’s altar.
5 Тада проговори и реци пред Господом Богом својим: Отац мој беше сиромах Сирин и сиђе у Мисир с мало чељади, и би онде дошљак, па поста народ велик и силан и обилан на броју.
You shall answer and say before Adonai your God, “My father was a Syrian ready to perish. He went down into Egypt [Abode of slavery], and lived there, few in number. There he became a great, mighty, and populous nation.
6 Али Мисирци стадоше зло поступати с нама, мучише нас и удараше на нас тешке послове.
The Egyptians [people from Abode of slavery] mistreated us, afflicted us, and imposed hard labor on us.
7 И ми заваписмо ка Господу Богу отаца својих, и Господ чу глас наш, и погледа на муку нашу, на труд наш и на невољу нашу
Then we cried to Adonai, the God of our fathers. Adonai sh'ma ·hear obey· our voice, and saw our affliction, our toil, and our oppression.
8 И изведе нас Господ из Мисира руком крепком и мишицом подигнутом, и страхотом великом и знацима и чудесима.
Adonai brought us out of Egypt [Abode of slavery] with a mighty hand, with an outstretched arm, with great terror, with signs, and with wonders;
9 И доведе нас на ово место, и даде нам земљу ову, земљу у којој тече млеко и мед.
and he has brought us into this place, and has given us this land, a land flowing with milk and honey.
10 Зато сад, ево, донесох првине од рода ове земље коју си ми дао, Господе. И остави их пред Господом Богом својим, и поклони се пред Господом Богом својим.
Now, behold, I have brought the first of the fruit of the ground, which you, Adonai, have given me.” You shall set it down before Adonai your God, and hawa ·bow low, prostrate· to worship before Adonai your God.
11 И весели се сваким добром које ти да Господ Бог твој и дому твом, ти и Левит и дошљак који је код тебе.
You shall rejoice in all the good which Adonai your God has given to you, and to your house, you, and the Levite [Descendant of United with], and the foreigner who is among you.
12 А кад даш све десетке од доходака својих треће године, које је године десетка, и даш Левиту, дошљаку, сироти и удовици да једу у местима твојим и насите се,
When you have finished tithing all the tithe of your increase in the third year, which is the year of tithing, then you shall give it to the Levite [Descendant of United with], to the foreigner, to the orphan, and to the widow, that they may eat within your gates, and be filled.
13 Онда реци пред Господом Богом својим: Изнесох из дома свог шта је свето, и дадох Левиту и дошљаку, сироти и удовици сасвим по заповести коју си ми заповедио, не преступих заповести твојих нити заборавих;
You shall say before Adonai your God, “I have put away the holy things out of my house, and also have given them to the Levite, to the foreigner, to the orphan, and to the widow, according to all your mitzvot ·instructions· which you have enjoined me. I have not transgressed any of your mitzvot ·instructions·, neither have I forgotten them.
14 Не једох од тога у жалости својој, нити узех од тога на потребу нечисту, нити дадох од тога на мртваца; слушах Господа Бога свог, учиних све како си ми заповедио.
I have not eaten of it in my vain striving of iniquity mourning, neither have I removed any of it while I was unclean, nor given of it for the dead. I have sh'ma ·heard obeyed· Adonai my God’s voice. I have done according to all that you have enjoined me.
15 Погледај из светог стана свог с неба, и благослови народ свој Израиља и земљу коју си нам дао као што си се заклео оцима нашим, земљу у којој тече млеко и мед,
Look down from your holy habitation, from heaven, and bless your people Israel [God prevails], and the ground which you have given us, as you swore to our fathers, a land flowing with milk and honey.”
16 Данас ти Господ Бог твој заповеда да извршујеш ове уредбе и ове законе. Пази дакле и извршуј их од свега срца свог и од све душе своје.
Today Adonai your God enjoins to you to do these statutes and judgments. You shall therefore keep and do them with all your heart and with all your soul.
17 Данас си се зарекао Господу да ће ти бити Бог и да ћеш ићи путевима Његовим и држати уредбе Његове, и заповести Његове и законе Његове, и да ћеш слушати глас Његов.
You have declared today that Adonai is your God, and that you would walk in his ways, and keep his statutes, and his mitzvot ·instructions·, and his judgments, and sh'ma ·hear obey· his voice.
18 А Господ се теби данас зарекао да ћеш му бити народ особит, као што ти је говорио, да би држао сви заповести Његове;
Adonai has declared today that you are le'am segulah ·people of special treasure· for his own possession, as he has promised you, and that you should keep all his mitzvot ·instructions·.
19 И да ће те подигнути над све народе, које је створио хвалом, именом и славом, да будеш народ свет Господу Богу свом, као што ти је говорио.
He will make you high above all nations that he has made, in tehilah ·praise song·, in name, and in honor; and that you may be a holy people to Adonai your God, as he has spoken.
