5 Мојсијева 25
1 Кад је распра међу људима па дођу на суд да им суде, тада правога нека оправдају, а кривога нека осуде.
If there be a controversy between men, and they call upon the judges: they shall give the prize of justice to him whom they perceive to be just: and him whom they find to be wicked, they shall condemn of wickedness.
2 И ако криви заслужује бој, тада судија нека заповеди да га повале и бију пред њим, на број према кривици његовој.
And if they see that the offender be worthy of stripes: they shall lay him down, and shall cause him to be beaten before them. According to the measure of the sin shall the measure also of the stripes be:
3 До четрдесет удараца нека заповеди да му ударе, не више, да се не би поништио брат твој у твојим очима, кад би му се ударило више удараца.
Yet so, that they exceed not the number of forty: lest thy brother depart shamefully torn before thy eyes.
4 Немој завезати уста волу кад врше.
Thou shalt not muzzle the ox that treadeth out thy corn on the floor.
5 Кад браћа живе заједно па умре један од њих без деце, онда жена умрлога да се не уда из куће за другог; брат његов нека отиде к њој и узме је за жену и учини јој дужност деверску.
When brethren dwell together, and one of them dieth without children, the wife of the deceased shall not marry to another: but his brother shall take her, and raise up seed for his brother:
6 И први син ког она роди нека се назове именом брата његовог умрлог, да не погине име његово у Израиљу.
And the first son he shall have of her he shall call by his name, that his name be not abolished out of Israel.
7 Ако ли онај човек не би хтео узети снахе своје, онда снаха његова нека дође на врата пред старешине, и каже: Неће девер мој да подигне брату свом семе у Израиљу, неће да ми учини дужности деверске.
But if he will not take his brother’s wife, who by law belongeth to him, the woman shall go to the gate of the city, and call upon the ancients, and say: My husband’s brother refuseth to raise up his brother’s name in Israel: and will not take me to wife.
8 Тада нека га дозову старешине места оног и разговоре се с њим; па ако се он упре и каже: Нећу да је узмем;
And they shall cause him to be sent for forthwith, and shall ask him. If he answer: I will not take her to wife:
9 Онда нека приступи к њему снаха његова пред старешинама, и нека му изује обућу с ноге његове и пљуне му у лице, и проговоривши нека каже: Тако ваља да буде човеку који неће да зида куће брата свог.
The woman shall come to him before the ancients, and shall take off his shoe from his foot, and spit in his face, and say: So shall it be done to the man that will not build up his brother’s house:
10 И он нека се зове у Израиљу: Дом босога.
And his name shall be called in Israel, the house of the unshod.
11 Ако би се свадили људи, један с другим, па би дошла жена једног да отме мужа свог из руке другог који га бије, и пруживши руку своју ухватила би га за мошнице.
If two men have words together, and one begin to fight against the other, and the other’s wife willing to deliver her husband out of the hand of the stronger, shall put forth her hand, and take him by the secrets,
12 Одсеци јој руку; нека не жали око твоје.
Thou shalt cut off her hand, neither shalt thou be moved with any pity in her regard.
13 Немој имати у торби својој двојаку меру, велику и малу.
Thou shalt not have divers weights in thy bag, a greater and a less:
14 Немој имати у кући својој двојаку ефу, велику и малу.
Neither shall there be in thy house a greater bushel and a less.
15 Мера потпуна и права нека ти је; ефа потпуна и права нека ти је, да би ти се продужили дани твоји у земљи коју ти даје Господ Бог твој.
Thou shalt have a just and a true weight, and thy bushel shall be equal and true: that thou mayest live a long time upon the land which the Lord thy God shall give thee.
16 Јер је гад пред Господом Богом твојим ко год чини тако, ко год чини криво.
For the Lord thy God abhorreth him that doth these things, and he hateth all injustice.
17 Опомињи се шта ти је учинио Амалик кад иђосте на путу кад иђасте из Мисира,
Remember what Amalec did to thee in the way when thou camest out of Egypt:
18 Како те дочека на путу и поби на крају све уморне који иђаху за тобом, кад си био сустао и изнемогао, и не боја се Бога.
How he met thee: and slew the hindmost of the army, who sat down, being weary, when thou wast spent with hunger and labour, and he feared not God.
19 Зато кад те Господ Бог твој смири од свих непријатеља твојих унаоколо у земљи коју ти даје Господ Бог твој да је наследиш, тада затри спомен Амалику под небом; не заборави.
Therefore when the Lord thy God shall give thee rest, and shall have subdued all the nations round about in the land which he hath promised thee: thou shalt blot out his name from under heaven. See thou forget it not.
