5 Мојсијева 10

1 У то време рече ми Господ: Истеши две поче од камена као што беху прве, и изиђи к мени на гору, и начини ковчег од дрвета.

2 И написаћу на тим плочама речи које су биле на првим плочама што си их разбио, па ћеш их метнути у ковчег.

3 Тако начиних ковчег од дрвета ситима, и истесах две плоче од камена, као што беху прве, и изиђох на гору с двема плочама у рукама.

4 И написа на тим плочама шта беше прво написао, десет речи, које вам изговори Господ на гори исред огња на дан збора вашег; и даде ми их Господ.

5 И вративши се сиђох с горе, и метнух плоче у ковчег који начиних, и осташе онде, као што ми заповеди Господ.

6 А синови Израиљеви пођоше од Вирота, синова Јаканових у Мосеру. Онде умре Арон и онде би погребен; а Елеазар, син његов поста свештеник на његово место.

7 Оданде отидоше у Гадгад, а од Гадгада у Јотвату, земљу где има много потока.

8 У то време одвоји Господ племе Левијево да носе ковчег завета Господњег, да стоје пред Господом и служе му и да благосиљају у име Његово до данашњег дана.

9 Зато нема племе Левијево део ни наследство с браћом својом; Господ је наследство његово, као што му Господ Бог твој каза.

10 А ја стајах на гори као пре, четрдесет дана и четрдесет ноћи; и услиши ме Господ и тада, и не хте те Господ затрти,

11 Него ми рече Господ: Устани и иди пред народом овим да уђу у земљу за коју сам се заклео оцима њиховим да ћу им је дати да је наследе.

12 Сада, дакле, Израиљу, шта иште од тебе Господ Бог твој, осим да се бојиш Господа Бога свог, да ходиш по свим путевима Његовим и да Га љубиш и служиш Господу Богу свом из свег срца свог и из све душе своје,

13 Држећи заповести Господње и уредбе Његове, које ти ја данас заповедам, да би ти било добро?

14 Гле, Господа је Бога твог небо, и небо над небесима, земља, и све што је на њој.

15 Али само твоји оци омилеше Господу, и изабра семе њихово након њих, вас између свих народа, као што се види данас.

16 Зато обрежите срце своје, и немојте више бити тврдоврати.

17 Јер је Господ Бог ваш Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велики, силни и страшни, који не гледа ко је ко нити прима поклона;

18 Даје правицу сироти и удовици; и љуби дошљака дајући му хлеб и одело.

19 Љубите дакле дошљака, јер сте били дошљаци у земљи мисирској.

20 Бој се Господа Бога свог, Њему служи и Њега се држи, и Његовим се именом куни.

21 Он је хвала твоја и Он је Бог твој, који тебе ради учини велике и страшне ствари, које видеше очи твоје.

22 Седамдесет душа беше отаца твојих кад сиђоше у Мисир; а сада учини ти Господ Бог твој те вас има много као звезда небеских.