< Књига пророка Данила 3 >
1 Цар Навуходоносор начини златан лик, коме висина беше шездесет лаката, а ширина шест лаката; и намести га у пољу Дури у земљи вавилонској.
Le roi Nabuchodonosor fit une statue d’or, haute de soixante coudées et large de six coudées; il l’érigea dans la plaine de Doura, dans la province de Babylone.
2 И посла цар Навуходоносор да саберу кнезове, управитеље и војводе, старешине, ризничаре, судије, настојнике и све властеље земаљске, да дођу да се освети лик што га постави цар Навуходоносор.
Et le roi Nabuchodonosor envoya des émissaires pour rassembler les satrapes, les préfets, les gouverneurs, les magistrats, les trésoriers, les légistes, les jurisconsultes et tous les chefs des provinces, pour qu’ils assistassent à l’inauguration de la statue, érigée par le roi Nabuchodonosor.
3 Тада се скупише кнезови, управитељи и војводе, старешине, ризничари, судије, настојници, и сви властељи земаљски, да се освети лик шта га постави цар Навуходоносор; и стадоше пред ликом што га постави Навуходоносор.
Alors se rassemblèrent les satrapes, les préfets, les gouverneurs, les magistrats, les trésoriers, les légistes, les jurisconsultes et tous les chefs des provinces pour l’inauguration de la statue, érigée par le roi Nabuchodonosor, et ils se placèrent face à la statue, érigée par Nabuchodonosor.
4 А гласник повика гласно: Народи, племена и језици, вама се говори.
Et le héraut cria à haute voix: "A vous, nations, peuples et idiomes s’adresse cet ordre:
5 Кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, певање и свакојаке свирке, попадајте и поклоните се златном лику, који постави цар Навуходоносор.
Au moment où vous entendrez le son de la trompette, de la flûte, de la cithare, de la sambuque, du psaltérion, de la cornemuse et de toute espèce d’instruments de musique, vous vous prosternerez pour adorer la statue d’or érigée par le roi Nabuchodonosor.
6 А ко не би пао и поклонио се, онај час биће бачен у пећ огњену ужарену.
Quiconque s’abstiendra de se prosterner pour adorer sera, sur l’heure même, jeté dans la fournaise ardente."
7 Зато сви народи како чуше рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и свакојаке свирке, попадаше сви народи, племена и језици, и поклонише се златном лику који постави цар Навуходоносор.
En conséquence, au moment où toutes les nations entendirent le son de la trompette, de la flûte, de la cithare, de la sambuque, du psaltérion et de toute espèce d’instruments de musique, toutes les nations, tous les peuples et tous les idiomes adorèrent la statue d’or, érigée par le roi Nabuchodonosor.
8 А неки Халдеји тај час дођоше и тужише Јевреје,
Mais alors, au même moment, des individus chaldéens s’avancèrent et dénoncèrent les juifs:
9 И проговорише и рекоше цару Навуходоносору: Царе, да си жив до века!
"O roi; dirent-ils au roi Nabuchodonosor, puisses-tu vivre éternellement!
10 Ти си, царе, заповедио, сваки ко чује рог, свирале, китаре, гусле, псалтире, и певање и свакојаке свирке, да падне и поклони се златном лику;
Toi, ô roi, tu as émis l’ordre que tout homme, en entendant le son de la trompette, de la flûte, de la cithare, de la sambuque, du psaltérion, de la cornemuse et de toute espèce d’instruments de musique, se prosternera pour adorer ta statue d’or;
11 А ко не би пао и поклонио се, да се баци у пећ огњену ужарену.
et que quiconque s’abstiendra de se prosterner et d’adorer sera jeté dans la fournaise ardente.
12 А имају људи Јевреји, које си поставио над пословима земље вавилонске, Седрах, Мисах и Авденаго; ти људи, царе, не хају за те, не поштују твоје богове, и не клањају се златном лику, који си поставио.
Or, il y a là des hommes, des Judéens, que tu as préposés à l’administration de la province de Babylone, Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego; et ces hommes-là n’ont pas tenu compte de ton ordre, ô roi: ils n’honorent point ton Dieu et n’adorent pas la statue d’or que tu as érigée."
13 Тада Навуходоносор у гневу и љутини заповеди да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. И доведоше те људе пред цара.
Alors, Nabuchodonosor, plein de colère et de fureur, ordonna d’amener Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego; et aussitôt ces hommes furent amenés en présence du roi.
14 Навуходоносор проговори и рече им: Је ли истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да ви не служите мојим боговима и да се не клањате златном лику који поставих?
Nabuchodonosor prit la parole et leur dit: "Est-ce avec préméditation, Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego, que vous n’honorez point mon Dieu et n’adorez pas la statue d’or que j’ai érigée?
15 Јесте ли дакле готови, кад чујете рог, свирале, китаре, гусле, псалтире и певање и свакојаке свирке, да паднете и поклоните се лику који начиних? Ако ли се не поклоните, онај час бићете бачени у пећ огњену ужарену; а који је бог што ће вас избавити из мојих руку?
Or donc, si vous êtes disposés, au moment où vous entendrez le son de la trompette, de la flûte, de la cithare, de la sambuque, du psaltérion, de la cornemuse et de toute espèce d’instruments de musique, à vous prosterner et à adorer la statue que j’ai faite, c’est bien; mais si vous ne l’adorez pas, sur l’heure même vous serez jetés dans la fournaise ardente, et quel est le Dieu qui pourrait vous sauver de mes mains?"
16 Одговорише Седрах, Мисах и Авденаго, и рекоше цару Навуходоносору: Није нам потребно да ти одговоримо на то.
Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego répondirent au roi: "Nabuchodonosor! Nous ne jugeons pas nécessaire de te faire aucune réponse à cet égard.
17 Ево, Бог наш, коме ми служимо, може нас избавити из пећи огњене ужарене; и избавиће нас из твојих руку царе.
Si notre Dieu, que nous honorons, est capable de nous sauver, il nous sauvera bien de la fournaise ardente ainsi que de ta main, ô roi!
18 А и да не би, знај, царе, да боговима твојим нећемо служити нити ћемо се поклонити златном лику, који си поставио.
Et si non, sois bien assuré, ô roi! que nous n’honorerons point ton Dieu et n’adorerons pas la statue d’or que tu as érigée!"
19 Тада се Навуходоносор напуни гнева, и лице му се промени на Седраха, Мисаха и Авденага, и одговарајући заповеди да се ужари пећ седам пута већма него шта беше обичај.
Alors Nabuchodonosor fut rempli de fureur, au point de changer de figure, contre Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego; et il ordonna de chauffer la fournaise sept fois plus qu’il n’était nécessaire de la chauffer.
20 И заповеди најјачим људима што беху у војсци његовој да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у пећ огњену ужарену.
Puis il enjoignit à quelques-uns des gens des plus vigoureux de son armée de garrotter Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego et de les jeter dans la fournaise ardente.
21 Тада свезаше оне људе у плаштима њиховим и у обући и под капама и у свему оделу њиховом, и бацише их у пећ огњену ужарену.
Aussitôt ces hommes furent garrottés avec leurs caleçons, leurs chemises, leurs manteaux et autres vêtements, et jetés dans la fournaise ardente.
22 Како заповест царева беше хитна и пећ врло ужарена, пламен огњени уби оне људе који бацаху Седраха, Мисаха и Авденага.
En raison de cette circonstance que, sur l’ordre pressant du roi, la fournaise avait été chauffée outre mesure, les gens qui avaient soulevé Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego furent tués par le jaillissement du feu.
23 А та три човека, Седрах, Мисах и Авденаго, падоше усред пећи огњене ужарене.
Quant à ces trois hommes, Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego, ils tombèrent tout garrottés dans la fournaise ardente.
24 Тада се препаде цар Навуходоносор, и брже устав проговори и рече својим дворанима: Не бацисмо ли три човека свезана у огањ? Одговорише и рекоше цару: Да, царе.
Mais alors le roi Nabuchodonosor fut saisi de stupeur et se leva précipitamment; s’adressant à ses conseillers: "N’Est-ce pas, s’écria-t-il, trois hommes que nous avons jetés, garrottés, dans le feu?" Ils répondirent et dirent au roi: "Assurément, ô roi!"
25 Одговори и рече: Ено, видим четири човека одрешена где ходе посред огња и није им ништа, и четврти као да је Син Божји.
Il reprit: "Mais je vois quatre hommes débarrassés de liens circuler au milieu du feu, sans qu’ils aient aucun mal, et l’aspect du quatrième ressemble à celui d’un être divin!"
26 Тада приступи Навуходоносор на врата огњеној пећи ужареној, и проговори и рече: Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Вишњег, изиђите и ходите. Тада Седрах, Мисах и Авденаго изиђоше исред огња.
Aussitôt Nabuchodonosor s’approcha de l’ouverture de la fournaise ardente et s’écria: "Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego, serviteurs du Dieu suprême, sortez et venez!" Et Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego sortirent du milieu du feu.
27 И сабраше се кнезови и управитељи и војводе и већници цареви, и видеше те људе где им телу огањ ништа не може, нити им се коса на глави опали, нити им се плашти шта променише, нити задах од огња приону за њих.
Les satrapes, les préfets, les gouverneurs et les conseillers du roi se rassemblèrent et examinèrent ces hommes; le feu n’avait pas eu d’action sur leur corps, les cheveux de leur tête n’étaient pas brûlés, leurs vêtements n’étaient pas détériorés, l’odeur même du feu n’avait point passé sur eux.
28 Проговори Навуходоносор и рече: Да је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који посла анђела свог и избави слуге своје, које се у Њ поуздаше и не послушаше заповести цареве и дадоше телеса своја да не би служили нити се поклонили другом богу осим свог Бога.
Nabuchodonosor prit la parole et dit: "Loué soit le Dieu de Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego, qui a envoyé son ange et sauvé ses serviteurs qui ont eu confiance en lui! Ils ont transgressé l’ordre du roi et fait bon marché de leur corps, ne voulant honorer et adorer aucun autre Dieu que leur Dieu.
29 Зато заповедам да се сваки ког му драго народа и племена и језика, који би похулио на Бога Седраховог, Мисаховог и Авденаговог, да се исече и кућа да му буде буњиште, јер нема другог бога који може тако избавити.
Aussi est-il décrété par moi que toute nation, tout peuple ou idiome qui parlerait mal du Dieu de Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego, soit taillé en pièces, et que sa maison soit convertie en cloaque; car il n’est pas d’autre Dieu qui puisse sauver de la sorte."
30 Тада цар узвиси Седраха, Мисаха и Авденага у земљи вавилонској.
En même temps, le roi combla de faveurs Chadrac, Mêchac et Abêd-Nego, dans la province de Babylone.