< Књига пророка Данила 10 >
1 Треће године Кира, цара персијског, објави се реч Данилу, који се зваше Валтасар; и реч беше истинита и о великим стварима; и разабра реч и разуме утвару.
La troisième année de Cyrus, roi de Perse, une parole fut révélée à Daniel, qui avait été nommé Baltassar; cette parole est véritable, et elle annonçait une grande guerre. Il comprit la parole et il eut l'intelligence de la vision:
2 У то време ја Данило бејах у жалости три недеље дана.
En ces jours-là, moi, Daniel, je fus dans le deuil pendant trois semaines de jours.
3 Јела угодна не једох, ни месо ни вино не уђе у моја уста, нити се намазах уљем док се не навршише три недеље дана.
Je ne mangeai aucun mets délicat; il n'entra dans ma bouche ni viande, ni vin, et je ne m'oignis point jusqu'à ce que les trois semaines de jours fussent accomplies.
4 А двадесет четвртог дана првог месеца бејах на брегу велике реке Хидекела.
Le vingt-quatrième jour du premier mois, j'étais sur le bord du grand fleuve, qui est le Tigre.
5 И подигох очи своје и видех, а то један човек обучен у платно, и појас беше око њега од чистог злата из Уфаза;
Je levai les yeux et je regardai: et voici un homme vêtu de lin, les reins ceints d'une ceinture d'or d'Uphaz.
6 А тело му беше као хрисолит, и лице му као муња, а очи му као лучеви запаљени, а руке и ноге као бронза углађена, а глас од речи његових као глас многог људства.
Son corps était comme le chrysolithe, son visage avait l'aspect de l'éclair, ses yeux étaient comme des torches de feu, ses bras et ses pieds avaient l'aspect de l'airain poli, et sa voix, quand il parlait, était comme la voix d'une multitude.
7 И ја Данило сам видех утвару, а људи што беху са мном не видеше је, али их попаде страх велик, те побегоше и сакрише се.
Moi, Daniel, je vis seul l'apparition, et les hommes qui étaient avec moi ne virent pas l'apparition, mais une grande frayeur tomba sur eux, et ils s'enfuirent pour se cacher.
8 И остах сам и видех ту велику утвару, и не оста снаге у мени, и лепота ми се нагрди, и не имах снаге.
Et moi, je restai seul et je vis cette grande apparition, et il ne resta plus en moi de force; mon visage changea de couleur et se décomposa sans conserver aucune force.
9 И чух глас од речи његових, и кад чух глас од речи његових, изван себе падох ничице лицем на земљу.
J'entendis le son de ses paroles et, en entendant le son de ses paroles, je tombai assoupi, la face contre terre.
10 И гле, рука ме се дотаче и подиже ме на колена моја и на дланове моје.
Et voici qu'une main me toucha et me fit dresser sur mes genoux et sur les paumes de mes mains.
11 И рече ми: Данило, мили човече! Слушај речи које ћу ти казати, и стани право, јер сам сада послан к теби. И кад ми рече ту реч, устах дрхћући.
Puis il me dit: " Daniel, homme favorisé de Dieu, comprends les paroles que je vais te dire et tiens-toi debout; car je suis maintenant envoyé vers toi. " Quand il m'eut parlé en ces termes, je me tins debout en tremblant.
12 И рече ми: Не бој се, Данило, јер првог дана кад си управио срце своје да разумеваш и да мучиш себе пред Богом својим, услишене бише речи твоје, и ја дођох твојих речи ради.
Il me dit: " Ne crains point, Daniel, car dès le premier jour où tu as appliqué ton cœur à comprendre et à t'humilier devant ton Dieu, tes paroles ont été entendues, et moi, je suis venu à cause de tes paroles.
13 Али кнез царства персијског стаја ми насупрот двадесет и један дан; али, гле, Михаило један од првих кнезова дође ми у помоћ; тако ја остах онде код царева персијских.
Mais le chef du royaume de Perse s'est tenu devant moi vingt et un jours, et voici que Michel, un des premiers chefs, est venu à mon secours, et je suis resté là auprès des rois de Perse.
14 И дођох да ти кажем шта ће бити твом народу после; јер ће још бити утвара за те дане.
Et je suis venu pour te faire comprendre ce qui doit arriver à ton peuple à la fin des jours; car c'est encore une vision pour des jours lointains.
15 И кад ми говораше тако, оборих очи своје на земљу и занемех.
Pendant qu'il parlait avec moi en ces termes, je tournais la face vers la terre et je restais muet.
16 И гле, као човек дотаче се усана мојих, и отворих уста своја, и проговорих и рекох оном који стајаше према мени: Господару мој, од ове утваре навалише моји болови на мене и нема снаге у мени.
Et voici: comme une ressemblance de fils de l'homme toucha mes lèvres, et j'ouvris la bouche et je parlai; je dis à celui qui se tenait devant moi: " Mon seigneur, à cette apparition, les angoisses m'ont saisi et je n'ai conservé aucune force.
17 А како може слуга мог господара говорити с господарем мојим? Јер од овог часа у мени неста снаге и ни дихање не оста у мени.
Comment le serviteur de mon seigneur que voici pourrait-il parler à mon seigneur que voilà? En ce moment, il n'y a plus de force en moi et il ne reste plus de souffle en moi. "
18 Тада онај што беше као човек опет ме се дотаче и охрабри ме.
Alors celui qui avait la ressemblance d'un homme me toucha de nouveau et me fortifia.
19 И рече: Не бој се, мили човече; мир да ти је! Охрабри се, охрабри се. И докле ми говораше, охрабрих се и рекох: Нека говори господар мој, јер си ме охрабрио.
Puis il me dit: " Ne crains point, homme favorisé de Dieu; que la paix soit avec toi! Courage! courage! " Pendant qu'il parlait avec moi, je repris des forces et je dis: " Que mon seigneur parle, car tu m'as fortifié. "
20 А он рече: Знаш ли зашто сам дошао к теби? А сада ћу се вратити да војујем на кнеза персијског; потом ћу отићи, и гле, доћи ће кнез грчки.
Il me dit: " Sais-tu pourquoi je suis venu vers toi? Maintenant, je vais retourner combattre le chef de la Perse; et, au moment où je m'en irai, voici le chef de Javan qui viendra.
21 Али ћу ти казати шта је написано у књизи истинитој. Нема никога да јуначки ради са мном у том осим Михаила, кнеза вашег.
Mais je te déclarerai ce qui est écrit dans le livre de vérité; et il n'y en a pas un qui se tienne avec moi contre ceux-là, sinon Michel, votre chef.