Књига пророка Амоса 6
1 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
Woe to those who are at ease in Zion, and to those who are secure on the mountain of Samaria, the notable men of the foremost of nations, to whom the house of Israel come.
2 Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
Go to Calneh, and see; and from there go to Hamath the great; then go down to Gath of the Philistines. Are they better than these kingdoms? or is their border greater than your border?
3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
Those who put far away the evil day, and cause the seat of violence to come near;
4 Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
Who lie on beds of ivory, and stretch themselves on their couches, and eat the lambs out of the flock, and the calves out of the midst of the stall;
5 Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
who strum on the strings of a harp; who invent for themselves instruments of music, like David;
6 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
who drink wine in bowls, and anoint themselves with the best oils; but they are not grieved for the affliction of Joseph.
7 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
Therefore they will now go captive with the first who go captive; and the feasting and lounging will end.
8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
"The LORD has sworn by himself," says the LORD, the God of hosts: "I abhor the pride of Jacob, and detest his fortresses. Therefore I will deliver up the city with all that is in it.
9 И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
And it will be, if there remain ten men in one house, they will die, and the remaining ones will be left.
10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
"When a man's relative carries him, even he who burns him, to bring bodies out of the house, and asks him who is in the innermost parts of the house, 'Is there yet any with you?' And he says, 'No;' then he will say, 'Hush. Indeed we must not mention the name of the LORD.'
11 Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
"For, look, the LORD commands, and the great house will be smashed to pieces, and the little house into bits.
12 Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
Do horses run on the rocky crags? Does one plow there with oxen? But you have turned justice into poison, and the fruit of righteousness into bitterness;
13 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
you who rejoice in Lo Debar, who say, 'Haven't we taken for ourselves Karnaim by our own strength?'
14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
For, look, I will raise up against you a nation, house of Israel," says the LORD, the God of hosts; "and they will afflict you from Lebo Hamath to the Wadi Arabah."
