< Књига пророка Амоса 6 >
1 Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
Woe to you who have been wealthy in Zion, and to you who have confidence in the mountain of Samaria: aristocrats, heads of the people, who advance with a retinue into the house of Israel.
2 Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
Cross over to Calneh and see, and go from there into Hamath the great, and descend into Gath of the Philistines, and to the best kingdoms of these, if their limits are wider than your limits.
3 Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
You have been set aside for the day of disaster, and you approach the throne of iniquity.
4 Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
You sleep on beds of ivory, and you are lustful on your couches. You devour lambs from the flock and calves from the midst of the herd.
5 Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
You sing to the sound of stringed instruments; they consider themselves to have the musical abilities of David.
6 Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
You drink wine in bowls, and you anoint with the best ointments; and they suffer nothing over the grief of Joseph.
7 Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
Because of this, now they will depart at the head of those who go into captivity; and the faction of the lustful will be removed.
8 Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама; ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
The Lord God has sworn by his own soul, the Lord God of hosts says: I detest the arrogance of Jacob, and I hate his houses, and I will hand over the city with its inhabitants.
9 И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
For if there were ten men remaining in one house, even they will die.
10 И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
And his closest relative will steal him away and will burn him, so that he may carry the bones out of the house. And he will say to him that is in the inner most rooms of the house, “Now is there any left that still belongs to you?” And he will answer, “It is finished.” And he will say to him, “Be silent and do not call to mind the name of the Lord.”
11 Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
For behold, the Lord has commanded, and he will strike the greater house with catastrophes, and the lesser house with divisions.
12 Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
Can horses gallop across rocks, or is anyone able to plough with gazelles? For you have turned judgment into bitterness and the fruit of justice into wormwood.
13 Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
You rejoice in emptiness. You say, “Have we not, by our own strength, taken horns for ourselves?”
14 Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
For behold, house of Israel, I will raise up a people over you, says the Lord God of hosts, and they will crush you from the entrance of Hamath all the way to the burning of the desert.