Књига пророка Амоса 3
1 Чујте реч коју говори Господ за вас, синови Израиљеви, за све племе које сам извео из земље мисирске, говорећи:
Пәрвәрдигар силәрни әйипләп ейтқан бу сөз-каламни аңлаңлар, и Исраил балилири, Йәни Мән Мисир зиминидин елип чиқарған бу пүткүл җәмәт: —
2 Само вас познах између свих племена земаљских, зато ћу вас походити за сва безакоња ваша.
«Йәр йүзидики барлиқ җәмәтләр арисидин пәқәт силәрни тонуп кәлдим; Шуңа үстүңларға барлиқ қәбиһликлириңларниң [җазасини] чүшүримән».
3 Хоће ли двојица ићи заједно, ако се не састану?
Икки киши бир нийәттә болмиса, қандақму биллә маңалисун?
4 Хоће ли рикнути лав у шуми, ако нема лова? Хоће ли лавић пустити глас свој из пећине своје, ако не ухвати шта?
Олҗиси йоқ шир орманда һөкирәмду? Аслан һеч немини алмиған болса угисида һувламду?
5 Хоће ли птица пасти у мрежу на земљу, ако нема замке? Хоће ли се дигнути мрежа са земље, ако се ништа не ухвати?
Қапқанта йәмчүк болмиса қуш йәргә жиқиламду? Алғидәк нәрсә болмиса, қисмақ йәрдин етилип чиқамду?
6 Хоће ли труба трубити по граду, а народ да не дотрчи уплашен? Хоће ли бити несрећа у граду, а Господ да је не учини?
Шәһәрдә [агаһ] канийи челинса, хәлиқ қорқмамду? Пәрвәрдигар қилмиған болса, шәһәргә яманлиқ чүшәмду?
7 Јер Господ Господ не чини ништа не откривши тајне своје слугама својим пророцима.
Рәб Пәрвәрдигар Өз қуллири болған пәйғәмбәрләргә авал ашкарилимай туруп, У һеч иш қилмайду.
8 Кад лав рикне, ко се неће бојати? Кад Господ рече, ко неће пророковати?
Шир һөкиригән турса, ким қорқмайду? Рәб Пәрвәрдигар сөз қилғанда, ким [Униң] бешаритини йәткүзмәй туралайду?
9 Огласите по дворовима азотским и по дворовима у земљи мисирској, и реците: Скупите се на горе самаријске и видите велике нереде у њој, и насиље у њој.
Ашдодтики қәлъә-ордиларда, Шундақла Мисирдики қәлъә-ордиларда елан қилип: — «Самарийә тағлири үстидә жиғилиңлар, Униң оттурисидики зор қийқас-сүрәнләрни, Униң ичидики җәбир-зулумларни көрүп беқиңлар» — дәңлар.
10 Не знају чинити право, говори Господ, сабирају благо насиљем и грабежом у дворима својим.
— Улар һәқ иш қилишни билмәйду — дәйду Пәрвәрдигар, — Улар ордилириға зулум-зораванлиқ билән тартивалғанлирини һәм олҗиларни җуғлиғучилар!
11 Зато овако вели Господ Господ: Непријатељ је око земље и обориће ти силу твоју, и оплениће се дворови твоји.
Шуңа Пәрвәрдигар мундақ дәйду: — «Мана бир яв! У зиминни қоршивалди! У мудапиәңни елип ташлайду, Қәлъә-ордилириң булаң-талаң қилиниду.
12 Овако вели Господ: Као кад пастир истргне из уста лаву две ноге или крај од уха, тако ће се истргнути синови Израиљеви који седе у Самарији на углу од одра и накрај постеље.
Пәрвәрдигар мундақ дәйду: — Падичи ширниң ағзидин қойниң икки путини яки қулиқиниң бир парчисини қутқузуп алғандәк, Самарийидә олтарған Исраилларму шундақ қутқузулиду, — Шәһәрдә пәқәт кариватниң бир бүҗиги, Дивандики бир парчә Дәмәшқ либасила қалиду!
13 Чујте и засведочите у дому Јаковљевом, говори Господ Господ Бог над војскама.
— Аңлаңлар, Яқупниң җәмәтидә гувалиқ бериңлар, — дәйду Рәб Пәрвәрдигар, самави қошунларниң Сәрдари болған Худа,
14 Кад походим Израиља за грехе његове, тада ћу походити и олтаре ветиљске, и одбиће се рогови олтару и пашће на земљу.
— Мән Исраилниң асийлиқлирини өз бешиға чүшүргән күнидә, Бәйт-Әл шәһириниң қурбангаһлириниму җазалаймән; Қурбангаһниң бүҗәклиридики мүңгүзләр кесиветилип йәргә чүшүрүлиду.
15 И ударићу кућу зимну и летњу кућу, и пропашће куће од слонове кости, и нестаће великих кућа, говори Господ.
Мән «Қишлиқ Сарай» вә «Язлиқ Сарай»ни бирақла уруветимән; Пил чиши өйләрму йоқилип кетиду, Көплигән өйләр түгишиду, — дәйду Пәрвәрдигар.
