< Дела апостолска 9 >

1 А Савле још дишући претњом и смрћу на ученике Господње приступи к поглавару свештеничком,
تَتْکالَپَرْیَّنَتَں شَولَح پْرَبھوح شِشْیاناں پْراتِکُولْیینَ تاڈَنابَدھَیوح کَتھاں نِحسارَیَنْ مَہایاجَکَسْیَ سَنِّدھِں گَتْوا
2 И измоли у њега посланице у Дамаск на зборнице, ако кога нађе од овог пута, и људе и жене свезане да доведе у Јерусалим.
سْتْرِیَں پُرُشَنْچَ تَنْمَتَگْراہِنَں یَں کَنْچِتْ پَشْیَتِ تانْ دھرِتْوا بَدّھوا یِرُوشالَمَمْ آنَیَتِیتْیاشَیینَ دَمّیشَکْنَگَرِییَں دھَرْمَّسَماجانْ پْرَتِ پَتْرَں یاچِتَوانْ۔
3 А кад беше на путу и дође близу Дамаска, уједанпут обасја га светлост с неба,
گَچّھَنْ تُ دَمّیشَکْنَگَرَنِکَٹَ اُپَسْتھِتَوانْ؛ تَتوکَسْمادْ آکاشاتْ تَسْیَ چَتُرْدِکْشُ تیجَسَح پْرَکاشَناتْ سَ بھُوماوَپَتَتْ۔
4 И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
پَشْچاتْ ہے شَولَ ہے شَولَ کُتو ماں تاڈَیَسِ؟ سْوَں پْرَتِ پْروکْتَمْ ایتَں شَبْدَں شْرُتْوا
5 А он рече: Ко си Ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус, ког ти гониш: тешко ти је противу бодила праћати се.
سَ پرِشْٹَوانْ، ہے پْرَبھو بھَوانْ کَح؟ تَدا پْرَبھُرَکَتھَیَتْ یَں یِیشُں تْوَں تاڈَیَسِ سَ ایواہَں؛ کَنْٹَکَسْیَ مُکھے پَداگھاتَکَرَنَں تَوَ کَشْٹَمْ۔
6 А он дрхћући од страха рече: Господе! Шта хоћеш да чиним? И Господ му рече: Устани и уђи у град, па ће ти се казати шта ти треба чинити.
تَدا کَمْپَمانو وِسْمَیاپَنَّشْچَ سووَدَتْ ہے پْرَبھو مَیا کِں کَرْتَّوْیَں؟ بھَوَتَ اِچّھا کا؟ تَتَح پْرَبھُراجْناپَیَدْ اُتّھایَ نَگَرَں گَچّھَ تَتْرَ تْوَیا یَتْ کَرْتَّوْیَں تَدْ وَدِشْیَتے۔
7 А људи који иђаху с њим стајаху и чуђаху се, јер чујаху глас а не виђаху никога.
تَسْیَ سَنْگِنو لوکا اَپِ تَں شَبْدَں شْرُتَوَنْتَح کِنْتُ کَمَپِ نَ درِشْٹْوا سْتَبْدھاح سَنْتَح سْتھِتَوَنْتَح۔
8 А Савле уста од земље, и отвореним очима својим никога не виђаше. А они га узеше за руку и уведоше у Дамаск.
اَنَنْتَرَں شَولو بھُومِتَ اُتّھایَ چَکْشُشِی اُنْمِیلْیَ کَمَپِ نَ درِشْٹَوانْ۔ تَدا لوکاسْتَسْیَ ہَسْتَو دھرِتْوا دَمّیشَکْنَگَرَمْ آنَیَنْ۔
9 И беше три дана слеп, и не једе, нити пи.
تَتَح سَ دِنَتْرَیَں یاوَدْ اَنْدھو بھُوتْوا نَ بھُکْتَوانْ پِیتَواںشْچَ۔
10 А у Дамаску беше један ученик, по имену Ананија, и рече му Господ у утвари: Ананија! А он рече: Ево ме, Господе!
تَدَنَنْتَرَں پْرَبھُسْتَدَّمّیشَکْنَگَرَواسِنَ ایکَسْمَے شِشْیایَ دَرْشَنَں دَتْوا آہُوتَوانْ ہے اَنَنِیَ۔ تَتَح سَ پْرَتْیَوادِیتْ، ہے پْرَبھو پَشْیَ شرِنومِ۔
11 А Господ му рече: Устани и иди у улицу која се зове Права, и тражи у дому Јудином по имену Савла Таршанина; јер гле, он се моли Богу,
تَدا پْرَبھُسْتَماجْناپَیَتْ تْوَمُتّھایَ سَرَلَنامانَں مارْگَں گَتْوا یِہُودانِویشَنے تارْشَنَگَرِییَں شَولَنامانَں جَنَں گَویشَیَنْ پرِچّھَ؛
12 И виде у утвари човека, по имену Ананију, где уђе и метну руку на њ да прогледа.
پَشْیَ سَ پْرارْتھَیَتے، تَتھا اَنَنِیَنامَکَ ایکو جَنَسْتَسْیَ سَمِیپَمْ آگَتْیَ تَسْیَ گاتْرے ہَسْتارْپَنَں کرِتْوا درِشْٹِں دَداتِیتّھَں سْوَپْنے درِشْٹَوانْ۔
13 А Ананија одговори: Господе! Ја чух од многих за тог човека колика зла почини светима Твојим у Јерусалиму;
تَسْمادْ اَنَنِیَح پْرَتْیَوَدَتْ ہے پْرَبھو یِرُوشالَمِ پَوِتْرَلوکانْ پْرَتِ سونیکَہِںساں کرِتَوانْ؛
14 И овде има власт од главара свештеничких да веже све који призивају име Твоје.
اَتْرَ سْتھانے چَ یے لوکاسْتَوَ نامْنِ پْرارْتھَیَنْتِ تانَپِ بَدّھُں سَ پْرَدھانَیاجَکیبھْیَح شَکْتِں پْراپْتَوانْ، اِماں کَتھامْ اَہَمْ اَنیکیشاں مُکھیبھْیَح شْرُتَوانْ۔
15 А Господ му рече: Иди, јер ми је он суд избрани да изнесе име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве.
کِنْتُ پْرَبھُرَکَتھَیَتْ، یاہِ بھِنَّدیشِییَلوکاناں بھُوپَتِینامْ اِسْراییلّوکانانْچَ نِکَٹے مَمَ نامَ پْرَچارَیِتُں سَ جَنو مَمَ مَنونِیتَپاتْرَماسْتے۔
16 А ја ћу му показати колико му ваља пострадати за име моје.
مَمَ نامَنِمِتَّنْچَ تینَ کِیانْ مَہانْ کْلیشو بھوکْتَوْیَ ایتَتْ تَں دَرْشَیِشْیامِ۔
17 И пође Ананија, и уђе у кућу, и метнувши руке на њ рече: Савле, брате! Господ Исус, који ти се јави на путу којим си ишао, посла ме да прогледаш и да се напуниш Духа Светог.
تَتو نَنِیو گَتْوا گرِہَں پْرَوِشْیَ تَسْیَ گاتْرے ہَسْتارْپْرَنَں کرِتْوا کَتھِتَوانْ، ہے بھْراتَح شَولَ تْوَں یَتھا درِشْٹِں پْراپْنوشِ پَوِتْریناتْمَنا پَرِپُورْنو بھَوَسِ چَ، تَدَرْتھَں تَواگَمَنَکالے یَح پْرَبھُیِیشُسْتُبھْیَں دَرْشَنَمْ اَدَداتْ سَ ماں پْریشِتَوانْ۔
18 И одмах отпаде од очију његових као крљушт, и одмах прогледа, и уставши крсти се.
اِتْیُکْتَماتْرے تَسْیَ چَکْشُرْبھْیامْ مِینَشَلْکَوَدْ وَسْتُنِ نِرْگَتے تَتْکْشَناتْ سَ پْرَسَنَّچَکْشُ رْبھُوتْوا پْروتّھایَ مَجِّتوبھَوَتْ بھُکْتْوا پِیتْوا سَبَلوبھَوَچَّ۔
19 И пошто поједе окрепи се; и би Савле неколико дана с ученицима који беху у Дамаску.
تَتَح پَرَں شَولَح شِشْیَیح سَہَ کَتِپَیَدِوَسانْ تَسْمِنْ دَمّیشَکَنَگَرے سْتھِتْواوِلَمْبَں
20 И одмах по зборницама проповедаше Исуса да је Он Син Божји.
سَرْوَّبھَجَنَبھَوَنانِ گَتْوا یِیشُرِیشْوَرَسْیَ پُتْرَ اِماں کَتھاں پْراچارَیَتْ۔
21 А сви који слушаху дивљаху се и говораху: Није ли ово онај што гоњаше у Јерусалиму оне који спомињаху име ово, и овде зато дође да их повезане води главарима свештеничким.
تَسْماتْ سَرْوّے شْروتارَشْچَمَتْکرِتْیَ کَتھِتَوَنْتو یو یِرُوشالَمْنَگَرَ ایتَنّامْنا پْرارْتھَیِترِلوکانْ وِناشِتَوانْ ایوَمْ ایتادرِشَلوکانْ بَدّھوا پْرَدھانَیاجَکَنِکَٹَں نَیَتِیتْیاشَیا ایتَتْسْتھانَمَپْیاگَچّھَتْ سَایوَ کِمَیَں نَ بھَوَتِ؟
22 А Савле се већма сиљаше и забуњиваше Јевреје који живе у Дамаску, доказујући да је ово Христос.
کِنْتُ شَولَح کْرَمَشَ اُتْساہَوانْ بھُوتْوا یِیشُرِیشْوَرینابھِشِکْتو جَنَ ایتَسْمِنْ پْرَمانَں دَتْوا دَمّیشَکْ-نِواسِیِہُودِییَلوکانْ نِرُتَّرانْ اَکَروتْ۔
23 А кад се наврши подоста дана, договорише се Јевреји да га убију.
اِتّھَں بَہُتِتھے کالے گَتے یِہُودِییَلوکاسْتَں ہَنْتُں مَنْتْرَیاماسُح
24 Али Савле дознаде њихов договор; а они чуваху врата дан и ноћ да би га убили;
کِنْتُ شَولَسْتیشامیتَسْیا مَنْتْرَنایا وارْتّاں پْراپْتَوانْ۔ تے تَں ہَنْتُں تُ دِوانِشَں گُپْتاح سَنْتو نَگَرَسْیَ دْوارےتِشْٹھَنْ؛
25 А ученици га узеше ноћу и спустише преко зида у котарици.
تَسْماتْ شِشْیاسْتَں نِیتْوا راتْرَو پِٹَکے نِدھایَ پْراچِیریناواروہَیَنْ۔
26 А кад дође Савле у Јерусалим, огледаше да се прибије уз ученике; и сви га се бојаху, јер не вероваху да је ученик.
تَتَح پَرَں شَولو یِرُوشالَمَں گَتْوا شِشْیَگَنینَ سارْدّھَں سْتھاتُمْ اَیہَتْ، کِنْتُ سَرْوّے تَسْمادَبِبھَیُح سَ شِشْیَ اِتِ چَ نَ پْرَتْیَیَنْ۔
27 А Варнава га узе и доведе к апостолима, и каза им како на путу виде Господа, и како му говори, и како у Дамаску слободно проповеда име Исусово.
ایتَسْمادْ بَرْنَبّاسْتَں گرِہِیتْوا پْریرِتاناں سَمِیپَمانِییَ مارْگَمَدھْیے پْرَبھُح کَتھَں تَسْمَے دَرْشَنَں دَتَّوانْ یاح کَتھاشْچَ کَتھِتَوانْ سَ چَ یَتھاکْشوبھَح سَنْ دَمّیشَکْنَگَرے یِیشو رْنامَ پْراچارَیَتْ ایتانْ سَرْوَّورِتّانْتانْ تانْ جْناپِتَوانْ۔
28 И беше с њима и улази у Јерусалим и излази и слободно проповедаше име Господа Исуса.
تَتَح شَولَسْتَیح سَہَ یِرُوشالَمِ کالَں یاپَیَنْ نِرْبھَیَں پْرَبھو رْیِیشو رْنامَ پْراچارَیَتْ۔
29 И говораше и препираше се с Грцима, а они гледаху да га убију.
تَسْمادْ اَنْیَدیشِییَلوکَیح سارْدّھَں وِوادَسْیوپَسْتھِتَتْواتْ تے تَں ہَنْتُمْ اَچیشْٹَنْتَ۔
30 А кад разумеше браћа, сведоше га у Ћесарију, и отпустише га у Тарс.
کِنْتُ بھْراترِگَنَسْتَجّناتْوا تَں کَیسَرِیانَگَرَں نِیتْوا تارْشَنَگَرَں پْریشِتَوانْ۔
31 А цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији беху на миру, и напредоваху, и хођаху у страху Господњем, и умножаваху се утехом Светог Духа.
اِتّھَں سَتِ یِہُودِیاگالِیلْشومِرونَدیشِییاح سَرْوّا مَنْڈَلْیو وِشْرامَں پْراپْتاسْتَتَسْتاساں نِشْٹھابھَوَتْ پْرَبھو رْبھِیا پَوِتْرَسْیاتْمَنَح سانْتْوَنَیا چَ کالَں کْشیپَیِتْوا بَہُسَںکھْیا اَبھَوَنْ۔
32 И догоди се кад Петар обилажаше све, да дође и к светима који живљаху у Лиди.
تَتَح پَرَں پِتَرَح سْتھانے سْتھانے بھْرَمِتْوا شیشے لودْنَگَرَنِواسِپَوِتْرَلوکاناں سَمِیپے سْتھِتَوانْ۔
33 И нађе тамо једног човека по имену Енеју, који већ осам година лежаше на одру, јер беше узет.
تَدا تَتْرَ پَکْشاگھاتَوْیادھِناشْٹَو وَتْسَرانْ شَیّاگَتَمْ اَینییَنامانَں مَنُشْیَں ساکْشَتْ پْراپْیَ تَمَوَدَتْ،
34 И рече му Петар: Енеја! Исцељује те Исус Христос, устани и простри сам себи. И одмах уста.
ہے اَینییَ یِیشُکھْرِیشْٹَسْتْواں سْوَسْتھَمْ اَکارْشِیتْ، تْوَمُتّھایَ سْوَشَیّاں نِکْشِپَ، اِتْیُکْتَماتْرے سَ اُدَتِشْٹھَتْ۔
35 И видеше га сви који живљаху у Лиди и у Асарону, и обратише се ка Господу.
ایتادرِشَں درِشْٹْوا لودْشارونَنِواسِنو لوکاح پْرَبھُں پْرَتِ پَراوَرْتَّنْتَ۔
36 А у Јопи беше једна ученица по имену Тавита, које значи срна, и она беше пуна добрих дела и милостиње што чињаше.
اَپَرَنْچَ بھِکْشادانادِشُ نانَکْرِیاسُ نِتْیَں پْرَورِتّا یا یاپھونَگَرَنِواسِنِی ٹابِتھاناما شِشْیا یاں دَرْکّاں اَرْتھادْ ہَرِنِیمَیُکْتْوا آہْوَیَنْ سا نارِی
37 И догоди се у те дане да се она разболе и умре; онда је окупаше и метнуше у горњу собу.
تَسْمِنْ سَمَیے رُگْنا سَتِی پْرانانْ اَتْیَجَتْ، تَتو لوکاسْتاں پْرَکْشالْیوپَرِسْتھَپْرَکوشْٹھے شایَیِتْواسْتھاپَیَنْ۔
38 А будући да је Лида близу Јопе, онда ученици чувши да је Петар у њој послаше два човека молећи га да не пожали труда доћи до њих.
لودْنَگَرَں یاپھونَگَرَسْیَ سَمِیپَسْتھَں تَسْماتَّتْرَ پِتَرَ آسْتے، اِتِ وارْتّاں شْرُتْوا تُورْنَں تَسْیاگَمَنارْتھَں تَسْمِنْ وِنَیَمُکْتْوا شِشْیَگَنو دْوَو مَنُجَو پْریشِتَوانْ۔
39 А Петар уставши отиде с њима, и кад дође, изведоше га у горњу собу и скупише се око њега све удовице плачући и показујући сукње и хаљине што је радила Срна док је била с њима.
تَسْماتْ پِتَرَ اُتّھایَ تابھْیاں سارْدّھَمْ آگَچّھَتْ، تَتْرَ تَسْمِنْ اُپَسْتھِتَ اُپَرِسْتھَپْرَکوشْٹھَں سَمانِیتے چَ وِدھَواح سْوابھِح سَہَ سْتھِتِکالے دَرْکَّیا کرِتانِ یانْیُتَّرِییانِ پَرِدھییانِ چَ تانِ سَرْوّانِ تَں دَرْشَیِتْوا رُدَتْیَشْچَتَسرِشُ دِکْشْوَتِشْٹھَنْ۔
40 А Петар изгнавши све напоље клече на колена и помоли се Богу, и окренувши се к телу рече: Тавито! Устани. А она отвори очи своје, и видевши Петра седе.
کِنْتُ پِتَرَسْتاح سَرْوّا بَہِح کرِتْوا جانُنِی پاتَیِتْوا پْرارْتھِتَوانْ؛ پَشْچاتْ شَوَں پْرَتِ درِشْٹِں کرِتْوا کَتھِتَوانْ، ہے ٹابِیتھے تْوَمُتِّشْٹھَ، اِتِ واکْیَ اُکْتے سا سْتْرِی چَکْشُشِی پْرونْمِیلْیَ پِتَرَمْ اَوَلوکْیوتّھایوپاوِشَتْ۔
41 Петар пак пруживши јој руку подиже је; и дозвавши свете и удовице показа је живу.
تَتَح پِتَرَسْتَسْیاح کَرَو دھرِتْوا اُتّولْیَ پَوِتْرَلوکانْ وِدھَواشْچاہُویَ تیشاں نِکَٹے سَجِیواں تاں سَمارْپَیَتْ۔
42 И ово се разгласи по свој Јопи, и многи вероваше Господа.
ایشا کَتھا سَمَسْتَیاپھونَگَرَں وْیاپْتا تَسْمادْ اَنیکے لوکاح پْرَبھَو وْیَشْوَسَنْ۔
43 И догоди се да он оста много дана у Јопи у неког Симона кожара.
اَپَرَنْچَ پِتَرَسْتَدْیاپھونَگَرِییَسْیَ کَسْیَچِتْ شِمونّامْنَشْچَرْمَّکارَسْیَ گرِہے بَہُدِنانِ نْیَوَسَتْ۔

< Дела апостолска 9 >