Дела апостолска 8
1 Савле пак беше пристао на његову смрт. А у тај дан постаде велико гоњење на цркву јерусалимску, и сви се расејаше по крајевима јудејским и самаријским осим апостола.
Och Saulus hade samtyckt hans död. Men på samma tid vardt en stor förföljelse emot den församling, som var i Jerusalem; och de vordo alle förströdde omkring i Judee land, och i Samarien, förutan Apostlarna.
2 А људи побожни укопаше Стефана и велики плач учинише над њим.
Och någre gudfruktige män skötte Stephanum, och hade stor gråt öfver honom.
3 А Савле досађиваше цркви, јер иђаше по кућама, и вуцијаше људе и жене те предаваше у тамницу.
Men Saulus tog till att föröda församlingena; gick hit och dit i husen, och drog fram män och qvinnor, och lät sätta dem i fängelse.
4 А они што се беху расејали пролажаху проповедајући реч.
Men de som förströdde voro, foro omkring och predikade ordet.
5 А Филип сишавши у град самаријски проповедаше им Христа.
Och Philippus kom ned uti en stad i Samarien, och predikade för dem om Christo.
6 А народ пажаше једнодушно на оно што говораше Филип, слушајући и гледајући знаке које чињаше:
Men folket gåfvo akt uppå hvad Philippus sade; hörandes endrägteliga, och seendes de tecken, som han gjorde;
7 Јер духови нечисти с великом виком излажаху из многих у којима беху, и многи узети и хроми оздравише.
Ty de orene andar foro ut af mångom, som med dem besatte voro, ropande med höga röst; och månge borttagne och ofärdige vordo helbregda.
8 И би велика радост у граду оном.
Och i den staden vardt stor glädje.
9 А беше један човек, по имену Симон, који пре чараше у граду и довођаше у чудо народ самаријски, говорећи да је он нешто велико;
Så var der en man, benämnd Simon, som tillförene uti den staden plägade bruka trolldom, och hade förvillt det Samaritiska folket, sägandes sig vara mycket myndigan.
10 На ког гледаху сви, и мало и велико, говорећи: Ово је велика сила Божја.
Till honom höllo sig alle, både små och store, sägande: Denne är Guds kraft, hvilken stor är.
11 А зато гледаху на њега што их много времена чинима удивљаваше.
Men de höllo sig derföre till honom, att han i lång tid hade förvillt dem med sin trolldom.
12 Кад пак вероваше Филипу који проповедаше јеванђеље о царству Божјем, и о имену Исуса Христа, крштаваху се и људи и жене.
När de nu trodde Philippo, som predikade om Guds rike, och om Jesu Christi Namn, vordo der både män och qvinnor döpte.
13 Тада и Симон верова, и крстивши се оста код Филипа; и видећи дела и знаке велике који се чињаху дивљаше се врло.
Då trodde ock Simon med, och när han döpt var, höll han sig intill Philippum; och då han såg sådana tecken och krafter ske, förundrade han sig storliga.
14 А кад чуше апостоли који беху у Јерусалиму да Самарија прими реч Божју, послаше к њима Петра и Јована.
Då nu Apostlarna, som i Jerusalem voro, fingo höra att Samarien hade anammat Guds ord, sände de till dem Petrum och Johannem.
15 Који сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светог;
När de kommo derned, bådo de för dem, att de skulle få den Helga Anda.
16 Јер још ни на једног не беше дошао, него беху само крштени у име Господа Исуса.
Ty han var icke än då fallen på någondera; utan de voro allenast döpte i Herrans Jesu Namn.
17 Тада апостоли метнуше руке на њих, и они примише Духа Светог.
Då lade de händer på dem, och de fingo den Helga Anda.
18 А кад виде Симон да се даје Дух Свети кад апостоли метну руке, донесе им новце
När Simon såg, att den Helge Ande gafs dermed, att Apostlarna lade händer på dem, böd han dem penningar,
19 Говорећи: Дајте и мени ову власт да кад метнем руке на кога прими Духа Светог.
Sägandes: Gifver ock mig den magten, att hvem som helst jag lägger händer uppå, han får den Helga Anda.
20 А Петар му рече: Новци твоји с тобом да буду у погибао, што си помислио да се дар Божји може добити за новце.
Då sade Petrus till honom: Det du fördömd vorde med dina penningar; efter du menar, att Guds gåfva kan fås för penningar.
21 Нема теби дела ни исета у овој речи; јер срце твоје није право пред Богом.
Du hafver hvarken del eller lott i detta ordet; ty ditt hjerta är icke rätt för Gudi.
22 Покај се дакле од ове своје пакости, и моли се Богу да би ти се опростила помисао срца твог.
Derföre bättra dig af denna dine ondsko, och bed Gud, att dig dins hjertas tankar måga förlåtna varda;
23 Јер те видим да си у горкој жучи и у свези неправде.
Ty jag ser, att du äst full med bitter galla, och bebunden i vrånghet.
24 А Симон одговарајући рече: Помолите се ви Господу за мене да не наиђе на мене ништа од овог што рекосте.
Då svarade Simon, och sade: Beder I Herran för mig, att mig intet öfvergår af det I saden.
25 Тако они посведочивши и говоривши реч Господњу вратише се у Јерусалим, и многим селима самаријским проповедише јеванђеље.
Och sedan de hade betygat, och talat Herrans ord, vände de om igen åt Jerusalem; och predikade Evangelium i många städer i Samarien.
26 А анђео Господњи рече Филипу говорећи: Устани и иди у подне на пут који силази од Јерусалима у Газу и пуст је.
Men Herrans Ängel talade till Philippum, och sade: Statt upp, och gack söderut, den vägen, som löper nederåt ifrå Jerusalem, till Gaza, som öde är.
27 И уставши пође. И гле, човек Арапин, ушкопљеник, властелин Кандакије царице арапске, што беше над свим њеним ризницама, који беше дошао у Јерусалим да се моли Богу,
Så stod han upp, och gick. Och si, en Ethiopisk man, en kamererare, och väldig när Drottning Candaces uti Ethiopien, hvilken hon hade satt öfver alla sina håfvor; han var kommen till Jerusalem, der att tillbedja;
28 Па се враћаше, и седећи на колима својим читаше пророка Исаију.
Och for hem igen, satt på sin vagn, och las den Propheten Esaias.
29 А Дух рече Филипу: Приступи и прилепи се тим колима.
Då sade Anden till Philippus: Gack fram, och gif dig intill denna vagnen.
30 А Филип притрчавши чу га где чита пророка Исаију, и рече: А разумеш ли шта читаш?
Då lopp Philippus fram, och hörde honom läsa Propheten Esaias, och sade: Förstår du ock hvad du läs?
31 А он рече: Како бих могао разумети ако ме ко не упути? И умоли Филипа те се попе и седе с њим.
Då sade han: Huru skulle jag förståt, utan mig någor vistet? Och bad Philippus, att han skulle uppstiga, och sitta när sig.
32 А место из писма које читаше беше ово: Као овца на заклање одведе се, и нем као јагње пред оним који га стриже, тако не отвори уста својих.
Och det han las i Skriftene var detta: Såsom ett får vardt han ledder till att slagtas, och såsom ett lamb är tyst för honom, som klipper det, så hafver han icke öppnat sin mun.
33 У Његовом понижењу укиде се суд Његов. А род Његов ко ће исказати? Јер се Његов живот узима од земље.
I hans förnedring är hans dom borttagen; men ho kan uttala hans lifslängd? Ty hans lif är borttaget af jordene.
34 Онда ушкопљеник одговори Филипу и рече: Молим те, за кога ово говори пророк? Или за себе или за кога другог?
Då svarade kamereraren Philippo, och sade: Jag beder dig, om hvem hafver Propheten detta sagt, om sig, eller om någon annan?
35 А Филип отворивши уста своја, и почевши од писма овог, приповеди му јеванђеље Исусово.
Då öppnade Philippus sin mun, och begynte af denna Skriftene predika Evangelium för honom om Jesu.
36 Како иђаху путем дођоше на некакву воду; и рече ушкопљеник: Ево воде, шта брани мени да се крстим?
Och vid de foro framåt vägen, kommo de till ett vatten; och kamereraren sade: Si, vattnet; hvad hindrar, att jag icke döpes?
37 А Филип му рече: Ако верујеш од свега срца свог, можеш. А он одговарајући рече: Верујем да је Исус Христос Син Божји.
Då sade Philippus: Om du tror af allt hjerta, så må det väl ske. Han svarade, och sade: Jag tror Jesum Christum vara Guds Son.
38 И заповеди да стану кола, и сиђоше оба на воду, и Филип и ушкопљеник, и крсти га.
Och han lät hålla vagnen; och de stego ned i vattnet, både Philippus och kamereraren; och han döpte honom.
39 А кад изиђоше из воде, Дух Свети паде на ушкопљеника, а анђео Господњи узе Филипа, и више га не виде ушкопљеник; него отиде путем својим радујући се.
Och när de gingo upp utu vattnet, tog Herrans Ande Philippum bort, och kamereraren såg honom intet sedan; utan for sin väg, och var glad.
40 А Филип се обрете у Азоту; и пролазећи проповедаше јеванђеље свима градовима, док не дође у Ћесарију.
Och Philippus vardt funnen i Azot; och vandrade omkring, och predikade Evangelium i alla städer, tilldess han kom till Cesarea.
