Дела апостолска 7
1 А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?
And the high priests said; Are these things so?
2 А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
And he said, Men, brothers and fathers, hear ye; The God of glory appeared to our father Abraham, while he was in Mesopotamia, before he migrated into Haran, and He said to him;
3 И рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.
Come out from thy country and from thy kindred, and come hither into the land which I will show unto thee.
4 Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
And after his father died he migrated himself thence into this country in which you now dwell,
5 И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.
and God gave him no inheritance in it, not the step of his foot; and he promised to give it to him, and his seed after him, for an inheritance, there being no child to him.
6 Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
And thus God spoke, that his seed shall sojourn in a strange land, and they will enslave it and oppress it four hundred years.
7 И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.
And the nation whom they shall serve I will judge, says God, and after these things they shall come out and serve me in this place.
8 И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.
And He gave him the covenant of circumcision; and so he begat Isaac, and circumcised him on the eighth day; and Isaac, Jacob; and Jacob, the twelve patriarchs.
9 И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
And the patriarchs, envying Joseph, sold him into Egypt:
10 И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.
and God was with him, and delivered him out of all his troubles, and gave him grace and wisdom before Pharaoh the king of Egypt; and he placed him governor over Egypt and all his house.
11 А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
And the famine came into all the land and Canaan, and great distress: and our fathers found no sustenance.
12 А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
And Jacob hearing that there is food in Egypt, sent away our fathers first.
13 И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
And the second time Joseph was made known to his brethren, and his race became manifest to Pharaoh.
14 А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
And Joseph sending, called to him Jacob his father, and all the family, seventy-five souls.
15 И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.
And Jacob went down into Egypt, and he and our fathers died there.
16 И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.
And they were carried over into Shechem, and buried in a tomb which Abraham purchased from the sons of Emmor in Shechem with a sum of money.
17 И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
When the time of the promise which God made with Abraham drew nigh, the people increased and multiplied in Egypt,
18 Док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
until another king arose over Egypt, who knew not Joseph.
19 Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
He dealing fraudulently with our race, afflicted our fathers, that they should expose their infants, so that they should not live.
20 У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
During which time Moses was born, and was beautiful to God; who was kept three months in the house of his father.
21 А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
And he being exposed, the daughter of Pharaoh took him, and adopted him for a son to herself.
22 И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
And Moses was educated in all the wisdom of the Egyptians; and was mighty in his words and works.
23 А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
And when the time of the fortieth year was fulfilled to him, it came into his heart to visit his brethren, the children of Israel.
24 И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
And seeing a certain one suffering affliction, he interposed, and executed vengeance in behalf of the oppressed one, slaying the Egyptian.
25 Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
And he supposed that his brethren would understand that God through his hand is giving them salvation: but they did not recognize it.
26 А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
On the following day, he appeared to them fighting, and undertook to reduce them to peace, saying, Men, you are brethren; therefore do not injure one another.
27 А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
And the one injuring his neighbor thrust him away, saying, Who appointeth you a leader and a judge over us?
28 Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
whether do you wish to kill me, in the manner in which you slew the Egyptian yesterday?
29 А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
And at this word Moses fled, and became a sojourner in the land of Midia, where he begat two sons.
30 И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе Синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
And forty years having passed away, an angel appeared to him in the desert of Mount Sinai in the flame of fire of the bramble bush.
31 А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
And Moses, seeing the sight, was astonished: and he coming nigh to investigate, the voice of the Lord came:
32 Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
I am the God of thy fathers, the God of Abraham, and of Isaac, and of Jacob. And Moses trembling, did not dare to investigate.
33 А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.
And the Lord said to him, Loose the sandal of thy feet: for the place on which thou standest is holy ground.
34 Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
Seeing, I have seen the affliction of my people who are in Egypt, and heard their groaning, and have come down to deliver them. And come now, I will send thee into Egypt.
35 Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
And this Moses whom they denied, saying, Who hath established thee a ruler and a judge? him hath God sent a ruler and deliverer, with the hand of an angel having appeared unto him in a bush.
36 Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
He led them out, doing wonders and miracles in the land of Egypt, and in the Red Sea, and in the wilderness forty years.
37 Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
This Moses is the one having said to the sons of Israel, A prophet will God raise up to you of your brethren, like unto me.
38 Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори Синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
And this is the one being in the church in the wilderness with the angel speaking to him in Mount Sinai, and with our fathers: who received the living oracles to give unto us;
39 Ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
to whom our fathers were not willing to be obedient, but thrust him away, and turned back in their hearts towards Egypt,
40 Рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
saying to Aaron, Make us gods who shall go before us: for this Moses, who led us out from the land of Egypt, we know not what happened to him.
41 И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
And they made a calf in those days, and offered sacrifice to the idol, and rejoiced in the works of their own hands.
42 А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
And God turned away, and gave them up to serve the host of the heaven; as has been written in the book of the prophets: Slain victims and sacrifices you have not brought unto me forty years in the wilderness, O house of Israel.
43 И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
And ye took up the shrine of Moloch, and the star of the god Remphan, images which you made to worship them; and I will transport you beyond Babylon.
44 Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
And the tabernacle of testimony was with our fathers in the wilderness, as the one speaking to Moses commanded him to make it according to the example he had seen;
45 Који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
which our fathers receiving, brought in along with Joshua in the dispossession of the nations, whom God drove out, from the face of our fathers, until the days of David,
46 Који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.
who found favor before God, and asked that he should build a tabernacle for the house of Jacob.
47 А Соломун Му начини кућу.
But Solomon built a house for him.
48 Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
But the Most High dwelleth not in houses built with hands, as the prophet says,
49 Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?
Heaven is my throne, and earth the footstool of my feet: What house will you build for me? says the Lord; Or what shall be the place of my rest?
50 Не створи ли рука моја све ово?
Hath not my hand made all of these things?
51 Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
Ye stiffnecked and uncircumcised in heart and ears, you do always resist the Holy Ghost; as your fathers did, so do ye.
52 Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
Which one of the prophets did your fathers not persecute? and they slew those proclaiming concerning the coming of the Righteous One, whose betrayers and murderers you became:
53 Који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.
who received the law in the administrations of angels, and did not keep it.
54 Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
And hearing these words, they were cut through their hearts and gnashed their teeth at him.
55 А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
But he, being full of the Holy Ghost, and looking up to heaven, saw the glory of God, and Jesus standing on the right hand of God,
56 И рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
and said, Behold, I see the heavens opened, and the Son of man standing on the right hand of God.
57 А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
And crying out with a loud voice, they stopped their ears, and unanimously rushed on him,
58 И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
and casting him out from the city, they began to stone him. And the witnesses laid down their garments at the feet of a young man, called Saul:
59 И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
and continued to stone Stephen, calling upon the Lord, and saying, Lord Jesus, receive my spirit.
60 Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.
And putting down his knees, he cried with a loud voice, Lord, do not impute this sin to them. And saying this, he fell asleep.
