Дела апостолска 6
1 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се делише храна сваки дан.
Now in those days, as the disciples were multiplying, a complaint arose from the Hellenists against the Hebrews, because their widows were being overlooked in the daily distribution.
2 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: Није прилично нама да оставимо реч Божју па да служимо око трпеза.
So summoning the multitude of the disciples the twelve said: “It is not advantageous that we should forsake the Word of God to serve at tables.
3 Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштених људи, пуних Духа Светог и премудрости, које ћемо поставити над овим послом.
Therefore, brothers, select from among you seven men of good reputation, full of Holy Spirit and wisdom, whom we will appoint over this need.
4 А ми ћемо у молитви и у служби речи остати.
But we will give ourselves continually to prayer and to the ministry of the Word.”
5 И ова реч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човека напуњена вере и Духа Светог, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.
The statement pleased the whole multitude; and they chose Stephen, a man full of faith and Holy Spirit, and Philip and Prochorus and Nicanor and Timon and Parmenas and Nicholas, a proselyte from Antioch,
6 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.
whom they set before the Apostles; and after praying they laid hands on them.
7 И реч Божја растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вери.
Well the Word of God kept spreading, and the number of disciples in Jerusalem kept multiplying at a great rate, and a large company of the priests were obeying the faith.
8 А Стефан пун вере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.
While Stephen, full of faith and power, was doing great wonders and signs among the people.
9 Тада усташе неки из зборнице која се зове ливерћанска и кириначка и александријска и оних који беху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
Then there arose some from what is called the Synagogue of the Freedmen (Cyrenians, Alexandrians, and those from Cilicia and Asia), disputing with Stephen.
10 И не могаху противу стати премудрости и Духу којим говораше.
And they were not able to withstand the wisdom and the Spirit with which he spoke.
11 Тада подговорише људе те казаше: Чусмо га где хули на Мојсија и на Бога.
Then they instigated men to say, “We have heard him speaking blasphemous words against Moses and God.”
12 И побунише народ и старешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.
And they stirred up the people, and the elders and the scribes; and coming upon him they seized him, and brought him in to the Sanhedrin;
13 И изведоше лажне сведоке који говораху: Овај човек не престаје хулити на ово свето место и на закон.
and they put forward false witnesses who said: “This man never stops speaking blasphemous words against the holy place and the law;
14 Јер га чусмо где говори: Овај Исус Назарећанин развалиће ово место, и измениће обичаје које нам остави Мојсије.
for we have heard him saying that this Jesus the Natsorean will destroy this place and change the customs that Moses delivered to us.”
15 И погледавши на њ сви који сеђаху на сабору видеше лице његово као лице анђела.
All who sat in the council, looking intently at him, saw his face like the face of an angel.
