< Дела апостолска 26 >

1 А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
تَتَ آگْرِپَّح پَولَمْ اَوادِیتْ، نِجاں کَتھاں کَتھَیِتُں تُبھْیَمْ اَنُمَتِ رْدِییَتے۔ تَسْماتْ پَولَح کَرَں پْرَسارْیَّ سْوَسْمِنْ اُتَّرَمْ اَوادِیتْ۔
2 За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
ہے آگْرِپَّراجَ یَتْکارَنادَہَں یِہُودِییَیرَپَوادِتو بھَوَں تَسْیَ ورِتّانْتَمْ اَدْیَ بھَوَتَح ساکْشانْ نِویدَیِتُمَنُمَتوہَمْ اِدَں سْوِییَں پَرَمَں بھاگْیَں مَنْیے؛
3 А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
یَتو یِہُودِییَلوکاناں مَدھْیے یا یا رِیتِح سُوکْشْمَوِچاراشْچَ سَنْتِ تیشُ بھَوانْ وِجْنَتَمَح؛ اَتَایوَ پْرارْتھَیے دھَیرْیَّمَوَلَمْبْیَ مَمَ نِویدَنَں شرِنوتُ۔
4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
اَہَں یِرُوشالَمْنَگَرے سْوَدیشِییَلوکاناں مَدھْیے تِشْٹھَنْ آ یَووَنَکالادْ یَدْرُوپَمْ آچَرِتَوانْ تَدْ یِہُودِییَلوکاح سَرْوّے وِدَنْتِ۔
5 Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
اَسْماکَں سَرْوّیبھْیَح شُدّھَتَمَں یَتْ پھِرُوشِییَمَتَں تَدَوَلَمْبِی بھُوتْواہَں کالَں یاپِتَوانْ یے جَنا آ بالْیَکالانْ ماں جانانْتِ تے ایتادرِشَں ساکْشْیَں یَدِ دَداتِ تَرْہِ داتُں شَکْنُوَنْتِ۔
6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
کِنْتُ ہے آگْرِپَّراجَ اِیشْوَروسْماکَں پُورْوَّپُرُشاناں نِکَٹے یَدْ اَنْگِیکرِتَوانْ تَسْیَ پْرَتْیاشاہیتورَہَمْ اِدانِیں وِچارَسْتھانے دَنْڈایَمانوسْمِ۔
7 Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
تَسْیانْگِیکارَسْیَ پھَلَں پْراپْتُمْ اَسْماکَں دْوادَشَوَںشا دِوانِشَں مَہایَتْنادْ اِیشْوَرَسیوَنَں کرِتْوا یاں پْرَتْیاشاں کُرْوَّنْتِ تَسْیاح پْرَتْیاشایا ہیتورَہَں یِہُودِییَیرَپَوادِتوبھَوَمْ۔
8 Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
اِیشْوَرو مرِتانْ اُتّھاپَیِشْیَتِیتِ واکْیَں یُشْماکَں نِکَٹےسَمْبھَوَں کُتو بھَویتْ؟
9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
ناسَرَتِییَیِیشو رْنامْنو وِرُدّھَں ناناپْرَکارَپْرَتِکُولاچَرَنَمْ اُچِتَمْ اِتْیَہَں مَنَسِ یَتھارْتھَں وِجْنایَ
10 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
یِرُوشالَمَنَگَرے تَدَکَرَوَں پھَلَتَح پْرَدھانَیاجَکَسْیَ نِکَٹاتْ کْشَمَتاں پْراپْیَ بَہُونْ پَوِتْرَلوکانْ کارایاں بَدّھَوانْ وِشیشَتَسْتیشاں ہَنَنَسَمَیے تیشاں وِرُدّھاں نِجاں سَمَّتِں پْرَکاشِتَوانْ۔
11 И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
وارَں وارَں بھَجَنَبھَوَنیشُ تیبھْیو دَنْڈَں پْرَدَتَّوانْ بَلاتْ تَں دھَرْمَّں نِنْدَیِتَواںشْچَ پُنَشْچَ تانْ پْرَتِ مَہاکْرودھادْ اُنْمَتَّح سَنْ وِدیشِییَنَگَرانِ یاوَتْ تانْ تاڈِتَوانْ۔
12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
اِتّھَں پْرَدھانَیاجَکَسْیَ سَمِیپاتْ شَکْتِمْ آجْناپَتْرَنْچَ لَبْدھْوا دَمّیشَکْنَگَرَں گَتَوانْ۔
13 У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
تَداہَں ہے راجَنْ مارْگَمَدھْیے مَدھْیاہْنَکالے مَمَ مَدِییَسَنْگِناں لوکانانْچَ چَتَسرِشُ دِکْشُ گَگَناتْ پْرَکاشَماناں بھاسْکَرَتوپِ تیجَسْوَتِیں دِیپْتِں درِشْٹَوانْ۔
14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
تَسْمادْ اَسْماسُ سَرْوّیشُ بھُومَو پَتِتیشُ سَتْسُ ہے شَولَ ہَے شَولَ کُتو ماں تاڈَیَسِ؟ کَنْٹَکاناں مُکھے پاداہَنَنَں تَوَ دُحسادھْیَمْ اِبْرِییَبھاشَیا گَدِتَ ایتادرِشَ ایکَح شَبْدو مَیا شْرُتَح۔
15 А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
تَداہَں پرِشْٹَوانْ ہے پْرَبھو کو بھَوانْ؟ تَتَح سَ کَتھِتَوانْ یَں یِیشُں تْوَں تاڈَیَسِ سوہَں،
16 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
کِنْتُ سَمُتِّشْٹھَ تْوَں یَدْ درِشْٹَوانْ اِتَح پُنَنْچَ یَدْیَتْ تْواں دَرْشَیِشْیامِ تیشاں سَرْوّیشاں کارْیّاناں تْواں ساکْشِنَں مَمَ سیوَکَنْچَ کَرْتُّمْ دَرْشَنَمْ اَدامْ۔
17 Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
وِشیشَتو یِہُودِییَلوکیبھْیو بھِنَّجاتِیییبھْیَشْچَ تْواں مَنونِیتَں کرِتْوا تیشاں یَتھا پاپَموچَنَں بھَوَتِ
18 Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
یَتھا تے مَیِ وِشْوَسْیَ پَوِتْرِیکرِتاناں مَدھْیے بھاگَں پْراپْنُوَنْتِ تَدَبھِپْرایینَ تیشاں جْنانَچَکْشُوںشِ پْرَسَنّانِ کَرْتُّں تَتھانْدھَکارادْ دِیپْتِں پْرَتِ شَیتانادھِکاراچَّ اِیشْوَرَں پْرَتِ مَتِیح پَراوَرْتَّیِتُں تیشاں سَمِیپَں تْواں پْریشْیامِ۔
19 Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
ہے آگْرِپَّراجَ ایتادرِشَں سْوَرْگِییَپْرَتْیادیشَں اَگْراہْیَمْ اَکرِتْواہَں
20 Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
پْرَتھَمَتو دَمّیشَکْنَگَرے تَتو یِرُوشالَمِ سَرْوَّسْمِنْ یِہُودِییَدیشے اَنْییشُ دیشیشُ چَ یےنَ لوکا مَتِں پَراوَرْتّیَ اِیشْوَرَں پْرَتِ پَراوَرْتَّیَنْتے، مَنَحپَراوَرْتَّنَیوگْیانِ کَرْمّانِ چَ کُرْوَّنْتِ تادرِشَمْ اُپَدیشَں پْرَچارِتَوانْ۔
21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
ایتَتْکارَنادْ یِہُودِییا مَدھْییمَنْدِرَں ماں دھرِتْوا ہَنْتُمْ اُدْیَتاح۔
22 Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
تَتھاپِ کھْرِیشْٹو دُحکھَں بھُکْتْوا سَرْوّیشاں پُورْوَّں شْمَشانادْ اُتّھایَ نِجَدیشِییاناں بھِنَّدیشِییانانْچَ سَمِیپے دِیپْتِں پْرَکاشَیِشْیَتِ
23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
بھَوِشْیَدْوادِگَنو مُوساشْچَ بھاوِکارْیَّسْیَ یَدِدَں پْرَمانَمْ اَدَدُریتَدْ وِنانْیاں کَتھاں نَ کَتھَیِتْوا اِیشْوَرادْ اَنُگْرَہَں لَبْدھْوا مَہَتاں کْشُدْرانانْچَ سَرْوّیشاں سَمِیپے پْرَمانَں دَتّوادْیَ یاوَتْ تِشْٹھامِ۔
24 А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
تَسْیَماں کَتھاں نِشَمْیَ پھِیشْٹَ اُچَّیح سْوَرینَ کَتھِتَوانْ ہے پَولَ تْوَمْ اُنْمَتّوسِ بَہُوِدْیابھْیاسینَ تْوَں ہَتَجْنانو جاتَح۔
25 А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
سَ اُکْتَوانْ ہے مَہامَہِمَ پھِیشْٹَ ناہَمْ اُنْمَتَّح کِنْتُ سَتْیَں وِویچَنِییَنْچَ واکْیَں پْرَسْتَومِ۔
26 Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
یَسْیَ ساکْشادْ اَکْشوبھَح سَنْ کَتھاں کَتھَیامِ سَ راجا تَدْورِتّانْتَں جاناتِ تَسْیَ سَمِیپے کِمَپِ گُپْتَں نیتِ مَیا نِشْچِتَں بُدھْیَتے یَتَسْتَدْ وِجَنے نَ کرِتَں۔
27 Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
ہے آگْرِپَّراجَ بھَوانْ کِں بھَوِشْیَدْوادِگَنوکْتانِ واکْیانِ پْرَتْییتِ؟ بھَوانْ پْرَتْییتِ تَدَہَں جانامِ۔
28 А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
تَتَ آگْرِپَّح پَولَمْ اَبھِہِتَوانْ تْوَں پْرَورِتِّں جَنَیِتْوا پْرایینَ مامَپِ کھْرِیشْٹِییَں کَروشِ۔
29 А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
تَتَح سووادِیتْ بھَوانْ یے یے لوکاشْچَ مَمَ کَتھامْ اَدْیَ شرِنْوَنْتِ پْرایینَ اِتِ نَہِ کِنْتْویتَتْ شرِنْکھَلَبَنْدھَنَں وِنا سَرْوَّتھا تے سَرْوّے مادرِشا بھَوَنْتْوِتِیشْوَسْیَ سَمِیپے پْرارْتھَیےہَمْ۔
30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
ایتَسْیاں کَتھایاں کَتھِتایاں سَ راجا سودھِپَتِ رْبَرْنِیکِی سَبھاسْتھا لوکاشْچَ تَسْمادْ اُتّھایَ
31 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
گوپَنے پَرَسْپَرَں وِوِچْیَ کَتھِتَوَنْتَ ایشَ جَنو بَنْدھَنارْہَں پْرانَہَنَنارْہَں وا کِمَپِ کَرْمَّ ناکَروتْ۔
32 А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
تَتَ آگْرِپَّح پھِیشْٹَمْ اَوَدَتْ، یَدْییشَ مانُشَح کَیسَرَسْیَ نِکَٹے وِچارِتو بھَوِتُں نَ پْرارْتھَیِشْیَتْ تَرْہِ مُکْتو بھَوِتُمْ اَشَکْشْیَتْ۔

< Дела апостолска 26 >