< Дела апостолска 26 >

1 А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
Akipah naw Pawluh üng, “Na mäta phäh ngthu pyen lawa” a ti. Pawluh naw, a kut säng lü, a ngsungkhameinak pyen lawki;
2 За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
“Sangpuxang Akipah aw, Judahe naw ami na khyaknak naküt üng, ka ngsungeinak ngthu tuhngawi na hmaia ka pyen khaia akyaka phäha, dawki ngai veng;
3 А највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
Judahea thum ja ngcuhnak naküt aktäa ksingki. Na mlung msaü lü na na ngaih vaia ni nghui na veng.
4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
“Ka dik ham üng ihawkba ka ve khawiki ti cun Judah khyange avan naw na ksingkie. Akcüka kamäta pe ja Jerusalema ihawkba ka kcün ka sumei pi ksingkie.
5 Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
Judah jumnak thum üng aktäa ling lü, Pharisea ka kya khawi cän ajana na ksingkie, ami pyen vai ta saksi na u se.
6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
Kami pupaea vei Pamhnam naw a jah peta khyütam äpeinaka phäha kei hia ka ngdüi law khaia na pawh ve u,
7 Коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
amhnüp amthan Pamhnam hjawkhah u lü kami khyange pasang xaleihngihe naw ami yahei vaia äpeikie. Ahina äpeinaka phäh Judahe naw na mkatei ve u ahlüng säih sangpuxang aw.
8 Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
Hin üng veki khyange naw ise Pamhnam naw khyangkthi mtho beki ti hin, am a nami jum thei ni?
9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
“Kei naw pi Nazaret Jesuha ngming cawkei lü, ka pawh khawh naküt cun ka bikia ka na ngai law khawiki.
10 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
Ahin hin Jerusalema ka bilo khawiki. Ktaiyü ngvaiea veia bilawnak thei ana yah lü, Mhnama khyang khawhae thawngim üng ka ja khyum khawiki; ami jah hnim vai üng kei naw pi ami thih vaia ka täng khawiki.
11 И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
Sinakok k'uma jah mkhuimkha lü, ami jumeinak ami cehtak vai khawvei ka pawh khawiki. Aktäa ka mlung na uiawng se, pe kcea ka mlüha vekie pi ka jah mkhuimkha khaia ka cit hü khawiki.
12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
“Ahina phäh vaia Ktaiyü ngvaiea vei ana yah lü Damatet mlüha ka citki.
13 У подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
Sangpuxang aw, ka ceh mhnüp nglunga kyaki, ka jah cehpüia khyange ja kei pei cu nghngi kthaka vaiki akvai cun khan üngkhyüh vai lawki ka hmuh.
14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
Kami van mdek üng kyu u ngüse, Hebru am, ‘Sawluh, Sawluh, i vai na na mkhuimkhaki ni? Se naw a mahpaa kcung a leha mäiha i vai namät naw namät na pawhki ni?’ tia, kthai ka ngjak.
15 А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
‘Bawipa aw, nang u ni?’ ka ti. Acunüng, Bawipa naw, ‘Kei Jesuh, na mkhuimkhaa ka kyaki.
16 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
Acunsepi, tho law lü; na khaw am ngdüi lawa. Ka ning mpya vaia na veia tuhngawi ka ngdang lawki. Nang naw tungawi na hmu cun jah mtheh lü malama i ka ning mhnuh khai ti cun ka pyen khai.
17 Избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
Isarel khyange naküt ja Khyangmjükceea kut üngka naw ka ning yung khai; ami mik na ja mdeisak khaia, ami veia ning tüih veng.
18 Да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
Ami mik jah mdeisak lü, nghmüp üngka naw akvaia na jah nghlatsak khaia khawyama johit üngka naw Mhnama veia ja nghlatsak lü, kei ami na jumeinak am ami mkhyekatnake jah mhläta lü Pamhnama xüe khyange am atänga hnün ami yah vaia ni’ a ti.
19 Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
“Acunakyase, sangpuxang Akipah aw, khankhawa ka, ngdannak cun am kcanga veng.
20 Него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
Akcüka Damatet ja Jerusalema kaea veia, Judah pe naküta kaea veia, khyangmjükcee veia pi, ngjutnaka nglawia bi bi u lü, ngjut u lü Pamhnama veia ami nghlat lawnak vaia, ka jah mthehki ni.
21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
Ahina phäha ni, Judahe naw temple k'uma na man u lü, ami na hnim hlü.
22 Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
Acunsepi, Pamhnama na yungnaka phäha tuhngawi cäpa, hin üng adik ja akdämea veia ka saksi pyen veng. I pyen akcea am kya sahmae ja Mosi naw ami na pyen cun küm law khai ti cun ni ka jah ksinghüsak,
23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
Mesijah cun mkhuimkhanak khamei lü, thihnak üngka naw akcüka tho beki tia küikyannaka mawng cun khyangmjükcee jah Judahe veia ka sangki,” a ti.
24 А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
Acukba Pawluh naw a ngsungkhameinak pyen lü, Festuh angsanga ngpyang lü, “Pawluh aw, ang veki; na ngtheingkhawng khawha naw ning yusak ve” a ti.
25 А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
Acunsepi, Pawluh naw, “Akhlüngtai, Festuh aw, am ang veng; ngthu kcang ka pyenki ni.
26 Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
Sangpuxang Akipah aw! Hina ngthu avan na ksingkia kyase na veia ling lü ka pyen theiki. Hina mawng avan na süm khaia ka ngaiki. I pi thup vai am ve ti cun pi na ksingki.
27 Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
Sangpuxang Akipah aw, sahmaea na jah jumki aw? Na jumkia ka ksingki” a ti.
28 А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
Akipah naw Pawluh üng, “Asängca üng Khritjana ka thawn khaia na ngaiki aw?” a ti.
29 А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
Pawluh naw, “Asänga pi kyase, khawveia pi kyase, nang däka am kyakia, tuhngawi ka pyen ngjaki naküt pi, keia kba ami ve law hnga vaia, mthiyüi am khun käh nikia, Pamhnama veia ka ktaiyüki ni” a ti.
30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
Sangpuxang, pe uki, Berani ja ami peia ngawhkie ngdüi law u lü;
31 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
a jah cehtak käna, “Hina khyang hin hnim vai ja thawngim üng kyum vaia i pi am pawh” tia ngthähki he.
32 А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
Acunüng, Akipah naw Festuh üng, “Hina khyang naw Romah Emperoa veia a pha vaia am a ngtänga ta hlät vai sü” a ti.

< Дела апостолска 26 >