Дела апостолска 23
1 А Павле погледавши на скупштину рече: Људи браћо! Ја са свом добром савести живех пред Богом до самог овог дана.
| سَبھاسَدْلوکانْ پْرَتِ پَولونَنْیَدرِشْٹْیا پَشْیَنْ اَکَتھَیَتْ، ہے بھْراترِگَنا اَدْیَ یاوَتْ سَرَلینَ سَرْوّانْتَحکَرَنینیشْوَرَسْیَ ساکْشادْ آچَرامِ۔ |
2 А поглавар свештенички Ананија заповеди онима што стајаху код њега да га бију по устима.
| اَنینَ ہَنانِییَناما مَہایاجَکَسْتَں کَپولے چَپیٹیناہَنْتُں سَمِیپَسْتھَلوکانْ آدِشْٹَوانْ۔ |
3 Тада му рече Павле: Тебе ће Бог бити, зиде окречени! И ти седиш те ми судиш по закону, а преступајући закон заповедаш да ме бију.
| تَدا پَولَسْتَمَوَدَتْ، ہے بَہِشْپَرِشْکرِتَ، اِیشْوَرَسْتْواں پْرَہَرْتُّمْ اُدْیَتوسْتِ، یَتو وْیَوَسْتھانُسارینَ وِچارَیِتُمْ اُپَوِشْیَ وْیَوَسْتھاں لَنْگھِتْوا ماں پْرَہَرْتُّمْ آجْناپَیَسِ۔ |
4 А они што стајаху наоколо рекоше: Зар псујеш Божјег поглавара свештеничког?
| تَتو نِکَٹَسْتھا لوکا اَکَتھَیَنْ، تْوَں کِمْ اِیشْوَرَسْیَ مَہایاجَکَں نِنْدَسِ؟ |
5 А Павле рече: Не знадох, браћо, да је поглавар свештенички, јер стоји написано: Старешини народа свог да не говориш ружно.
| تَتَح پَولَح پْرَتِبھاشِتَوانْ ہے بھْراترِگَنَ مَہایاجَکَ ایشَ اِتِ نَ بُدّھَں مَیا تَدَنْیَچَّ سْوَلوکانامْ اَدھِپَتِں پْرَتِ دُرْوّاکْیَں ما کَتھَیَ، ایتادرِشِی لِپِرَسْتِ۔ |
6 А знајући Павле да је један део садукеја а други фарисеја повика на скупштини: Људи браћо! Ја сам фарисеј и син фарисејев: за наду и за васкрсење из мртвих доведен сам на суд.
| اَنَنْتَرَں پَولَسْتیشامْ اَرْدّھَں سِدُوکِلوکا اَرْدّھَں پھِرُوشِلوکا اِتِ درِشْٹْوا پْروچَّیح سَبھاسْتھَلوکانْ اَوَدَتْ ہے بھْراترِگَنَ اَہَں پھِرُوشِمَتاوَلَمْبِی پھِرُوشِنَح سَتْنانَشْچَ، مرِتَلوکانامْ اُتّھانے پْرَتْیاشاکَرَنادْ اَہَمَپَوادِتوسْمِ۔ |
7 А кад он ово рече, постаде распра међу садукејима и фарисејима, и раздели се народ.
| اِتِ کَتھایاں کَتھِتایاں پھِرُوشِسِدُوکِنوح پَرَسْپَرَں بھِنَّواکْیَتْواتْ سَبھایا مَدھْیے دْوَو سَںگھَو جاتَو۔ |
8 Јер садукеји говоре да нема васкрсења, ни анђела ни духа; а фарисеји признају обоје.
| یَتَح سِدُوکِلوکا اُتّھانَں سْوَرْگِییَدُوتا آتْمانَشْچَ سَرْوّیشامْ ایتیشاں کَمَپِ نَ مَنْیَنْتے، کِنْتُ پھِرُوشِنَح سَرْوَّمْ اَنْگِیکُرْوَّنْتِ۔ |
9 И постаде велика вика, и уставши књижевници од стране фарисејске препираху се међу собом говорећи: Никакво зло не налазимо на овом човеку; ако ли му говори дух или анђео, да се не супротимо Богу.
| تَتَح پَرَسْپَرَمْ اَتِشَیَکولاہَلے سَمُپَسْتھِتے پھِرُوشِناں پَکْشِییاح سَبھاسْتھا اَدھْیاپَکاح پْرَتِپَکْشا اُتِّشْٹھَنْتو کَتھَیَنْ، ایتَسْیَ مانَوَسْیَ کَمَپِ دوشَں نَ پَشْیامَح؛ یَدِ کَشْچِدْ آتْما وا کَشْچِدْ دُوتَ اینَں پْرَتْیادِشَتْ تَرْہِ وَیَمْ اِیشْوَرَسْیَ پْراتِکُولْیینَ نَ یوتْسْیامَح۔ |
10 А кад поста распра велика, побојавши се војвода да Павла не раскину, заповеди да сиђу војници и да га отму између њих, и да га одведу у логор.
| تَسْمادْ اَتِیوَ بھِنَّواکْیَتْوے سَتِ تے پَولَں کھَنْڈَں کھَنْڈَں کَرِشْیَنْتِیتْیاشَنْکَیا سَہَسْرَسیناپَتِح سیناگَنَں تَتْسْتھانَں یاتُں سَبھاتو بَلاتْ پَولَں دھرِتْوا دُرْگَں نیتَنْچاجْناپَیَتْ۔ |
11 А ону ноћ стаде Господ пред њега и рече: Не бој се, Павле, јер као што си сведочио за мене у Јерусалиму, тако ти ваља и у Риму сведочити.
| راتْرو پْرَبھُسْتَسْیَ سَمِیپے تِشْٹھَنْ کَتھِتَوانْ ہے پَولَ نِرْبھَیو بھَوَ یَتھا یِرُوشالَمْنَگَرے مَیِ ساکْشْیَں دَتَّوانْ تَتھا رومانَگَریپِ تْوَیا داتَوْیَمْ۔ |
12 А кад би дан, учинише неки од Јевреја веће и заклеше се говорећи да неће ни јести ни пити докле не убију Павла.
| دِنے سَمُپَسْتھِتے سَتِ کِیَنْتو یِہُودِییَلوکا ایکَمَنْتْرَناح سَنْتَح پَولَں نَ ہَتْوا بھوجَنَپانے کَرِشْیامَ اِتِ شَپَتھینَ سْوانْ اَبَدھْنَنْ۔ |
13 А беше их више од четрдесет који ову клетву учинише.
| چَتْوارِںشَجَّنیبھْیودھِکا لوکا اِتِ پَنَمْ اَکُرْوَّنْ۔ |
14 Ови приступивши ка главарима свештеничким и старешинама, рекоше: Клетвом заклесмо се да нећемо ништа окусити док не убијемо Павла;
| تے مَہایاجَکاناں پْراچِینَلوکانانْچَ سَمِیپَں گَتْوا کَتھَیَنْ، وَیَں پَولَں نَ ہَتْوا کِمَپِ نَ بھوکْشْیامَہے درِڈھینانینَ شَپَتھینَ بَدّھوا اَبھَوامَ۔ |
15 Сад дакле ви са сабором кажите војводи да га сутра сведе к вама, као да бисте хтели дознати боље за њега; а ми смо готови да га убијемо пре него се он приближи.
| اَتَایوَ سامْپْرَتَں سَبھاسَدْلوکَیح سَہَ وَیَں تَسْمِنْ کَنْچِدْ وِشیشَوِچارَں کَرِشْیامَسْتَدَرْتھَں بھَوانْ شْوو سْماکَں سَمِیپَں تَمْ آنَیَتْوِتِ سَہَسْرَسیناپَتَیے نِویدَنَں کُرُتَ تینَ یُشْماکَں سَمِیپَں اُپَسْتھِتیح پُورْوَّں وَیَں تَں ہَنْتُ سَجِّشْیامَ۔ |
16 А син сестре Павлове чувши ову заседу дође и уђе у логор и каза Павлу.
| تَدا پَولَسْیَ بھاگِنییَسْتیشامِتِ مَنْتْرَناں وِجْنایَ دُرْگَں گَتْوا تاں وارْتّاں پَولَمْ اُکْتَوانْ۔ |
17 А Павле дозвавши једног од капетана рече: Ово момче одведи к војводи, јер има нешто да му каже.
| تَسْماتْ پَولَ ایکَں شَتَسیناپَتِمْ آہُویَ واکْیَمِدَمْ بھاشِتَوانْ سَہَسْرَسیناپَتیح سَمِیپےسْیَ یُوَمَنُشْیَسْیَ کِنْچِنِّویدَنَمْ آسْتے، تَسْماتْ تَتْسَوِدھَمْ اینَں نَیَ۔ |
18 А он га узе и доведе к војводи, и рече: Сужањ Павле дозва ме и замоли да ово момче доведем к теби које има нешто да ти говори.
| تَتَح سَ تَمادایَ سَہَسْرَسیناپَتیح سَمِیپَمْ اُپَسْتھایَ کَتھِتَوانْ، بھَوَتَح سَمِیپےسْیَ کِمَپِ نِویدَنَماسْتے تَسْماتْ بَنْدِح پَولو ماماہُویَ بھَوَتَح سَمِیپَمْ اینَمْ آنیتُں پْرارْتھِتَوانْ۔ |
19 А војвода узевши га за руку, и отишавши насамо, питаше га: Шта је што имаш да ми кажеш?
| تَدا سَہَسْرَسیناپَتِسْتَسْیَ ہَسْتَں دھرِتْوا نِرْجَنَسْتھانَں نِیتْوا پرِشْٹھَوانْ تَوَ کِں نِویدَنَں؟ تَتْ کَتھَیَ۔ |
20 А оно рече: Јевреји договорише се да те замоле да сутра сведеш Павла к њима на скупштину, као да би хтели боље испитати за њега;
| تَتَح سوکَتھَیَتْ، یِہُودِییَلاکاح پَولے کَمَپِ وِشیشَوِچارَں چھَلَں کرِتْوا تَں سَبھاں نیتُں بھَوَتَح سَمِیپے نِویدَیِتُں اَمَنْتْرَیَنْ۔ |
21 Али ти их немој послушати, јер га чекају од њих више од четрдесет људи који су се заклели да неће ни јести ни пити докле га не убију; и сад су готови, и чекају твоје обећање.
| کِنْتُ مَوَتا تَنَّ سْوِیکَرْتَّوْیَں یَتَسْتیشاں مَدھْییوَرْتِّنَشْچَتْوارِںشَجَّنیبھْیو دھِکَلوکا ایکَمَنْتْرَنا بھُوتْوا پَولَں نَ ہَتْوا بھوجَنَں پانَنْچَ نَ کَرِشْیامَ اِتِ شَپَتھینَ بَدّھاح سَنْتو گھاتَکا اِوَ سَجِّتا اِدانِیں کیوَلَں بھَوَتو نُمَتِمْ اَپیکْشَنْتے۔ |
22 А војвода онда отпусти момче заповедивши му: Ником не казуј да си ми ово јавио.
| یامِماں کَتھاں تْوَں نِویدِتَوانْ تاں کَسْمَیچِدَپِ ما کَتھَییتْیُکْتْوا سَہَسْرَسیناپَتِسْتَں یُوانَں وِسرِشْٹَوانْ۔ |
23 И дозвавши двојицу од капетана рече: Приправите ми двеста војника да иду до Ћесарије, и седамдесет коњика и двеста стрелаца, по трећем сату ноћи.
| اَنَنْتَرَں سَہَسْرَسیناپَتِ رْدْوَو شَتَسیناپَتِی آہُوییدَمْ آدِشَتْ، یُواں راتْرَو پْرَہَرَیکاوَشِشْٹایاں سَتْیاں کَیسَرِیانَگَرَں یاتُں پَداتِسَینْیاناں دْوے شَتے گھوٹَکاروہِسَینْیاناں سَپْتَتِں شَکْتِدھارِسَینْیاناں دْوے شَتے چَ جَنانْ سَجِّتانْ کُرُتَں۔ |
24 И нека доведу коње да посаде Павла, и да га прате до Филикса судије.
| پَولَمْ آروہَیِتُں پھِیلِکْشادھِپَتیح سَمِیپَں نِرْوِّگھْنَں نیتُنْچَ واہَنانِ سَمُپَسْتھاپَیَتَں۔ |
25 И написа посланицу у којој овако говораше:
| اَپَرَں سَ پَتْرَں لِکھِتْوا دَتَّوانْ تَلِّکھِتَمیتَتْ، |
26 Од Клаудија Лисије честитом Филиксу поздравље.
| مَہامَہِمَشْرِییُکْتَپھِیلِکْشادھِپَتَیے کْلَودِیَلُشِیَسْیَ نَمَسْکارَح۔ |
27 Човека овог ухватише Јевреји и хтеше да га убију; ја пак дођох с војницима и отех га дознавши да је Римљанин.
| یِہُودِییَلوکاح پُورْوَّمْ اینَں مانَوَں دھرِتْوا سْوَہَسْتَے رْہَنْتُمْ اُدْیَتا ایتَسْمِنَّنْتَرے سَسَینْیوہَں تَتْروپَسْتھایَ ایشَ جَنو رومِییَ اِتِ وِجْنایَ تَں رَکْشِتَوانْ۔ |
28 И желећи дознати узрок за који га криве сведох га на њихову скупштину.
| کِنِّمِتَّں تے تَمَپَوَدَنْتے تَجّناتُں تیشا سَبھاں تَمانایِتَوانْ۔ |
29 Тада нађох да га криве за питања закона њиховог, а да нема никакве кривице која заслужује смрт или окове.
| تَتَسْتیشاں وْیَوَسْتھایا وِرُدّھَیا کَیاچَنَ کَتھَیا سوپَوادِتوبھَوَتْ، کِنْتُ سَ شرِنْکھَلَبَنْدھَنارْہو وا پْرانَناشارْہو بھَوَتِیدرِشَح کوپْیَپَرادھو مَیاسْیَ نَ درِشْٹَح۔ |
30 И дознавши ја уговор јеврејски о глави овог човека одмах га послах к теби заповедивши и супарницима његовим да пред тобом кажу шта имају на њ. Здрав буди!
| تَتھاپِ مَنُشْیَسْیاسْیَ وَدھارْتھَں یِہُودِییا گھاتَکااِوَ سَجِّتا ایتاں وارْتّاں شْرُتْوا تَتْکْشَناتْ تَوَ سَمِیپَمینَں پْریشِتَوانْ اَسْیاپَوادَکاںشْچَ تَوَ سَمِیپَں گَتْواپَوَدِتُمْ آجْناپَیَمْ۔ بھَوَتَح کُشَلَں بھُویاتْ۔ |
31 А војници онда, као што им се заповеди, узеше Павла и одведоше га ноћу у Антипатриду.
| سَینْیَگَنَ آجْنانُسارینَ پَولَں گرِہِیتْوا تَسْیاں رَجَنْیامْ آنْتِپاتْرِنَگَرَمْ آنَیَتْ۔ |
32 А сутрадан оставивши коњике да иду с њим, вратише се у логор.
| پَرےہَنِ تینَ سَہَ یاتُں گھوٹَکارُوڈھَسَینْیَگَنَں سْتھاپَیِتْوا پَراورِتْیَ دُرْگَں گَتَوانْ۔ |
33 А они дошавши у Ћесарију, предаше посланицу судији и изведоше Павла преда њ.
| تَتَح پَرے گھوٹَکاروہِسَینْیَگَنَح کَیسَرِیانَگَرَمْ اُپَسْتھایَ تَتْپَتْرَمْ اَدھِپَتیح کَرے سَمَرْپْیَ تَسْیَ سَمِیپے پَولَمْ اُپَسْتھاپِتَوانْ۔ |
34 А судија прочитавши посланицу запита одакле је; и дознавши да је из Киликије
| تَدادھِپَتِسْتَتْپَتْرَں پَٹھِتْوا پرِشْٹھَوانْ ایشَ کِمْپْرَدیشِییو جَنَح؟ سَ کِلِکِیاپْرَدیشِییَ ایکو جَنَ اِتِ جْناتْوا کَتھِتَوانْ، |
35 Рече: Испитаћу те кад супарници твоји дођу. И заповеди да га чувају у двору Иродовом.
| تَواپَوادَکَگَنَ آگَتے تَوَ کَتھاں شْروشْیامِ۔ ہیرودْراجَگرِہے تَں سْتھاپَیِتُمْ آدِشْٹَوانْ۔ |
