Дела апостолска 20

1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.

And after the ceasing of the tumult, Paul having called near the disciples, and having embraced [them], went forth to go on to Macedonia;

2 И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.

and having gone through those parts, and having exhorted them with many words, he came to Greece;

3 Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.

having made also three months' [stay] — a counsel of the Jews having been against him — being about to set forth to Syria, there came [to him] a resolution of returning through Macedonia.

4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.

And there were accompanying him unto Asia, Sopater of Berea, and of Thessalonians Aristarchus and Secundus, and Gaius of Derbe, and Timotheus, and of Asiatics Tychicus and Trophimus;

5 Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.

these, having gone before, did remain for us in Troas,

6 А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.

and we sailed, after the days of the unleavened food, from Philippi, and came unto them to Troas in five days, where we abode seven days.

7 А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.

And on the first of the week, the disciples having been gathered together to break bread, Paul was discoursing to them, about to depart on the morrow, he was also continuing the discourse till midnight,

8 И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.

and there were many lamps in the upper chamber where they were gathered together,

9 А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.

and there was sitting a certain youth, by name Eutychus, upon the window — being borne down by a deep sleep, Paul discoursing long — he having sunk down from the sleep, fell down from the third story, and was lifted up dead.

10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.

And Paul, having gone down, fell upon him, and having embraced [him], said, 'Make no tumult, for his life is in him;'

11 Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.

and having come up, and having broken bread, and having tasted, for a long time also having talked — till daylight, so he went forth,

12 А момче доведоше живо, и утешише се не мало.

and they brought up the lad alive, and were comforted in no ordinary measure.

13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.

And we having gone before unto the ship, did sail to Assos, thence intending to take in Paul, for so he had arranged, intending himself to go on foot;

14 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.

and when he met with us at Assos, having taken him up, we came to Mitylene,

15 И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.

and thence having sailed, on the morrow we came over-against Chios, and the next day we arrived at Samos, and having remained in Trogyllium, on the following day we came to Miletus,

16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.

for Paul decided to sail past Ephesus, that there may not be to him a loss of time in Asia, for he hasted, if it were possible for him, on the day of the Pentecost to be at Jerusalem.

17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.

And from Miletus, having sent to Ephesus, he called for the elders of the assembly,

18 И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих

and when they were come unto him, he said to them, 'Ye — ye know from the first day in which I came to Asia, how, with you at all times I was;

19 Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;

serving the Lord with all humility, and many tears, and temptations, that befell me in the counsels of the Jews against [me];

20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,

how nothing I did keep back of what things are profitable, not to declare to you, and to teach you publicly, and in every house,

21 Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.

testifying fully both to Jews and Greeks, toward God reformation, and faith toward our Lord Jesus Christ.

22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;

'And now, lo, I — bound in the Spirit — go on to Jerusalem, the things that shall befall me in it not knowing,

23 Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.

save that the Holy Spirit in every city doth testify fully, saying, that for me bonds and tribulations remain;

24 Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.

but I make account of none of these, neither do I count my life precious to myself, so that I finish my course with joy, and the ministration that I received from the Lord Jesus, to testify fully the good news of the grace of God.

25 И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.

'And now, lo, I have known that no more shall ye see my face, — ye all among whom I did go preaching the reign of God;

26 Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;

wherefore I take you to witness this day, that I [am] clear from the blood of all,

27 Јер не изоставих да покажем вољу Божју.

for I did not keep back from declaring to you all the counsel of God.

28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;

'Take heed, therefore, to yourselves, and to all the flock, among which the Holy Spirit made you overseers, to feed the assembly of God that He acquired through His own blood,

29 Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;

for I have known this, that there shall enter in, after my departing, grievous wolves unto you, not sparing the flock,

30 И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.

and of your own selves there shall arise men, speaking perverse things, to draw away the disciples after them.

31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.

'Therefore, watch, remembering that three years, night and day, I did not cease with tears warning each one;

32 И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.

and now, I commend you, brethren, to God, and to the word of His grace, that is able to build up, and to give you an inheritance among all those sanctified.

33 Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.

'The silver or gold or garments of no one did I covet;

34 Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.

and ye yourselves know that to my necessities, and to those who were with me, minister did these hands;

35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.

all things I did shew you, that, thus labouring, it behoveth [us] to partake with the ailing, to be mindful also of the words of the Lord Jesus, that he himself said, It is more blessed to give than to receive.'

36 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.

And these things having said, having bowed his knees, with them all, he did pray,

37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,

and there came a great weeping to all, and having fallen upon the neck of Paul, they were kissing him,

38 Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.

sorrowing most of all for the word that he had said — that they are about no more to see his face; and they were accompanying him to the ship.