Дела апостолска 20
1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
And after the ceasing of the tumult, Paul having called near the disciples, and having embraced [them], went forth to go on to Macedonia;
2 И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
and having gone through those parts, and having exhorted them with many words, he came to Greece;
3 Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
and having continued three months—a counsel of the Jews having been against him—being about to set forth to Syria, there came [to him] a resolution of returning through Macedonia.
4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
And there were accompanying him to Asia, Sopater of Pyrrhus from Berea, and of Thessalonians Aristarchus and Secundus, and Gaius of Derbe, and Timotheus, and of Asians Tychicus and Trophimus;
5 Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
these, having gone before, remained for us in Troas,
6 А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
and we sailed, after the days of the Unleavened [Bread], from Philippi, and came to them to Troas in five days, where we abided seven days.
7 А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
And on the first [day] of the weeks, the disciples having been gathered together to break bread, Paul was discoursing to them, about to depart on the next day, he was also continuing the discourse until midnight,
8 И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
and there were many lamps in the upper chamber where they were gathered together,
9 А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
and there a certain youth was sitting, by name Eutychus, on the window—being borne down by a deep sleep, Paul discoursing long—he having sunk down from the sleep, fell down from the third story, and was lifted up dead.
10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
And Paul, having gone down, fell on him, and having embraced [him], said, “Make no tumult, for his life is in him”;
11 Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
and having come up, and having broken bread, and having tasted, for a long time also having talked—until daylight, so he went forth,
12 А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
and they brought up the boy alive, and were comforted in no ordinary measure.
13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
And we having gone before to the ship, sailed to Assos, there intending to take in Paul, for so he had arranged, intending himself to go on foot;
14 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
and when he met with us at Assos, having taken him up, we came to Mitylene,
15 И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
and there having sailed, on the next day we came opposite Chios, and the next day we arrived at Samos, and having remained in Trogyllium, on the following day we came to Miletus,
16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
for Paul decided to sail past Ephesus, that there may not be to him a loss of time in Asia, for he was hurrying, if it were possible for him, to be at Jerusalem on the day of the Pentecost.
17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
And from Miletus, having sent to Ephesus, he called for the elders of the assembly,
18 И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
and when they were come to him, he said to them, “You know from the first day in which I came to Asia, how I was with you at all times;
19 Служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
serving the LORD with all humility, and many tears, and temptations, that befell me in the counsels of the Jews against [me];
20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
how I kept back nothing of what things are profitable, not to declare to you, and to teach you publicly, and in every house,
21 Сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
testifying fully both to Jews and Greeks, conversion toward God, and faith toward our Lord Jesus Christ.
22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
And now, behold, I—bound in the Spirit—go on to Jerusalem, not knowing the things that will befall me in it,
23 Осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
except that the Holy Spirit fully testifies in every city, saying that bonds and tribulations remain for me;
24 Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
but I make account of none of these, neither do I count my life precious to myself, so that I finish my course with joy, and the ministry that I received from the Lord Jesus, to fully testify [to] the good news of the grace of God.
25 И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
And now, behold, I have known that you will no longer see my face, among all you [to] whom I went preaching the Kingdom of God;
26 Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
for this reason I take you to witness this day, that I [am] clear from the blood of all,
27 Јер не изоставих да покажем вољу Божју.
for I did not keep back from declaring to you all the counsel of God.
28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
Take heed, therefore, to yourselves, and to all the flock, among which the Holy Spirit made you overseers, to feed the Assembly of God that He acquired through His own blood,
29 Јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
for I have known this, that there will enter in, after my departing, grievous wolves to you, not sparing the flock,
30 И између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
and there will arise men of your own selves, speaking perverse things, to draw away the disciples after them.
31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
Therefore, watch, remembering that three years, night and day, I did not cease with tears warning each one;
32 И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
and now, I commend you, brothers, to God, and to the word of His grace, that is able to build up, and to give you an inheritance among all those sanctified.
33 Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
I coveted the silver or gold or clothing of no one;
34 Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
and you yourselves know that to my necessities, and to those who were with me, these hands ministered;
35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
I showed you all things, that, thus laboring, it is necessary to partake with the ailing, to also be mindful of the words of the Lord Jesus, that He Himself said: It is more blessed to give than to receive.”
36 И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
And having said these things, having bowed his knees, with them all, he prayed,
37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
and there came a great weeping to all, and having fallen on the neck of Paul, they were kissing him,
38 Жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
sorrowing most of all for the word that he had said—that they are about to see his face no longer; and they were accompanying him to the ship.
