Дела апостолска 2
1 И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
Et cum complerentur dies Pentecostes, erant omnes pariter in eodem loco:
2 И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
et factus est repente de cælo sonus, tamquam advenientis spiritus vehementis, et replevit totam domum ubi erant sedentes.
3 И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
Et apparuerunt illis dispertitæ linguæ tamquam ignis, seditque supra singulos eorum:
4 И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
et repleti sunt omnes Spiritu Sancto, et cœperunt loqui variis linguis, prout Spiritus Sanctus dabat eloqui illis.
5 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
Erant autem in Jerusalem habitantes Judæi, viri religiosi ex omni natione quæ sub cælo est.
6 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
Facta autem hac voce, convenit multitudo, et mente confusa est, quoniam audiebat unusquisque lingua sua illos loquentes.
7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
Stupebant autem omnes, et mirabantur, dicentes: Nonne ecce omnes isti qui loquuntur, Galilæi sunt?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
et quomodo nos audivimus unusquisque linguam nostram in qua nati sumus?
9 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
Parthi, et Medi, et Ælamitæ, et qui habitant Mespotamiam, Judæam, et Cappadociam, Pontum, et Asiam,
10 И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
Phrygiam, et Pamphyliam, Ægyptum, et partes Libyæ quæ est circa Cyrenen: et advenæ Romani,
11 Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
Judæi quoque, et Proselyti, Cretes, et Arabes: audivimus eos loquentes nostris linguis magnalia Dei.
12 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
Stupebant autem omnes, et mirabantur ad invicem, dicentes: Quidnam vult hoc esse?
13 А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
Alii autem irridentes dicebant: Quia musto pleni sunt isti.
14 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
Stans autem Petrus cum undecim, levavit vocem suam, et locutus est eis: Viri Judæi, et qui habitatis Jerusalem universi, hoc vobis notum sit, et auribus percipite verba mea.
15 Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
Non enim, sicut vos æstimatis, hi ebrii sunt, cum sit hora diei tertia:
16 Него је ово оно што каза пророк Јоило:
sed hoc est quod dictum est per prophetam Joël:
17 И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
[Et erit in novissimis diebus, dicit Dominus, effundam de Spiritu meo super omnem carnem: et prophetabunt filii vestri et filiæ vestræ, et juvenes vestri visiones videbunt, et seniores vestri somnia somniabunt.
18 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
Et quidem super servos meos, et super ancillas meas, in diebus illis effundam de Spiritu meo, et prophetabunt:
19 И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
et dabo prodigia in cælo sursum, et signa in terra deorsum, sanguinem, et ignem, et vaporem fumi:
20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
sol convertetur in tenebras, et luna in sanguinem, antequam veniat dies Domini magnus et manifestus.
21 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
Et erit: omnis quicumque invocaverit nomen Domini, salvus erit.]
22 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
Viri Israëlitæ, audite verba hæc: Jesum Nazarenum, virum approbatum a Deo in vobis, virtutibus, et prodigiis, et signis, quæ fecit Deus per illum in medio vestri, sicut et vos scitis:
23 Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
hunc, definito consilio et præscientia Dei traditum, per manus iniquorum affligentes interemistis:
24 Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
quem Deus suscitavit, solutis doloribus inferni, juxta quod impossibile erat teneri illum ab eo. (questioned)
25 Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
David enim dicit in eum: [Providebam Dominum in conspectu meo semper: quoniam a dextris est mihi, ne commovear:
26 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
propter hoc lætatum est cor meum, et exsultavit lingua mea, insuper et caro mea requiescet in spe:
quoniam non derelinques animam meam in inferno, nec dabis sanctum tuum videre corruptionem. (Hadēs g86)
28 Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
Notas mihi fecisti vias vitæ: et replebis me jucunditate cum facie tua.]
29 Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
Viri fratres, liceat audenter dicere ad vos de patriarcha David, quoniam defunctus est, et sepultus: et sepulchrum ejus est apud nos usque in hodiernum diem.
30 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
Propheta igitur cum esset, et sciret quia jurejurando jurasset illi Deus de fructu lumbi ejus sedere super sedem ejus:
31 Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. (Hadēs g86)
providens locutus est de resurrectione Christi, quia neque derelictus est in inferno, neque caro ejus vidit corruptionem. (Hadēs g86)
32 Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
Hunc Jesum resuscitavit Deus, cujus omnes nos testes sumus.
33 Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
Dextera igitur Dei exaltatus, et promissione Spiritus Sancti accepta a Patre, effudit hunc, quem vos videtis et auditis.
34 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
Non enim David ascendit in cælum: dixit autem ipse: [Dixit Dominus Domino meo: Sede a dextris meis,
35 Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum.]
36 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
Certissime sciat ergo omnis domus Israël, quia et Dominum eum et Christum fecit Deus hunc Jesum, quem vos crucifixistis.
37 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
His autem auditis, compuncti sunt corde, et dixerunt ad Petrum et ad reliquos Apostolos: Quid faciemus, viri fratres?
38 А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
Petrus vero ad illos: Pœnitentiam, inquit, agite, et baptizetur unusquisque vestrum in nomine Jesu Christi in remissionem peccatorum vestrorum: et accipietis donum Spiritus Sancti.
39 Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
Vobis enim est repromissio, et filiis vestris, et omnibus qui longe sunt, quoscumque advocaverit Dominus Deus noster.
40 И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
Aliis etiam verbis plurimis testificatus est, et exhortabatur eos, dicens: Salvamini a generatione ista prava.
41 Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
Qui ergo receperunt sermonem ejus, baptizati sunt: et appositæ sunt in die illa animæ circiter tria millia.
42 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
Erant autem perseverantes in doctrina Apostolorum, et communicatione fractionis panis, et orationibus.
43 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
Fiebat autem omni animæ timor: multa quoque prodigia et signa per Apostolos in Jerusalem fiebant, et metus erat magnus in universis.
44 А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
Omnes etiam qui credebant, erant pariter, et habebant omnia communia.
45 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
Possessiones et substantias vendebant, et dividebant illa omnibus, prout cuique opus erat.
46 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
Quotidie quoque perdurantes unanimiter in templo, et frangentes circa domos panem, sumebant cibum cum exsultatione et simplicitate cordis,
47 Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
collaudantes Deum et habentes gratiam ad omnem plebem. Dominus autem augebat qui salvi fierent quotidie in idipsum.
