< Дела апостолска 2 >
1 И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
Now when the day of Pentecost had come, they were all with one accord in one place.
2 И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
Suddenly there came from the sky a sound like the rushing of a mighty wind, and it filled all the house where they were sitting.
3 И показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
Tongues like fire appeared and were distributed to them, and one sat on each of them.
4 И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
They were all filled with the Holy Spirit and began to speak with other languages, as the Spirit gave them the ability to speak.
5 А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
Now there were dwelling in Jerusalem Jews, devout men, from every nation under the sky.
6 А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
When this sound was heard, the multitude came together and were bewildered, because everyone heard them speaking in his own language.
7 И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
They were all amazed and marveled, saying to one another, “Behold, aren’t all these who speak Galileans?
8 Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
How do we hear, everyone in our own native language?
9 Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
Parthians, Medes, Elamites, and people from Mesopotamia, Judea, Cappadocia, Pontus, Asia,
10 И из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
Phrygia, Pamphylia, Egypt, the parts of Libya around Cyrene, visitors from Rome, both Jews and proselytes,
11 Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
Cretans and Arabians—we hear them speaking in our languages the mighty works of God!”
12 И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
They were all amazed and were perplexed, saying to one another, “What does this mean?”
13 А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
Others, mocking, said, “They are filled with new wine.”
14 А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
But Peter, standing up with the eleven, lifted up his voice and spoke out to them, “You men of Judea and all you who dwell at Jerusalem, let this be known to you, and listen to my words.
15 Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
For these aren’t drunken, as you suppose, seeing it is only the third hour of the day.
16 Него је ово оно што каза пророк Јоило:
But this is what has been spoken through the prophet Joel:
17 И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
‘It will be in the last days, says God, that I will pour out my Spirit on all flesh. Your sons and your daughters will prophesy. Your young men will see visions. Your old men will dream dreams.
18 Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
Yes, and on my servants and on my handmaidens in those days, I will pour out my Spirit, and they will prophesy.
19 И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
I will show wonders in the sky above, and signs on the earth beneath: blood, and fire, and billows of smoke.
20 Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
The sun will be turned into darkness, and the moon into blood, before the great and glorious day of the Lord comes.
21 И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
It will be that whoever will call on the name of the Lord will be saved.’
22 Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
“Men of Israel, hear these words! Jesus of Nazareth, a man approved by God to you by mighty works and wonders and signs which God did by him among you, even as you yourselves know,
23 Овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
him, being delivered up by the determined counsel and foreknowledge of God, you have taken by the hand of lawless men, crucified and killed;
24 Ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
whom God raised up, having freed him from the agony of death, because it was not possible that he should be held by it.
25 Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
For David says concerning him, ‘I saw the Lord always before my face, for he is on my right hand, that I should not be moved.
26 Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
Therefore my heart was glad, and my tongue rejoiced. Moreover my flesh also will dwell in hope,
27 Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење. (Hadēs )
because you will not leave my soul in Hades, neither will you allow your Holy One to see decay. (Hadēs )
28 Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
You made known to me the ways of life. You will make me full of gladness with your presence.’
29 Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
“Brothers, I may tell you freely of the patriarch David, that he both died and was buried, and his tomb is with us to this day.
30 Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
Therefore, being a prophet, and knowing that God had sworn with an oath to him that of the fruit of his body, according to the flesh, he would raise up the Christ to sit on his throne,
31 Предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење. (Hadēs )
he foreseeing this, spoke about the resurrection of the Christ, that his soul wasn’t left in Hades, and his flesh didn’t see decay. (Hadēs )
32 Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
This Jesus God raised up, to which we all are witnesses.
33 Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
Being therefore exalted by the right hand of God, and having received from the Father the promise of the Holy Spirit, he has poured out this which you now see and hear.
34 Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
For David didn’t ascend into the heavens, but he says himself, ‘The Lord said to my Lord, “Sit by my right hand
35 Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
until I make your enemies a footstool for your feet.”’
36 Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
“Let all the house of Israel therefore know certainly that God has made him both Lord and Christ, this Jesus whom you crucified.”
37 А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
Now when they heard this, they were cut to the heart, and said to Peter and the rest of the apostles, “Brothers, what shall we do?”
38 А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
Peter said to them, “Repent and be baptized, every one of you, in the name of Jesus Christ for the forgiveness of sins, and you will receive the gift of the Holy Spirit.
39 Јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
For the promise is to you and to your children, and to all who are far off, even as many as the Lord our God will call to himself.”
40 И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
With many other words he testified and exhorted them, saying, “Save yourselves from this crooked generation!”
41 Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
Then those who gladly received his word were baptized. There were added that day about three thousand souls.
42 И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
They continued steadfastly in the apostles’ teaching and fellowship, in the breaking of bread, and prayer.
43 И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
Fear came on every soul, and many wonders and signs were done through the apostles.
44 А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
All who believed were together, and had all things in common.
45 И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
They sold their possessions and goods, and distributed them to all, according as anyone had need.
46 И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
Day by day, continuing steadfastly with one accord in the temple, and breaking bread at home, they took their food with gladness and singleness of heart,
47 Хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
praising God and having favor with all the people. The Lord added to the assembly day by day those who were being saved.