< Дела апостолска 19 >

1 Догоди се пак, кад беше Аполос у Коринту, да Павле пролажаше горње земље, и дође у Ефес, и нашавши неке ученике
ⲁ̅ⲁⲥϣⲱⲡⲉ ⲇⲉ ⲉⲣⲉⲁⲡⲟⲗⲗⲱ ϩⲛ ⲕⲟⲣⲓⲛⲑⲟⲥ ⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ⲁϥⲙⲉϣⲧ ⲛⲥⲁ ⲉⲧϩⲙ ⲡϫⲓⲥⲉⲁϥⲉⲓ ⲉⲧⲉⲫⲉⲥⲟⲥ ⲁϥϩⲉ ⲉϩⲉⲛⲙⲁⲑⲏⲧⲏⲥ ⲙⲙⲁⲩ
2 Рече им: Јесте ли примили Духа Светог кад сте веровали? А они му рекоше: Нисмо ни чули да има Дух Свети.
ⲃ̅ⲡⲉϫⲁϥ ⲛⲁⲩ ϫⲉ ⲛⲧⲉⲣⲉⲧⲛⲡⲓⲥⲧⲉⲩⲉ ⲁⲧⲉⲧⲛϫⲓ ⲡⲛⲁ ⲉϥⲟⲩⲁⲁⲃ ⲛⲧⲟⲟⲩ ⲇⲉ ⲡⲉϫⲁⲩ ⲛⲁϥ ϫⲉ ⲙⲡⲛⲥⲱⲧⲙ ⲣⲱ ϫⲉ ϣⲁⲣⲉⲟⲩⲟⲛ ϫⲓ ⲡⲛⲁ ⲉϥⲟⲩⲁⲁⲃ
3 А он им рече: На шта се дакле крстисте? А они рекоше: На крштење Јованово.
ⲅ̅ⲡⲉϫⲁϥ ⲛⲁⲩ ϫⲉ ⲛⲧⲁⲧⲉⲧⲛϫⲓ ⲃⲁⲡⲧⲓⲥⲙⲁ ϭⲉ ⲉⲛⲓⲙ ⲡⲉϫⲁⲩ ϫⲉ ⲛⲧⲁⲛϫⲓ ⲃⲁⲡⲧⲓⲥⲙⲁ ⲉⲓⲱϩⲁⲛⲛⲏⲥ
4 А Павле рече: Јован крсти крштењем покајања, говорећи народу да верују Оног који ће за њим доћи, то јест, Христа Исуса.
ⲇ̅ⲡⲉϫⲉ ⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ϫⲉ ⲓⲱϩⲁⲛⲛⲏⲥ ⲛⲧⲁϥⲃⲁⲡⲧⲓⲥⲍⲉ ϩⲛ ⲟⲩⲃⲁⲡⲧⲓⲥⲙⲁ ⲙⲙⲉⲧⲁⲛⲟⲓⲁ ⲉϥϫⲱ ⲙⲙⲟⲥ ⲉⲡⲗⲁⲟⲥ ϫⲉⲕⲁⲥ ⲉⲩⲉⲡⲓⲥⲧⲉⲩⲉ ⲉⲡⲉⲧⲛⲏⲩ ⲙⲛⲛⲥⲱϥ ⲉⲧⲉ ⲡⲁⲓ ⲡⲉ ⲓⲥ
5 А кад то чуше, крстише се у име Господа Исуса.
ⲉ̅ⲛⲧⲉⲣⲟⲩⲥⲱⲧⲙ ⲇⲉ ⲁⲩϫⲓ ⲃⲁⲡⲧⲓⲥⲙⲁ ⲉⲡⲣⲁⲛ ⲙⲡϫⲟⲉⲓⲥ ⲓⲥ ⲡⲉⲭⲥ
6 А кад Павле метну руке на њих, сиђе Дух Свети на њих, и говораше језике и прорицаху.
ⲋ̅ⲁⲩⲱ ⲛⲧⲉⲣⲉⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ⲕⲁ ϭⲓϫ ⲉϫⲱⲟⲩ ⲁⲡⲉⲡⲛⲁ ⲉⲧⲟⲩⲁⲁⲃ ⲉⲓ ⲉϩⲣⲁⲓ ⲉϫⲱⲟⲩ ⲛⲉⲩϣⲁϫⲉ ⲇⲉ ⲡⲉ ϩⲛ ϩⲉⲛⲕⲉⲁⲥⲡⲉ ⲁⲩⲱ ⲛⲉⲩⲡⲣⲟⲫⲏⲧⲉⲩⲉ
7 А беше људи свега око дванаест.
ⲍ̅ⲛⲧⲟⲟⲩ ⲇⲉ ⲧⲏⲣⲟⲩ ⲛⲉⲩⲙⲉϩⲙⲛⲧⲥⲛⲟⲟⲩⲥ ⲛⲣⲱⲙⲉ ⲡⲉ
8 И ушавши у зборницу говораше слободно три месеца учећи и уверавајући за царство Божје.
ⲏ̅ⲁⲩⲱ ⲛⲧⲉⲣⲉϥⲃⲱⲕ ⲉϩⲟⲩⲛ ⲉⲧⲥⲩⲛⲁⲅⲱⲅⲏ ⲁϥⲡⲁⲣⲣⲏⲥⲓⲁⲍⲉ ⲙⲙⲟϥ ⲛϣⲟⲙⲛⲧ ⲛⲉⲃⲟⲧ ⲉϥϣⲁϫⲉ ⲁⲩⲱ ⲉϥⲡⲓⲑⲉ ⲙⲙⲟⲟⲩ ⲉⲧⲃⲉ ⲧⲙⲛⲧⲉⲣⲟ ⲙⲡⲛⲟⲩⲧⲉ
9 А кад неки беху отврднули и свађаху се хулећи на пут Господњи пред народом, одступи од њих и одлучи ученике, па се препираше сваки дан у школи неког Тирана.
ⲑ̅ⲛⲧⲉⲣⲉϩⲟⲓⲛⲉ ⲇⲉ ⲛϣⲟⲧ ⲛϩⲏⲧ ⲁⲩⲱ ⲁⲩⲣⲁⲧⲥⲱⲧⲙ ⲉⲩϫⲓⲟⲩⲁ ⲉⲧⲉϩⲓⲏ ⲙⲡⲉⲙⲧⲟ ⲉⲃⲟⲗ ⲙⲡⲙⲏⲏϣⲉ ⲁϥⲥⲁϩⲱϥ ⲉⲃⲟⲗ ⲙⲙⲟⲟⲩ ⲁⲩⲱ ⲁϥⲡⲣϫ ⲙⲙⲁⲑⲏⲧⲏⲥ ⲉⲣⲟⲟⲩ ⲉϥϣⲁϫⲉ ⲛⲙⲙⲁⲩ ⲙⲙⲏⲛⲉ ϩⲛ ⲧⲉⲥⲭⲟⲗⲏⲛⲧⲏⲣⲁⲛⲟⲥ
10 И ово је бивало две године, тако да сви који живљаху у Азији, и Јевреји и Грци, чуше реч Господа Исуса.
ⲓ̅ⲡⲁⲓ ⲇⲉ ⲁϥϣⲱⲡⲉ ⲛⲣⲟⲙⲡⲉ ⲥⲛⲧⲉ ϩⲱⲥⲧⲉ ⲟⲩⲟⲛ ⲛⲓⲙ ⲉⲧⲟⲩⲏϩ ϩⲛ ⲧⲁⲥⲓⲁ ⲥⲱⲧⲙ ⲉⲡϣⲁϫⲉ ⲙⲡϫⲟⲉⲓⲥ ⲛⲓⲟⲩⲇⲁⲓ ⲇⲉ ⲙⲛ ⲛⲟⲩⲉⲉⲓⲉⲛⲓⲛ
11 И Бог чињаше не мала чудеса рукама Павловим,
ⲓ̅ⲁ̅ϩⲉⲛⲛⲟϭ ⲛϭⲟⲙ ⲉⲣⲉⲡⲛⲟⲩⲧⲉ ⲉⲓⲣⲉ ⲙⲙⲟⲟⲩ ⲉⲃⲟⲗ ϩⲓⲧⲛ ⲛϭⲓϫ ⲙⲡⲁⲩⲗⲟⲥ
12 Тако да су и чалме и убрушчиће знојаве од тела његовог носили на болеснике, и они се исцељиваху од болести, и духови зли излажаху из њих.
ⲓ̅ⲃ̅ϩⲱⲥⲧⲉ ⲛⲥⲉϫⲓ ⲛϩⲉⲛⲥⲟⲩⲇⲁⲣⲓⲟⲛ ⲙⲛ ϩⲉⲛⲥⲩⲙⲓⲕⲓⲛⲑⲓⲛⲟⲛ ⲉⲁⲩⲧⲟϭⲟⲩ ⲉⲡⲉϥⲥⲱⲙⲁ ⲛⲥⲉⲕⲁⲁⲩ ⲉϫⲛⲛⲉⲧϣⲱⲛⲉ ⲛⲧⲉⲛⲉⲩϣⲱⲛⲉ ⲗⲟ ⲁⲩⲱ ⲛⲉⲡⲛⲁ ⲙⲡⲟⲛⲏⲣⲟⲛ ⲛⲉⲩⲛⲏⲩ ⲉⲃⲟⲗ ⲛϩⲏⲧⲟⲩ
13 И почеше неки од Јевреја, који се скитаху и заклињаху ђаволе, спомињати над онима у којима беху зли духови име Господа Исуса говорећи: Заклињемо вас Исусом кога Павле проповеда.
ⲓ̅ⲅ̅ⲁⲩϩⲓⲧⲟⲟⲧⲟⲩ ⲇⲉ ⲛϭⲓ ϩⲟⲓⲛⲉ ⲛⲛⲓⲟⲩⲇⲁⲓ ⲉⲧⲙⲟⲟϣⲉ ⲉⲧⲟ ⲛⲉⲝⲟⲣⲕⲓⲥⲧⲏⲥ ⲉⲧⲁⲩⲉ ⲡⲣⲁⲛ ⲙⲡϫⲟⲉⲓⲥ ⲓⲥ ⲉϩⲣⲁⲓ ⲉϫⲛ ⲛⲉⲧⲉⲣⲉⲛⲉⲡⲛⲁ ⲙⲡⲟⲛⲏⲣⲟⲛ ϩⲓⲱⲟⲩ ⲉⲩϫⲱ ⲙⲙⲟⲥ ϫⲉ ⲧⲛⲧⲁⲣⲕⲟ ⲙⲙⲱⲧⲛ ⲛⲓⲥ ⲡⲁⲓ ⲉⲧⲉⲣⲉⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ⲕⲏⲣⲩⲥⲥⲉ ⲙⲙⲟϥ
14 А беху неких седам синова Скеве Јеврејина, поглавара свештеничког, који ово чињаху.
ⲓ̅ⲇ̅ⲛⲉⲩⲛⲓⲟⲩⲇⲁⲓ ⲇⲉ ⲛⲛⲁⲣⲭⲓⲉⲣⲉⲩⲥ ϫⲉ ⲥⲕⲉⲩⲁ ⲉⲩⲛⲧϥⲥⲁϣϥ ⲛϣⲏⲣⲉ ⲉⲩⲉⲓⲣⲉ ⲙⲡⲁⲓ
15 А дух зли одговарајући рече: Исуса познајем, и Павла знам; али ви ко сте?
ⲓ̅ⲉ̅ⲁⲡⲉⲡⲛⲁ ⲙⲡⲟⲛⲏⲣⲟⲛ ⲟⲩⲱϣⲃ ⲡⲉϫⲁϥ ⲛⲁⲩ ϫⲉ ⲓⲥ ϯⲥⲟⲟⲩⲛ ⲙⲙⲟϥ ⲁⲩⲱ ⲡⲕⲉⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ϯⲉⲓⲙⲉ ⲉⲣⲟϥ ⲛⲧⲱⲧⲛ ⲇⲉ ⲛⲧⲉⲧⲛ ⲛⲓⲙ
16 И скочивши на њих човек у коме беше зли дух надвлада их, и притиште их пода се тако да голи и израњени утекоше из оне куће.
ⲓ̅ⲋ̅ⲁϥϥⲱϭⲉ ⲉϩⲣⲁⲓ ⲉϫⲱⲟⲩ ⲛϭⲓ ⲡⲣⲱⲙⲉ ⲉⲧⲉⲣⲉⲡⲉⲡⲛⲁ ⲙⲡⲟⲛⲏⲣⲟⲛ ϩⲓⲱⲱϥ ⲁϥⲣ ϫⲟⲉⲓⲥ ⲉⲣⲟⲟⲩ ⲙⲡⲥⲁϣϥ ⲁⲩⲱ ⲁϥϭⲙϭⲟⲙ ⲉϩⲣⲁⲓ ⲉϫⲱⲟⲩ ϩⲱⲥⲧⲉ ⲛⲥⲉⲡⲱⲧ ⲉⲃⲟⲗ ϩⲙ ⲡⲏⲓ ⲉⲧⲙⲙⲁⲩ ⲉⲩⲕⲏ ⲕⲁϩⲏⲩ ⲁⲩⲱ ⲉⲩⲡⲟⲗϩ
17 И ово дознаше сви који живљаху у Ефесу, и Јевреји, и Грци; и уђе страх у све њих, и величаше се име Господа Исуса.
ⲓ̅ⲍ̅ⲡⲁⲓ ⲇⲉ ⲁϥⲟⲩⲱⲛϩ ⲉⲃⲟⲗ ⲛⲛⲓⲟⲩⲇⲁⲓ ⲧⲏⲣⲟⲩ ⲙⲛ ⲛϩⲉⲗⲗⲏⲛ ⲉⲧⲟⲩⲏϩ ϩⲛ ⲧⲉⲫⲉⲥⲟⲥ ⲁⲩⲱ ⲁⲩϩⲟⲧⲉ ϩⲉ ⲉϩⲣⲁⲓ ⲉϫⲱⲟⲩ ⲧⲏⲣⲟⲩ ⲁⲩⲱ ⲁϥϫⲓⲥⲉ ⲛϭⲓ ⲡⲣⲁⲛ ⲙⲡϫⲟⲉⲓⲥ ⲓⲥ
18 И многи од оних што вероваху, долажаху те се исповедаху и казиваху шта су учинили.
ⲓ̅ⲏ̅ⲛⲉⲣⲉϩⲁϩ ⲇⲉ ⲛⲛⲉⲛⲧⲁⲩⲡⲓⲥⲧⲉⲩⲉ ⲛⲏⲩ ⲉⲩⲉⲝⲟⲙⲟⲗⲟⲅⲓ ⲁⲩⲱ ⲉⲩⲧⲁⲩⲟ ⲛⲛⲉⲩϩⲃⲏⲩⲉ
19 А многи од оних који чараху, сабравши књиге своје спаљиваху их пред свима; и прорачунаше и нађоше да су вределе педесет хиљада гроша.
ⲓ̅ⲑ̅ⲟⲩⲙⲏⲏϣⲉ ⲟⲛ ⲛⲛⲉⲛⲧⲁⲩⲉⲓⲣⲉ ⲛϩⲉⲛⲙⲛⲧⲡⲉⲣⲡⲉⲣⲟⲥ ⲁⲩⲛϫⲱⲱⲙⲉ ⲛⲙⲙⲁⲩ ⲁⲩⲣⲟⲕϩⲟⲩ ⲙⲡⲉⲙⲧⲟ ⲉⲃⲟⲗ ⲛⲟⲩⲟⲛ ⲛⲓⲙ ⲁⲩⲱ ⲁⲩⲉⲡ ⲥⲟⲩⲛⲧⲟⲩ ⲁⲩϩⲉ ⲉⲣⲟⲟⲩ ⲉⲩⲉⲓⲣⲉ ⲛϯⲟⲩ ⲛⲧⲃⲁ ⲛϩⲁⲧ
20 Тако здраво растијаше и надвлађиваше реч Господња.
ⲕ̅ⲧⲁⲓ ⲧⲉ ⲑⲉ ⲛⲧⲁⲡϣⲁϫⲉ ⲙⲡϫⲟⲉⲓⲥ ⲁⲩⲝⲁⲛⲉ ⲁⲩⲱ ⲁϥⲧⲁϫⲣⲟ ⲁⲩⲱ ⲁϥϭⲙϭⲟⲙ
21 И кад се ово сврши, намисли Павле да прође преко Македоније и Ахаје, и да иде у Јерусалим, и рече: Пошто будем тамо, ваља ми и Рим видети.
ⲕ̅ⲁ̅ⲛⲧⲉⲣⲉ ⲛⲁⲓ ⲇⲉ ϫⲱⲕ ⲉⲃⲟⲗ ⲁⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ⲥⲙⲛⲧⲥ ϩⲙ ⲡⲉⲡⲛⲁ ⲉⲧⲣⲉϥⲉⲓ ⲉⲃⲟⲗ ϩⲛ ⲧⲙⲁⲕⲉⲇⲟⲛⲓⲁ ⲙⲛⲧⲁⲭⲁⲓⲁ ⲛϥⲃⲱⲕ ⲉϩⲣⲁⲓ ⲉⲑⲓⲗⲏⲙ ⲉϥϫⲱ ⲙⲙⲟⲥ ϫⲉ ⲙⲛⲛⲥⲁ ⲧⲣⲁⲃⲱⲕ ⲉⲙⲁⲩ ϩⲁⲡⲥ ⲟⲛ ⲉⲧⲣⲁⲛⲁⲩ ⲉⲧⲕⲉϩⲣⲱⲙⲏ
22 И посла у Македонију двојицу од оних који га служаху, Тимотија и Ераста; а он оста неко време у Азији.
ⲕ̅ⲃ̅ⲁϥϫⲟⲟⲩ ⲇⲉ ⲉⲧⲙⲁⲕⲉⲇⲟⲛⲓⲁ ⲛⲥⲁ ⲥⲛⲁⲩ ⲛⲛⲉⲧⲇⲓⲁⲕⲟⲛⲓ ⲛⲁϥ ⲧⲓⲙⲟⲑⲉⲟⲥ ⲙⲛ ⲉⲣⲁⲥⲧⲟⲥ ⲛⲧⲟϥ ⲇⲉ ⲁϥϭⲱ ⲛⲟⲩⲟⲩⲟⲉⲓϣ ϩⲛ ⲧⲁⲥⲓⲁ
23 А у оно време подиже се не мала буна пута ради Господњег,
ⲕ̅ⲅ̅ⲁϥϣⲱⲡⲉ ⲇⲉ ⲙⲡⲉⲩⲟⲉⲓϣ ⲉⲧⲙⲙⲁⲩ ⲛϭⲓ ⲟⲩⲛⲟϭ ⲛϣⲧⲟⲣⲧⲣ ⲉⲧⲃⲉ ⲧⲉϩⲓⲏ
24 Јер некакав златар, по имену Димитрије, који грађаше Дијани сребрне црквице и даваше мајсторима не мали посао,
ⲕ̅ⲇ̅ⲟⲩⲣⲉϥⲣϩⲁⲧ ⲅⲁⲣ ϫⲉ ⲧⲩⲙⲏⲧⲣⲓⲟⲥ ⲉϥⲧⲁⲙⲓⲟ ⲛϩⲉⲛⲧⲟⲩⲱⲧ ⲛϩⲁⲧ ⲛⲧⲁⲣⲧⲉⲙⲓⲥ ⲛⲉⲩϯⲛⲟⲩⲛⲟϭ ⲛⲉⲣⲅⲁⲥⲓⲁ ⲛⲛⲧⲉⲭⲛⲓⲧⲏⲥ
25 Он скупи ове и других оваквих ствари мајсторе, и рече: Људи! Ви знате да од овог посла ми имамо добитак за своје живљење;
ⲕ̅ⲉ̅ⲡⲁⲓ ϭⲉ ⲁϥⲥⲉⲩϩ ⲟⲩⲟⲛ ⲛⲓⲙ ⲉⲧⲣϩⲱⲃ ⲉⲧⲉⲓⲟⲡⲉ ⲡⲉϫⲁϥ ⲛⲁⲩ ϫⲉ ⲛⲣⲱⲙⲉ ⲛϣⲃⲣⲧⲉⲭⲛⲓⲧⲏⲥ ⲧⲉⲧⲛⲥⲟⲟⲩⲛ ϫⲉ ⲉⲣⲉⲡⲉⲛⲱⲛϩ ϣⲟⲟⲡ ⲛⲁⲛ ⲉⲃⲟⲗ ϩⲛ ⲧⲉⲓⲉⲣⲅⲁⲥⲓⲁ
26 И видите и чујете да не само у Ефесу него готово по свој Азији овај Павле одврати народ многи, говорећи: То нису богови што се рукама човечијим граде.
ⲕ̅ⲋ̅ⲧⲉⲧⲛⲛⲁⲩ ⲇⲉ ⲁⲩⲱ ⲧⲉⲧⲛⲥⲱⲧⲙ ϫⲉ ⲟⲩ ⲙⲟⲛⲟⲛ ϩⲛ ⲧⲉⲫⲉⲥⲟⲥ ⲁⲗⲗⲁ ⲥⲭⲉⲇⲟⲛ ϩⲛ ⲧⲁⲥⲓⲁⲧⲏⲣⲥ ⲁⲡⲁⲓ ϫⲉ ⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ⲡⲓⲑⲉ ⲁⲩⲱ ⲁϥⲡⲛⲛⲉ ⲟⲩⲙⲏⲏϣⲉ ⲉⲃⲟⲗ ⲉⲛⲁϣⲱϥ ⲉϥϫⲱ ⲙⲙⲟⲥ ϫⲉ ⲛϩⲉⲛⲛⲟⲩⲧⲉ ⲁⲛ ⲛⲉ ⲛⲁⲓ ⲉⲧⲟⲩⲧⲁⲙⲓⲟ ⲙⲙⲟⲟⲩ ϩⲛ ⲛⲉⲩϭⲓϫ
27 И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује.
ⲕ̅ⲍ̅ⲟⲩ ⲙⲟⲛⲟⲛ ⲇⲉ ⲡⲉⲓⲙⲉⲣⲟⲥ ⲕⲓⲛⲇⲩⲛⲉⲩⲉ ⲉⲧⲣⲉϥϫⲱⲱⲣⲉ ⲉⲃⲟⲗ ⲛⲧⲟⲟⲧⲛ ⲁⲗⲗⲁ ⲡⲕⲉⲣⲡⲉ ⲛⲧⲛⲟϭ ⲛⲁⲣⲧⲩⲙⲓⲥ ⲥⲉⲛⲁⲗⲟ ⲉⲩⲱⲡ ⲙⲙⲟϥ ⲁⲩⲱ ⲛⲥⲉⲛⲧⲥ ⲉⲡⲉⲥⲏⲧ ⲉⲃⲟⲗ ϩⲛ ⲧⲉⲥⲙⲛⲧⲛⲟϭ ⲧⲁⲓ ⲉⲧⲉⲣⲉⲧⲁⲥⲓⲁ ⲧⲏⲣⲥ ⲁⲩⲱ ⲧⲟⲓⲕⲟⲩⲙⲉⲛⲏ ϣⲙϣⲉ ⲛⲁⲥ
28 А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска!
ⲕ̅ⲏ̅ⲛⲧⲉⲣⲟⲩⲥⲱⲧⲙ ⲇⲉ ⲁⲩⲙⲟⲩϩ ⲛϭⲱⲛⲧ ⲁⲩⲱ ⲁⲩⲁϣⲕⲁⲕ ⲉⲃⲟⲗ ⲉⲩϫⲱ ⲙⲙⲟⲥ ϫⲉ ⲟⲩⲛⲟϭ ⲧⲉ ⲧⲁⲣⲧⲉⲙⲓⲥ ⲛⲧⲉⲫⲉⲥⲟⲥ
29 И сав се град напуни буне; и наваливши једнодушно на збориште ухватише Гаја и Аристарха из Македоније, другове Павлове.
ⲕ̅ⲑ̅ⲁⲩⲱ ⲁⲧⲡⲟⲗⲓⲥ ⲧⲏⲣⲥ ⲙⲟⲩϩ ⲛϣⲧⲟⲣⲧⲣ ⲉⲁⲩϯ ⲡⲉⲩⲟⲩⲟⲓ ϩⲓ ⲟⲩⲥⲟⲡ ⲉⲡⲉⲑⲩⲁⲧⲣⲟⲛ ⲉⲁⲩⲧⲱⲣⲡ ⲛⲅⲁⲓⲟⲥ ⲙⲛ ⲁⲣⲓⲥⲧⲁⲣⲭⲟⲥ ϩⲉⲛⲙⲁⲕⲉⲇⲱⲛ ⲉⲩⲙⲟⲟϣⲉ ⲙⲛ ⲡⲁⲩⲗⲟⲥ
30 А кад Павле хтеде да иде међу народ, не дадоше му ученици.
ⲗ̅ⲉⲣⲉ ⲡⲁⲩⲗⲟⲥ ⲇⲉ ⲟⲩⲱϣ ⲉⲃⲱⲕ ⲉϩⲟⲩⲛ ⲉⲡⲇⲏⲙⲟⲥ ⲙⲡⲉ ⲙⲙⲁⲑⲏⲧⲏⲥ ⲕⲁⲁϥ
31 А неки и од азијских поглавара који му беху пријатељи, послаше к њему саветујући га да не излази на збориште.
ⲗ̅ⲁ̅ϩⲟⲓⲛⲉ ⲇⲉ ⲟⲛ ϩⲛ ⲛⲁⲣⲭⲱⲛ ⲉⲩⲟ ⲛϣⲃⲏⲣ ⲉⲣⲟϥ ⲁⲩⲧⲁⲩⲟⲟⲩ ⲛⲁϥ ⲉⲩⲥⲟⲡⲥ ⲉⲧⲙⲧⲣⲉϥⲃⲱⲕ ⲉϩⲟⲩⲛ ⲉⲡⲉⲑⲩⲁⲧⲣⲟⲛ
32 Једни пак викаху једно а други друго; јер беше сабор смућен, и највише их не знаху зашто су се скупили.
ⲗ̅ⲃ̅ⲛⲉⲩⲁϣⲕⲁⲕ ϭⲉ ⲉⲃⲟⲗ ⲡⲟⲩⲁ ⲡⲟⲩⲁ ⲙⲛ ⲡⲉϥϣⲁϫⲉ ⲛⲉⲁⲡⲙⲏⲏϣⲉ ⲅⲁⲣ ⲧⲱϩ ⲁⲩⲱ ⲡⲉⲩϩⲟⲩⲟ ⲛⲉⲩⲥⲟⲟⲩⲛ ⲁⲛ ⲡⲉ ϫⲉ ⲛⲧⲁⲩⲥⲱⲟⲩϩ ⲉⲧⲃⲉ ⲟⲩ
33 А једни од народа извукоше Александра, кад га Јевреји изведоше. А Александар махнувши руком хтеде да одговори народу.
ⲗ̅ⲅ̅ⲉⲃⲟⲗ ⲇⲉ ϩⲙ ⲡⲙⲏⲏϣⲉ ⲁⲩⲛⲉϫⲟⲩⲁ ϫⲉ ⲁⲗⲉⲝⲁⲛⲇⲣⲟⲥ ⲉϩⲟⲩⲛ ⲛϭⲓ ⲛⲓⲟⲩⲇⲁⲓ ⲁⲗⲉⲝⲁⲛⲇⲣⲟⲥ ⲇⲉ ⲁϥϫⲱⲣⲙ ⲛⲧⲉϥϭⲓϫ ⲁϥⲟⲩⲱϣ ⲉⲁⲡⲟⲗⲟⲅⲓⲍⲉ ⲙⲡⲙⲏⲏϣⲉ
34 А кад га познаше да је Јеврејин, повикаше сви у глас, и викаху око два сата: Велика је Дијана Ефеска.
ⲗ̅ⲇ̅ⲛⲧⲉⲣⲟⲩⲉⲓⲙⲉ ⲇⲉ ϫⲉ ⲟⲩⲓⲟⲩⲇⲁⲓ ⲡⲉ ⲁⲩⲥⲙⲏ ⲛⲟⲩⲱⲧ ϣⲱⲡⲉ ⲛⲟⲩⲟⲛ ⲛⲓⲙ ⲛⲛⲁⲟⲩⲛⲟⲩ ⲥⲛⲧⲉ ⲉⲩⲁϣⲕⲁⲕ ⲉⲃⲟⲗ ϫⲉ ⲟⲩⲛⲟϭ ⲧⲉ ⲧⲁⲣⲧⲉⲙⲓⲥ ⲛⲧⲉⲫⲉⲥⲟⲥ
35 А писар утишавши народ рече: Људи Ефесци! Ко је тај човек који не зна да град Ефес слави велику богињу Дијану и њен кип небески?
ⲗ̅ⲉ̅ⲡⲉⲅⲣⲁⲙⲙⲁⲧⲉⲩⲥ ⲇⲉ ⲛⲧⲉⲣⲉϥⲕⲁⲧⲁⲥⲧⲓⲗⲉ ⲙⲡⲙⲏⲏϣⲉ ⲡⲉϫⲁϥ ⲛⲁⲩ ϫⲉ ⲛⲣⲱⲙⲉ ⲛⲣⲙⲛⲉⲫⲉⲥⲟⲥ ⲛⲓⲙ ⲅⲁⲣⲛⲣⲱⲙⲉ ⲡⲉⲧⲉⲛϥⲥⲟⲟⲩⲛ ⲁⲛ ⲛⲧⲡⲟⲗⲓⲥ ⲛⲉⲫⲉⲥⲟⲥ ⲉⲥϣⲙϣⲉ ⲛⲧⲛⲟϭ ⲛⲁⲣⲧⲩⲙⲓⲥ ⲙⲛ ⲡⲍⲉⲩⲥ
36 Кад дакле то не може нико одрећи, ваља ви да будете мирни, и ништа нагло да не чините;
ⲗ̅ⲋ̅ⲉⲣⲉⲛⲁⲓ ϭⲉ ⲟⲩⲟⲛϩ ⲉⲃⲟⲗ ϣϣⲉ ⲉⲣⲱⲧⲛ ⲉⲧⲣⲉⲧⲛⲥⲙⲛ ⲧⲏⲩⲧⲛ ⲛⲧⲉⲧⲛⲧⲙⲣ ⲗⲁⲁⲩ ⲛϩⲱⲃ ϩⲛ ⲟⲩⲁⲥⲁⲓ
37 Јер доведосте ове људе који нити су цркву Дијанину покрали, нити хуле на вашу богињу.
ⲗ̅ⲍ̅ⲁⲧⲉⲧⲛⲉⲓⲛⲉ ⲅⲁⲣ ⲛⲛⲉⲓⲣⲱⲙⲉ ⲉⲡⲉⲓⲙⲁ ⲙⲡⲟⲩϣⲗⲣⲡⲉ ⲁⲩⲱ ⲙⲡⲟⲩϫⲓⲟⲩⲁ ⲉⲧⲛⲛⲟⲩⲧⲉ
38 А Димитрије и мајстори који су с њим ако имају какву тужбу, имају судови, и имају намесници, нека туже један другог.
ⲗ̅ⲏ̅ⲉϣϫⲉ ⲧⲩⲙⲏⲧⲣⲓⲟⲥ ϭⲉ ⲁⲩⲱ ⲛⲉϥϣⲃⲣⲧⲉⲭⲛⲓⲧⲏⲥ ⲟⲩⲛⲧⲟⲩ ⲟⲩϣⲁϫⲉ ⲛⲙⲙⲁⲩ ϣⲁⲩⲛ ϩⲉⲛⲁⲅⲟⲣⲁⲓⲟⲥ ⲁⲩⲱ ϩⲉⲛⲁⲛⲑⲩⲡⲁⲧⲟⲥ ⲙⲁⲣⲟⲩⲥⲙⲙⲉ ⲛⲁⲩ
39 Ако ли шта друго иштете, нека се извиди на правој скупштини.
ⲗ̅ⲑ̅ⲉϣϫⲉ ⲕⲉϩⲱⲃ ⲇⲉ ⲡⲉⲧⲉⲧⲛϣⲓⲛⲉ ⲛⲥⲱϥ ⲥⲉⲛⲁⲃⲟⲗϥ ⲉⲃⲟⲗ ϩⲛ ⲧⲥⲟⲟⲩϩⲥ ⲉϣⲁⲥϣⲱⲡⲉ
40 Јер се бојимо да не будемо тужени за данашњу буну; а ниједног узрока нема којим бисмо се могли оправдати за ову буну.
ⲙ̅ⲧⲛϭⲓⲛⲇⲩⲛⲉⲩⲉ ⲅⲁⲣ ⲉⲧⲣⲉⲩϯ ϣⲧⲟⲩⲏⲧ ⲉⲣⲟⲛ ⲉⲧⲃⲉ ⲡⲉⲓϣⲧⲟⲣⲧⲣ ⲙⲡⲟⲟⲩ ⲉⲙⲛ ϩⲱⲃ ⲛⲧⲙⲏⲧⲉ ⲉⲩⲛ ϣϭⲟⲙ ⲙⲙⲟⲛ ⲉϯⲗⲟⲅⲟⲥ ϩⲁⲣⲟϥ
41 И ово рекавши распусти народ који се беше сабрао.
ⲙ̅ⲁ̅ⲛⲧⲉⲣⲉϥϫⲉ ⲛⲁⲓ ⲇⲉ ⲁϥⲕⲁ ⲡⲙⲏⲏϣⲉ ⲉⲃⲟⲗ

< Дела апостолска 19 >