Дела апостолска 18
1 А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,
Cekcoengawh, Paul ing Atheni khaw ce cehta nawh, Korin khaw na cet hy.
2 И нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.
Ce a khaw awh, Akuila ak mingnaak Juda phyn pynoet ce hu hy, anih taw Pontus thlang na awm nawh, a zu Prikilla ingqawi Italy nakawng anik law thaai na awm hy nih. Klaudia ing Juda thlangkhqi boeih Rom awhkawng a hqek khqi dawngawh cekqawi awm law lawt hy nih. Cekqawi a venna Paul ce cet hy.
3 И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната.
Cekqawi awm anih amyihna hi im ak khquikung na awm lawt hy nih, cekqawi a venawh awm nawh bibi haih uhy.
4 А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.
Sabbath nyn hoei awh sinakawk na cet nawh Khawsak awi ce kqawn hy, Juda thlangkhqi ingkaw Greek thlangkhqi ce ak dawh ngai ngai aham ngaih hy.
5 И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос.
Sila ingkaw Timote ce Makedonia awhkawng ani law awhtaw, Paul taw awithang leek doeng ni ak kqawn hawh hy, Juda thlangkhqi venawh Jesu taw Khrih ni tinawh kqawncaih pek khqi hy.
6 А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце.
Cehlai Judakhqi ing Paul ce oelh unawh ami the ami khanaak awhtaw a mingmih ce a hi khawk sih khqi nawh, “Na mimah a thi ce na mimah a luk khan awh tla seh! Kai taw ka sai hly kawi boeih ce sai hawh nyng. Tuhkawng taw Gentelkhqi venna ni ka ceh hly hawh hy,” tinak khqi hy.
7 И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице.
Paul ing sinakawk ce cehta nawh ce a venawh ak awm Khawsa ak bawk Titia Justa a im na cet hy.
8 А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се.
Sinakawk ak temkung Krispa, ing a ipkhuikaw boeih ing Bawipa ce cangna uhy; cekcoengawh ak awih kqawn za nawh ak cangnaak Korin thlang khawzah ing baptisma hu uhy.
9 А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш;
Than oet awh huhsaknaak ing Bawipa ing Paul a venawh awi kqawn pehy: “Koeh kqih nawh, ang dym kaana awi ce kqawn poe.
10 Јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду.
Kai na venawh awm nyng, nak khanawh u ingawm kut am nik thlak kawm uh; ve a khawawh thlang khawzah ta nyng,” ti hy.
11 И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој
Cedawngawh ce a khaw awh Paul taw kumoet awm nawh, Khawsak awi ce cawngpyi hy.
12 А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд
Akhaia qam ukkung Gallio a awm awh, Judakhqi ing Paul ce cuuk sih unawh awidengkungkhqi venna sawi uhy.
13 Говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона.
“Ve ak thlang anaa awi ing ak kalh na Khawsa bawk aham thlang syk hy,” tina uhy.
14 А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!
Paul ing awikqawn vang a ti awh, Gallio ing Judakhqi venawh, “Nangmih Judakhqi aw, veve amak thym awi mai aw thawlh saknaak mai aw na a awm man, a thanaak kana namik awi ve ning ngaih pek khqi voei nyng.
15 Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.
Cehlai namik awikhqi, mingkhqi ingkaw namik anaa awikhqi na a awm awhtaw namimah ing awitlyk uh; kai ing cemyih awikhqi ce tlyk ham am ngaih hy nyng,” ti hy.
16 И изагна их из суднице.
Cedawngawh cekkhqi ce awidengnaak a hun awhkawng ceh sak khqi hy.
17 Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.
Cawh cekkhqi ing sinakawk ak temkung Sosthen ce tu unawh, awidengnaak a haiawh ce vyk uhy. Cehlai Gallio ing cekkhqi ce am ngai am zaak nak khqi hy.
18 А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао.
Paul taw Korin khaw awh khawnghi iqyt nu awm hy. Cekcoengawh cawhkaw koeinaakhqi ce cehtaak khqi nawh Siria na ce lawng ing cet hy, Priskilla ingkaw Akuila ing bawng hy nih. Lawng ing a ceh hlanawh awi a taaknaak amyihna, Kenkhrea khaw awh a lu ce voh hy.
19 И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.
Ephesa khaw a mi pha law awh Paul ing Priskilla ingkaw Akuila ce cehta hy. Amah taw sinakawk na cet nawh Judakhqi venawh khawsak awi kqawn pehy.
20 А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде,
Cekkhqi venawh khawqyt awm aham a mik kqawn peek awh, anih ing tha na hy.
21 Него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.
Cekkhqi ce a cehtaak khqi awh, “Khawsa ing tyng hy a ti awhtaw law tlaih bit kawng nyng” tinak khqi hy.
22 И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.
Cekcoengawh Ephesa khaw awhkawng lawng ing cet poe hy. Siria khaw a pha awh, hang cet nawh thlangboel ce kut a hang tlaih khqi coengawh Antiok khaw na ce nu cet poe hy.
23 И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.
Antiok khaw awh khawnghi iqyt nu a awm coengawh ce ahun awhkawng Galatia qam ingkaw Phrygia qam khaw awh hun pynoet pynoet awh cet nawh hubatkhqi boeih ce thapeeknaak awi kqawn pehy.
24 А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама.
Cawh Apollo ak mingnaak Juda phyn pynoet Alexandria thlang ce Ephesa na law hy. Anih taw awih kqawn ak thoem na awm nawh, cauk awi ak nep na ak sim thlang na awm hy.
25 Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово.
Anih taw Bawipa a lam awh cuukiik na awm hawh hy, Johan baptisma doeng ni a sim hyn hlai hy, thahly doena Jesu akawng ce ak caih na thlang cuuk am kiik hy.
26 И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.
Sinakawk awh qaal leek doena awi kqawn hy. Priskilla ingkaw Akuilla ing anih ak awih kqawn ce a ning zaak awh anih ce im na khy nih nawh Khawsa a lam ce ak nep cana kqawn pe hy nih.
27 А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу;
Apollo ce Akhaia qam na ceh a ngaih awh koeinaakhqi ing anih ce tha pe unawh, cawhkaw amik awm hubatkhqi ing anih ce ami donaak aham ca qee pe uhy. Anih a pha awh am qeennaak ing ak cangnaak thlangkhqi aham anih taw tha ak pekung na awm hy.
28 Јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.
Anih ingtaw a haiawh Judakhqi ce oelh khqi pheng pheng nawh, Jesu ce Khrih ni tinawh kqawn caih pehy.
