Дела апостолска 15
1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
Pea ko e kau tangata niʻihi naʻe ʻalu hifo mei Siutea, ʻo ako ki he kāinga, [ʻo pehē], “Kapau ʻe ʻikai te mou kamu, ʻo fakatatau ki he tuʻutuʻuni ʻa Mōsese, ʻe ʻikai te mou faʻa moʻui.”
2 А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
Pea kuo fai ʻo lahi ʻae fetauʻaki lea mo e fakakikihi ʻa Paula mo Pānepasa mo kinautolu, pea pau honau loto ke ʻalu hake ki Selūsalema ʻa Paula mo Pānepasa, mo honau niʻihi, ki he kau ʻaposetolo mo e mātuʻa, koeʻuhi ko e meʻa ni.
3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
Pea kuo moimoiʻi ʻakinautolu ʻe he siasi, pea nau ō ʻi Finesi mo Samēlia, ʻonau fakahā ʻae liliu ʻoe Senitaile; pea naʻa nau fakafiefiaʻi ʻo lahi ʻae kāinga kotoa pē.
4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
Pea ʻi heʻenau hoko ki Selūsalema, naʻa nau feʻiloaki mo e siasi mo e kau ʻaposetolo mo e mātuʻa, pea na fakahā kotoa pē ʻae meʻa kuo fai ʻe he ʻOtua ʻiate kinaua.
5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
Ka naʻe tuʻu hake ʻae niʻihi ʻoku tui ʻi he faʻahinga ʻoe Fālesi, ʻonau pehē, “ʻOku totonu ke kamu ʻakinautolu, mo fekau ke fai ki he fono ʻa Mōsese.”
6 А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
Pea naʻe fakataha ʻae kau ʻaposetolo mo e mātuʻa, ke nau fakakaukau ki he meʻa ni.
7 И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
Pea kuo lahi ʻenau alea, pea tuʻu hake ʻa Pita, ʻo ne pehē kiate kinautolu, “ʻAe kau tangata ko e kāinga, ʻoku mou ʻilo kuo fuoloange ʻae fili ʻe he ʻOtua ʻiate kitautolu, ke fanongo ʻi hoku ngutu ʻe he ngaahi Senitaile ki he lea ʻoe ongoongolelei, pea tui.
8 И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
Pea ko e ʻOtua ʻaia ʻoku ne ʻiloʻi ʻae loto, naʻa ne fakamoʻoni ʻakinautolu, ʻo ne foaki kiate kinautolu ʻae Laumālie Māʻoniʻoni, ʻo hangē ko kitautolu;
9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
Pea naʻe ʻikai fai kehekehe kiate kitautolu mo kinautolu, ʻo ne fakamaʻa honau loto ʻi he tui.
10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
Pea ko eni, ko e hā ʻoku mou ʻahiʻahi ai ki he ʻOtua, ke ʻai ki he kia ʻoe kau ākonga ʻae haʻamo, ʻaia naʻe ʻikai ke faʻa kātakiʻi ʻe heʻetau mātuʻa pē ko kitautolu?
11 Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
Ka ʻoku tau pehē, ko e meʻa ʻi he ʻaloʻofa pē ʻae ʻEiki ko Sisu Kalaisi, ʻe moʻui ʻakitautolu, ʻo hangē ko kinautolu.”
12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
Pea naʻe toki fakalongo ʻae fakataha kotoa pē, ke fakafanongo ki he fakamatala ʻa Pānepasa mo Paula, ʻae ngaahi mana mo e meʻa fakaofo kuo fai ʻe he ʻOtua ʻiate kinaua ki he ngaahi Senitaile.
13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
Pea ʻi he tuku ʻena fakamatala, naʻe lea ʻa Semisi, ʻo pehē, “ʻAe kau tangata mo e kāinga, fanongo mai kiate au:
14 Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
Kuo fakahā ʻe Saimone ʻae muʻaki ʻaʻahi ʻae ʻOtua ki he kakai Senitaile, ke ne maʻu ʻiate kinautolu ha kakai koeʻuhi ko hono huafa.
15 И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
Pea ʻoku tatau mo ia ʻae lea ʻae kau palōfita; ʻo hangē ko ia kuo tohi,
16 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
‘Pea hili ia te u liliu mai, ʻo toe langa ʻae fale fehikitaki ʻo Tevita, ʻaia kuo hinga; pea te u toe langa hono potu naʻe maumau, pea te u fokotuʻu ia:
17 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
Koeʻuhi ke kumi ki he ʻEiki ʻae kakai ʻoku toe, pea mo e Senitaile kotoa pē, ʻoku takua ki ai hoku hingoa, ʻoku pehē ʻe he ʻEiki, ʻaia ʻoku ne fai ʻae meʻa ni kotoa pē.
ʻOku ʻilo ʻe he ʻOtua ʻene ngāue kotoa pē talu mei he kamataʻanga ʻo māmani.’ (aiōn g165)
19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
“Pea ko eni, ko hoku loto, ke ʻoua naʻa tau fakamamahiʻi ʻakinautolu kuo fakatafoki ki he ʻOtua mei he ngaahi Senitaile:
20 Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
Ka ke tau tohi kiate kinautolu, ke nau fakamamaʻo mei he fakalielia ʻoe ngaahi tamapua, mo e feʻauaki, mo e meʻa kuo sisina, mo e toto.
21 Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
He ʻoku ai ʻi he kolo kotoa pē, talu mei muʻa, ʻakinautolu ʻoku malangaʻaki ʻa Mōsese, pea nau lau ia ʻi he ngaahi falelotu ʻi he ʻaho Sāpate kotoa pē.”
22 Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
Pea naʻe lelei ki he kau ʻaposetolo mo e mātuʻa, pea mo e siasi kotoa pē, ke fili meiate kinautolu mo fekau atu ha ongo tangata, ke nau ō mo Paula mo Pānepasa ki ʻAniteoke; ko Siutasi ʻoku hingoa ko Pasapa, mo Sailosi, ko e ongo tangata takimuʻa ʻi he kāinga:
23 И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
Pea naʻa nau fai ʻae tohi ke nau ʻave; ʻo pehē, “Ko e kau ʻaposetolo mo e mātuʻa pea mo e kāinga, ʻoku mau ʻofa atu ki he kāinga Senitaile ʻi ʻAniteoke mo Silia mo Silisia:
24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
Ko e meʻa ʻi heʻemau fanongo kuo fakamamahiʻi ʻakimoutolu ʻaki ʻae ngaahi lea, pea fakamaveuveuʻi homou loto, ʻe ha niʻihi, naʻe ʻalu atu ʻiate kimautolu, ʻi heʻenau pehē, Ke mou kamu, mo fai ki he fono: ka naʻe ʻikai te mau fekau kiate kinautolu:
25 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
Kuo hā lelei kiate kimautolu, ʻi heʻemau fakataha ʻo loto taha, ke fekau atu kiate kimoutolu ʻae ongo tangata kuo fili, mo homau [kāinga ]ʻofeina ko Pānepasa mo Paula,
26 С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
Ko e ongo tangata kuo na liʻaki ʻena moʻui koeʻuhi ko e huafa ʻo hotau ʻEiki ko Sisu Kalaisi.
27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
Ko ia kuo mau fekau atu ai ʻa Siutasi mo Sailosi, pea ʻe fakamatala foki ʻekinaua ʻae ngaahi meʻa ni.
28 Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
Naʻe lelei ki he Laumālie Māʻoniʻoni, pea mo kimautolu, ke ʻoua naʻa ai ha kavenga mamafa kiate kimoutolu, ka ko e ngaahi meʻa totonu ni;
29 Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
Ke mou fakamamaʻo mei he meʻakai kuo feilaulau ʻaki ki he ngaahi tamapua, pea mei he toto, mo e meʻa kuo sisina, pea mo e feʻauaki; ʻaia ka mou ka mavahe ʻakimoutolu mei ai, te mou lelei. Siʻotoʻofa atu kiate kimoutolu.”
30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
Pea kuo nau māvae, pea nau fononga ki ʻAniteoke: pea kuo nau fakataha ai ʻae kakai, naʻa nau tuku ʻae tohi [kiate kinautolu].
31 А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
Pea hili ʻenau lau ia, naʻa nau fiefia koeʻuhi ko e fakafiemālie.
32 А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
Pea naʻe ako ʻi he ngaahi lea lahi, mo tokoni ki he kāinga, ʻe Siutasi mo Sailosi, he ko e ongo palōfita foki ʻakinaua.
33 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
Pea hili ʻenau nofo ai ʻo fuoloa siʻi, naʻe tuku fiemālie atu ʻakinautolu mei he kāinga, [ke ō ]ki he kau ʻaposetolo.
34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
Ka naʻe loto ʻa Sailosi ke nofo ai pe ia.
35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
Pea naʻe nofo ʻa Paula mo Pānepasa ʻi ʻAniteoke, ʻo ako mo malangaʻaki ʻae folofola ʻae ʻEiki, pea mo e tokolahi kehe.
36 А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
Pea hili ʻae ʻaho niʻihi, naʻe pehē ʻe Paula kia Pānepasa, “Ke ta toe ō, ʻo ʻaʻahi ki hota kāinga ʻi he kolo kotoa pē, naʻa ta malangaʻaki ai ʻae folofola ʻae ʻEiki, pē ʻoku nau fēfē.”
37 А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
Pea naʻe loto ʻa Pānepasa ke na ʻave ʻa Sione, ʻoku hingoa ko Maʻake.
38 Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
Ka naʻe ʻikai lelei kia Paula ke na ʻave ia, ʻaia naʻa ne liaki ʻakinaua ʻi Pamifilia, pea naʻe ʻikai ʻalu mo kinaua ki he ngāue.
39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
Pea ʻi heʻena kikihi ʻo lahi, naʻa na māvae: pea naʻe ʻave ʻe Pānepasa ʻa Maʻake, ʻo na folau ki Saipalo;
40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
Pea naʻe fili ʻe Paula ʻa Sailosi, pea na ō, kuo hūfia ʻe he kāinga ʻakinaua ki he ʻaloʻofa ʻae ʻOtua.
41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Pea naʻe ʻalu ia ʻi Silia mo Silisia, ʻo ne tokoniʻi ʻae ngaahi siasi.
