Дела апостолска 15
1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
| یِہُودادیشاتْ کِیَنْتو جَنا آگَتْیَ بھْراترِگَنَمِتّھَں شِکْشِتَوَنْتو مُوساوْیَوَسْتھَیا یَدِ یُشْماکَں تْوَکْچھیدو نَ بھَوَتِ تَرْہِ یُویَں پَرِتْرانَں پْراپْتُں نَ شَکْشْیَتھَ۔ |
2 А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
| پَولَبَرْنَبَّو تَیح سَہَ بَہُونْ وِچارانْ وِواداںشْچَ کرِتَوَنْتَو، تَتو مَنْڈَلِییَنوکا ایتَسْیاح کَتھایاسْتَتّوَں جْناتُں یِرُوشالَمْنَگَرَسْتھانْ پْریرِتانْ پْراچِیناںشْچَ پْرَتِ پَولَبَرْنَبّاپْرَبھرِتِینْ کَتِپَیَجَنانْ پْریشَیِتُں نِشْچَیَں کرِتَوَنْتَح۔ |
3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
| تے مَنْڈَلْیا پْریرِتاح سَنْتَح پھَینِیکِیشومِرونْدیشابھْیاں گَتْوا بھِنَّدیشِییاناں مَنَحپَرِوَرْتَّنَسْیَ وارْتَّیا بھْراترِناں پَرَماہْلادَمْ اَجَنَیَنْ۔ |
4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
| یِرُوشالَمْیُپَسْتھایَ پْریرِتَگَنینَ لوکَپْراچِینَگَنینَ سَماجینَ چَ سَمُپَگرِہِیتاح سَنْتَح سْوَیرِیشْوَرو یانِ کَرْمّانِ کرِتَوانْ تیشاں سَرْوَّورِتّانْتانْ تیشاں سَمَکْشَمْ اَکَتھَیَنْ۔ |
5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
| کِنْتُ وِشْواسِنَح کِیَنْتَح پھِرُوشِمَتَگْراہِنو لوکا اُتّھایَ کَتھامیتاں کَتھِتَوَنْتو بھِنَّدیشِییاناں تْوَکْچھیدَں کَرْتُّں مُوساوْیَوَسْتھاں پالَیِتُنْچَ سَمادیشْٹَوْیَمْ۔ |
6 А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
| تَتَح پْریرِتا لوکَپْراچِیناشْچَ تَسْیَ وِویچَناں کَرْتُّں سَبھایاں سْتھِتَوَنْتَح۔ |
7 И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
| بَہُوِچاریشُ جاتَشُ پِتَرَ اُتّھایَ کَتھِتَوانْ، ہے بھْراتَرو یَتھا بھِنَّدیشِییَلوکا مَمَ مُکھاتْ سُسَںوادَں شْرُتْوا وِشْوَسَنْتِ تَدَرْتھَں بَہُدِناتْ پُورْوَّمْ اِیشْوَروسْماکَں مَدھْیے ماں ورِتْوا نِیُکْتَوانْ۔ |
8 И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
| اَنْتَرْیّامِیشْوَرو یَتھاسْمَبھْیَں تَتھا بھِنَّدیشِیییبھْیَح پَوِتْرَماتْمانَں پْرَدایَ وِشْواسینَ تیشامْ اَنْتَحکَرَنانِ پَوِتْرانِ کرِتْوا |
9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
| تیشامْ اَسْماکَنْچَ مَدھْیے کِمَپِ وِشیشَں نَ سْتھاپَیِتْوا تانَدھِ سْوَیَں پْرَمانَں دَتَّوانْ اِتِ یُویَں جانِیتھَ۔ |
10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
| اَتَایواسْماکَں پُورْوَّپُرُشا وَیَنْچَ سْوَیَں یَدْیُگَسْیَ بھارَں سوڈھُں نَ شَکْتاح سَمْپْرَتِ تَں شِشْیَگَنَسْیَ سْکَنْدھیشُ نْیَسِتُں کُتَ اِیشْوَرَسْیَ پَرِیکْشاں کَرِشْیَتھَ؟ |
11 Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
| پْرَبھو رْیِیشُکھْرِیشْٹَسْیانُگْرَہینَ تے یَتھا وَیَمَپِ تَتھا پَرِتْرانَں پْراپْتُمْ آشاں کُرْمَّح۔ |
12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
| اَنَنْتَرَں بَرْنَبّاپَولابھْیامْ اِیشْوَرو بھِنَّدیشِییاناں مَدھْیے یَدْیَدْ آشْچَرْیَّمْ اَدْبھُتَنْچَ کَرْمَّ کرِتَوانْ تَدْورِتّانْتَں تَو سْوَمُکھابھْیامْ اَوَرْنَیَتاں سَبھاسْتھاح سَرْوّے نِیرَواح سَنْتَح شْرُتَوَنْتَح۔ |
13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
| تَیوح کَتھایاں سَماپْتایاں سَتْیاں یاکُوبْ کَتھَیِتُمْ آرَبْدھَوانْ |
14 Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
| ہے بھْراتَرو مَمَ کَتھایامْ مَنو نِدھَتَّ۔ اِیشْوَرَح سْوَنامارْتھَں بھِنَّدیشِییَلوکانامْ مَدھْیادْ ایکَں لوکَسَںگھَں گْرَہِیتُں مَتِں کرِتْوا یینَ پْرَکارینَ پْرَتھَمَں تانْ پْرَتِ کرِپاوَلیکَنَں کرِتَوانْ تَں شِمونْ وَرْنِتَوانْ۔ |
15 И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
| بھَوِشْیَدْوادِبھِرُکْتانِ یانِ واکْیانِ تَیح سارْدّھَمْ ایتَسْیَیکْیَں بھَوَتِ یَتھا لِکھِتَماسْتے۔ |
16 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
| سَرْوّیشاں کَرْمَّناں یَسْتُ سادھَکَح پَرَمیشْوَرَح۔ سَ ایویدَں وَدیدْواکْیَں شیشاح سَکَلَمانَواح۔ بھِنَّدیشِییَلوکاشْچَ یاوَنْتو مَمَ نامَتَح۔ بھَوَنْتِ ہِ سُوِکھْیاتاسْتے یَتھا پَرَمیشِتُح۔ |
17 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
| تَتْوَں سَمْیَکْ سَمِیہَنْتے تَنِّمِتَّمَہَں کِلَ۔ پَراورِتْیَ سَماگَتْیَ دایُودَح پَتِتَں پُنَح۔ دُوشْیَمُتّھاپَیِشْیامِ تَدِییَں سَرْوَّوَسْتُ چَ۔ پَتِتَں پُنَرُتھاپْیَ سَجَّیِشْیامِ سَرْوَّتھا۔۔ |
| آ پْرَتھَمادْ اِیشْوَرَح سْوِییانِ سَرْوَّکَرْمّانِ جاناتِ۔ (aiōn g165) |
19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
| اَتَایوَ مَمَ نِویدَنَمِدَں بھِنَّدیشِییَلوکاناں مَدھْیے یے جَنا اِیشْوَرَں پْرَتِ پَراوَرْتَّنْتَ تیشامُپَرِ اَنْیَں کَمَپِ بھارَں نَ نْیَسْیَ |
20 Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
| دیوَتاپْرَساداشُچِبھَکْشْیَں وْیَبھِچارَکَرْمَّ کَنْٹھَسَمْپِیڈَنَمارِتَپْرانِبھَکْشْیَں رَکْتَبھَکْشْیَنْچَ ایتانِ پَرِتْیَکْتُں لِکھامَح۔ |
21 Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
| یَتَح پُورْوَّکالَتو مُوساوْیَوَسْتھاپْرَچارِنو لوکا نَگَرے نَگَرے سَنْتِ پْرَتِوِشْرامَوارَنْچَ بھَجَنَبھَوَنے تَسْیاح پاٹھو بھَوَتِ۔ |
22 Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
| تَتَح پَرَں پْریرِتَگَنو لوکَپْراچِینَگَنَح سَرْوّا مَنْڈَلِی چَ سْویشاں مَدھْیے بَرْشَبّا نامْنا وِکھْیاتو مَنونِیتَو کرِتْوا پَولَبَرْنَبّابھْیاں سارْدّھَمْ آنْتِیَکھِیانَگَرَں پْرَتِ پْریشَنَمْ اُچِتَں بُدّھوا تابھْیاں پَتْرَں پْرَیشَیَنْ۔ |
23 И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
| تَسْمِنْ پَتْرے لِکھِتَمِںدَ، آنْتِیَکھِیا-سُرِیا-کِلِکِیادیشَسْتھَبھِنَّدیشِییَبھْراترِگَنایَ پْریرِتَگَنَسْیَ لوکَپْراچِینَگَنَسْیَ بھْراترِگَنَسْیَ چَ نَمَسْکارَح۔ |
24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
| وِشیشَتوسْماکَمْ آجْنامْ اَپْراپْیاپِ کِیَنْتو جَنا اَسْماکَں مَدھْیادْ گَتْوا تْوَکْچھیدو مُوساوْیَوَسْتھا چَ پالَیِتَوْیاوِتِ یُشْمانْ شِکْشَیِتْوا یُشْماکَں مَنَسامَسْتھَیرْیَّں کرِتْوا یُشْمانْ سَسَنْدیہانْ اَکُرْوَّنْ ایتاں کَتھاں وَیَمْ اَشرِنْمَ۔ |
25 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
| تَتْکارَنادْ وَیَمْ ایکَمَنْتْرَناح سَنْتَح سَبھایاں سْتھِتْوا پْرَبھو رْیِیشُکھْرِیشْٹَسْیَ نامَنِمِتَّں مرِتْیُمُکھَگَتابھْیامَسْماکَں |
26 С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
| پْرِیَبَرْنَبّاپَولابھْیاں سارْدّھَں مَنونِیتَلوکاناں کیشانْچِدْ یُشْماکَں سَنِّدھَو پْریشَنَمْ اُچِتَں بُدّھَوَنْتَح۔ |
27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
| اَتو یِہُوداسِیلَو یُشْمانْ پْرَتِ پْریشِتَوَنْتَح، ایتَیو رْمُکھابھْیاں سَرْوّاں کَتھاں جْناسْیَتھَ۔ |
28 Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
| دیوَتاپْرَسادَبھَکْشْیَں رَکْتَبھَکْشْیَں گَلَپِیڈَنَمارِتَپْرانِبھَکْشْیَں وْیَبھِچارَکَرْمَّ چیمانِ سَرْوّانِ یُشْمابھِسْتْیاجْیانِ؛ ایتَتْپْرَیوجَنِییاجْناوْیَتِریکینَ یُشْماکَمْ اُپَرِ بھارَمَنْیَں نَ نْیَسِتُں پَوِتْرَسْیاتْمَنوسْماکَنْچَ اُچِتَجْنانَمْ اَبھَوَتْ۔ |
29 Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
| اَتَایوَ تیبھْیَح سَرْوّیبھْیَح سْویشُ رَکْشِتیشُ یُویَں بھَدْرَں کَرْمَّ کَرِشْیَتھَ۔ یُشْماکَں مَنْگَلَں بھُویاتْ۔ |
30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
| تے وِسرِشْٹاح سَنْتَ آنْتِیَکھِیانَگَرَ اُپَسْتھایَ لوکَنِوَہَں سَںگرِہْیَ پَتْرَمْ اَدَدَنْ۔ |
31 А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
| تَتَسْتے تَتْپَتْرَں پَٹھِتْوا سانْتْوَناں پْراپْیَ سانَنْدا اَبھَوَنْ۔ |
32 А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
| یِہُوداسِیلَو چَ سْوَیَں پْرَچارَکَو بھُوتْوا بھْراترِگَنَں نانوپَدِشْیَ تانْ سُسْتھِرانْ اَکُرُتامْ۔ |
33 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
| اِتّھَں تَو تَتْرَ تَیح ساکَں کَتِپَیَدِنانِ یاپَیِتْوا پَشْچاتْ پْریرِتاناں سَمِیپے پْرَتْیاگَمَنارْتھَں تیشاں سَنِّدھیح کَلْیانینَ وِسرِشْٹاوَبھَوَتاں۔ |
34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
| کِنْتُ سِیلَسْتَتْرَ سْتھاتُں وانْچھِتَوانْ۔ |
35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
| اَپَرَں پَولَبَرْنَبَّو بَہَوَح شِشْیاشْچَ لوکانْ اُپَدِشْیَ پْرَبھوح سُسَںوادَں پْرَچارَیَنْتَ آنْتِیَکھِیایاں کالَں یاپِتَوَنْتَح۔ |
36 А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
| کَتِپَیَدِنیشُ گَتیشُ پَولو بَرْنَبّامْ اَوَدَتْ آگَچّھاواں ییشُ نَگَریشْوِیشْوَرَسْیَ سُسَںوادَں پْرَچارِتَوَنْتَو تانِ سَرْوَّنَگَرانِ پُنَرْگَتْوا بھْراتَرَح کِیدرِشاح سَنْتِیتِ دْرَشْٹُں تانْ ساکْشاتْ کُرْوَّح۔ |
37 А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
| تینَ مارْکَنامْنا وِکھْیاتَں یوہَنَں سَنْگِنَں کَرْتُّں بَرْنَبّا مَتِمَکَروتْ، |
38 Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
| کِنْتُ سَ پُورْوَّں تابھْیاں سَہَ کارْیّارْتھَں نَ گَتْوا پامْپھُولِیادیشے تَو تْیَکْتَوانْ تَتْکارَناتْ پَولَسْتَں سَنْگِنَں کَرْتُّمْ اَنُچِتَں جْناتَوانْ۔ |
39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
| اِتّھَں تَیورَتِشَیَوِرودھَسْیوپَسْتھِتَتْواتْ تَو پَرَسْپَرَں پرِتھَگَبھَوَتاں تَتو بَرْنَبّا مارْکَں گرِہِیتْوا پوتینَ کُپْروپَدْوِیپَں گَتَوانْ؛ |
40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
| کِنْتُ پَولَح سِیلَں مَنونِیتَں کرِتْوا بھْراترِبھِرِیشْوَرانُگْرَہے سَمَرْپِتَح سَنْ پْرَسْتھایَ |
41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
| سُرِیاکِلِکِیادیشابھْیاں مَنْڈَلِیح سْتھِرِیکُرْوَّنْ اَگَچّھَتْ۔ |
