Дела апостолска 15
1 И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
Некоторые, пришедшие из Иудеи, учили братьев: если не обрежетесь по обряду Моисееву, не можете спастись.
2 А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
Когда же произошло разногласие и немалое состязание у Павла и Варнавы с ними, то положили Павлу и Варнаве и некоторым другим из них отправиться по сему делу к Апостолам и пресвитерам в Иерусалим
3 А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
Итак, быв провожены церковью, они проходили Финикию и Самарию, рассказывая об обращении язычников, и производили радость великую во всех братиях.
4 А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
По прибытии же в Иерусалим они были приняты церковью, Апостолами и пресвитерами, и возвестили все, что Бог сотворил с ними и как отверз дверь веры язычникам.
5 Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
Тогда восстали некоторые из фарисейской ереси уверовавшие и говорили, что должно обрезывать язычников и заповедывать соблюдать закон Моисеев.
6 А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
Апостолы и пресвитеры собрались для рассмотрения сего дела.
7 И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
По долгом рассуждении Петр, встав, сказал им: мужи братия! вы знаете, что Бог от дней первых избрал из нас меня, чтобы из уст моих язычники услышали слово Евангелия и уверовали;
8 И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
и Сердцеведец Бог дал им свидетельство, даровав им Духа Святаго, как и нам;
9 И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
и не положил никакого различия между нами и ими, верою очистив сердца их.
10 Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
Что же вы ныне искушаете Бога, желая возложить на выи учеников иго, которого не могли понести ни отцы наши, ни мы?
11 Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
Но мы веруем, что благодатию Господа Иисуса Христа спасемся, как и они.
12 Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
Тогда умолкло все собрание и слушало Варнаву и Павла, рассказывавших, какие знамения и чудеса сотворил Бог через них среди язычников.
13 А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
После же того, как они умолкли, начал речь Иаков и сказал: мужи братия! послушайте меня.
14 Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
Симон изъяснил, как Бог первоначально призрел на язычников, чтобы составить из них народ во имя Свое.
15 И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
И с сим согласны слова пророков, как написано:
16 Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
Потом обращусь и воссоздам скинию Давидову падшую, и то, что в ней разрушено, воссоздам, и исправлю ее,
17 Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
чтобы взыскали Господа прочие человеки и все народы, между которыми возвестится имя Мое, говорит Господь, творящий все сие.
Ведомы Богу от вечности все дела Его. (aiōn g165)
19 Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
Посему я полагаю не затруднять обращающихся к Богу из язычников,
20 Него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
а написать им, чтобы они воздерживались от оскверненного идолами, от блуда, удавленины и крови и чтобы не делали другим того, чего не хотят себе.
21 Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
Ибо закон Моисеев от древних родов по всем городам имеет проповедующих его и читается в синагогах каждую субботу.
22 Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
Тогда Апостолы и пресвитеры со всею церковью рассудили, избрав из среды себя мужей, послать их в Антиохию с Павлом и Варнавою, именно: Иуду, прозываемого Варсавою, и Силу, мужей, начальствующих между братиями,
23 И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
написав и вручив им следующее: “Апостолы и пресвитеры и братия - находящимся в Антиохии, Сирии и Киликии братиям из язычников: радоваться.
24 Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
Поелику мы услышали, что некоторые, вышедшие от нас, смутили вас своими речами и поколебали ваши души, говоря, что должно обрезываться и соблюдать закон, чего мы им не поручали,
25 Зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
то мы, собравшись, единодушно рассудили, избрав мужей, послать их к вам с возлюбленными нашими Варнавою и Павлом,
26 С људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
человеками, предавшими души свои за имя Господа нашего Иисуса Христа.
27 Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
Итак мы послали Иуду и Силу, которые изъяснят вам то же и словесно.
28 Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
Ибо угодно Святому Духу и нам не возлагать на вас никакого бремени более, кроме сего необходимого:
29 Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
воздерживаться от идоложертвенного, и крови, и удавленины, и блуда, и не делать другим того, чего себе не хотите. Соблюдая сие, хорошо сделаете. Будьте здравы”.
30 А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
Итак, отправленные пришли в Антиохию и, собрав людей, вручили письмо.
31 А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
Они же, прочитав, возрадовались о сем наставлении.
32 А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
Иуда и Сила, будучи также пророками, обильным словом преподали наставление братиям и утвердили их.
33 И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
Пробыв там некоторое время, они с миром отпущены были братиями к Апостолам.
34 Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
Но Силе рассудилось остаться там. А Иуда возвратился в Иерусалим.
35 А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
Павел же и Варнава жили в Антиохии, уча и благовествуя, вместе с другими многими, слово Господне.
36 А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
По некотором времени Павел сказал Варнаве: пойдем опять, посетим братьев наших по всем городам, в которых мы проповедали слово Господне, как они живут.
37 А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
Варнава хотел взять с собою Иоанна, называемого Марком.
38 Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
Но Павел полагал не брать отставшего от них в Памфилии и не шедшего с ними на дело, на которое они были посланы.
39 Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
Отсюда произошло огорчение, так что они разлучились друг с другом; и Варнава, взяв Марка, отплыл в Кипр;
40 А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
а Павел, избрав себе Силу, отправился, быв поручен братиями благодати Божией,
41 И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
и проходил Сирию и Киликию, утверждая церкви.
