Дела апостолска 11
1 А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
Wantumintumi na walongu yawalikaliti Yudeya kulii wapikiniriti kuwera wantu yawawera ndiri Wayawudi viraa washiwankiti shisoweru sha Mlungu.
2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
Shipindi Peteru pakawuyiti Yerusalemu, walii wawayingiriti jandu, walikakatala na yomberi,
3 Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
“Gwenga gugenda kulikala na wantu wangali kwingiziwa jandu na ata guliya pamuhera nawomberi!
4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
Panu Peteru kawagambira shinaga ubaga kuusu galii gagatendikiti tangu kwanjira.”
5 Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
“Lishaka limu nweriti nankuluwa Mlungu mlushi Lwa Yopa, moniti mawonu, moniti shintu gambira lishuka likulu lyankusuluka pasi kulawa kumpindi liweriti likolwa pembi zyakuwi msheshi, litulwa pambwega pangu.
6 Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
Nzunguliriti mngati nweri mona vigongolu wana magulu msheshi, wavigongolu wa mushitogolu, wag'ongolu wawakwawa na wambongu wa kuliyera.
7 А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
Shakapanu mbikanira liziwu lyangung'ambira, ‘Peteru gwimuki, gulagi na guliyi!’
8 А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
Kumbiti neni pandakula, ‘ndala, Mtuwa! Mana shoseri shashiwera shihumba ama shidoda asheni yingiri mumlomu mwaneni.’
9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
Liziwu lipikanika kayi kulawa kumpindi, ‘naguvishema vihumba vintu Mlungu vyakavipungiti.’
10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
Shitwatira ashi shitendikiti mala ndatu, na upeleru wakuwi viwusiwa kugenda kumpindi.
11 И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
Katepu hera, wantu watatu wawaweriti wawalagalira kwaneni kulawa Kaisariya wayingiriti kunumba kwanweriti nankulikala, wankulikala.
12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
Rohu kang'ambiriti ng'endi pamuhera nawomberi pota kutira. Walongu sita awa walikoliti pamuhera naneni, twingira mnumba ya muntu ulii.
13 И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
Yomberi katugambiriti ntambu yakaweriti kamwona ntumintumi gwa kumpindi kagoloka ukaya kwakuwi na kumgambira, ‘Gumtumi muntu Yopa kakamshemi muntu yumu yawamshema Simoni Peteru.
14 Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
Yomberi hakakugambiri ujumbi weni haukulopoziyi gwenga na kaya yaku yoseri.’
15 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
Na pakanyanjiti kuyowera hera, Rohu Mnanagala kawasulukiriti gambira ntambu yakatusulukiriti twenga palii pakwanjira.
16 Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
Panu nuliholiti visoweru vilii Mtuwa ntambu yakatakuriti, ‘Yohani kabatiziti kwa mashi, kumbiti mwenga hamubatizwi kwa Rohu Mnanagala.’
17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
Su, handa Mlungu kawapanana viraa wantu wa maisi gamonga shirupa shirashilii shakatupiti twenga patumjimiriti Mtuwa Yesu Kristu, hashi, neni ndo gaa ata panjera kumubera Mlungu!”
18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
Pawapikaniriti aga, walekiti likakatala, wamkwisa Mlungu pawalonga, “Mlungu kawapanana wantu yawawera ndiri Wayawudi lupenyu lwa kuleka vidoda wapati ukomu!”
19 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
Kulawilirana na ndabiku yairawiliti shipindi Stefanu pawamlagiti, wawumini wapalasiwitwi. Wamonga wagenditi mpaka Foiniki, Kupiru na Antiokiya pawabwera ujumbi ulii kwa Wayawudi hera.
20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
Kumbiti wamonga wa wantu yawamjimiriti Yesu yawalawiti Kupiru na Kureni, wagenditi Antiokiya pawawubwera ujumbi kwa wantu yawawera ndiri Wayawudi, pawashibwera Shisoweru Shiwagira kuusu Mtuwa Yesu.
21 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
Mtuwa kawatangiti na wantu wavuwa wajimiriti na kumgalambukira Mtuwa.
22 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
Shisoweru sha shitwatira ashi shipikanirika kwa shipinga sha wantu yawamjimira Yesu aku Yerusalemu. Hangu wamtuma Barinaba kagendi Antiokiya.
23 Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
Pakasokiti aku na kuwona Mlungu ntambu yakawatekeleriti wantu, kanemeleriti na kawahimiziya woseri walikali muwuwaminika wawu kwa Mtuwa kwa Moyu gwawu goseri.
24 Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
Barinaba kaweriti muntu muheri na kamemiti Rohu Mnanagala na njimiru, likundi likulu lya wantu likwegitwi kwa Mtuwa.
25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
Shakapanu, Barinaba kagenditi Tarisu kumsakula Sauli.
26 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
Pakamwoniti, kamjega Antiokiya. Nawomberi woseri wawili walikala mushipinga sha wantu yawamjimira Yesu kwa shinja shoseri pawafunda shipinga shikulu sha wantu. Antiokiya aku, ndo kwa mala ya kwanja, wafundwa washemitwi wantu yawamjimira Kristu.
27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
Shipindi shiraa shirii, wambuyi wa Mlungu wiziti Antiokiya kulawa Yerusalemu.
28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
Yumu gwawu wamshema Agabu kagolokiti, na kwa makakala ga Rohu katungiti handa hakuweri na njala ngulu muisi yoseri. Njala ayi ilawiriti shipindi sha ukola mlima wa Klawudi.
29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
Wafundwa walii waamuwiti kila yumu kwa ntambu ya uwezu wakuwi kajegi shoseri su kuwatangitira walongu walii wawaweriti wankulikala Yudeya.
30 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
Watenda hangu, shakapanu, na kuwapanana mpiya wazewi wa Ludewa lwa Barinaba na Sauli.
