Дела апостолска 11
1 А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
Now the apostles and the brothers that were in Judea heard that the Gentiles also had received the word of God;
2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
so, when Peter came up to Jerusalem, the circumcision party disputed with him,
3 Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
saying, "You went into the houses of the uncircumcised and ate with them!"
4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
Then Peter began and explained the whole matter to them in order, saying.
5 Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
"I was in the city of Joppa, praying, and while in a trance I saw a vision; a certain vessel descending, what seemed to be an enormous sail let down to me,
6 Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
and while I gazed at it, I examined it carefully, and saw the quadrupeds of the earth and the wild beasts and creeping things and the wild birds.
7 А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
I also heard a voice saying to me, ‘Rise, Peter, kill and eat.’
8 А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
"‘Not so, my Lord’ said I, ‘for nothing common or unclean has ever gone into my mouth.’
9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
"But for the second time a voice spoke from the sky, ‘What God has cleansed, you must not call common.’
10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
"This was said three times, and then everything was drawn up again into the sky.
11 И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
"And lo! at that very moment, three men who had been sent for me from Caesarea stood before the house in which I was.
12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
"And the Spirit bade me accompany them without misgiving. There also accompanied me these six brothers, and we went into the man’s house.
13 И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
"Then he told us how he had seen the angel standing in his house and saying. "‘Send to Joppa and fetch Simon who is also called Peter.
14 Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
"‘He will speak words to you by which you and all your family will be saved.’
15 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
"And," said Peter, "as soon as I began to speak, the Holy Spirit fell upon them, just as he fell upon us at the beginning.
16 Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
"Then I remembered the words of the Lord, how he used to say, "John indeed baptized in water, but you shall be baptized in the Holy Spirit.’
17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
"So if God gave them the same gift as he gave to us, when we first believed on the Lord Jesus Christ, who was I that I could withstand God?"
18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
On hearing this they held their peace and glorified God, saying, "Forsooth then, to the Gentiles also God has granted repentance unto life."
19 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
Then those who had been scattered by the trouble that arose over Stephen, traveled as far as Phoenicia and Cyprus and Antioch; but they preached the word to none except Jews.
20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
Some of them, however, were Cyprians and Cyrenaeans, who, on reaching Antioch, began to tell the Greeks also the Good News concerning the Lord Jesus.
21 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
The hand of the Lord was with them, and a great number who believed turned to the Lord.
22 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
When news of this reached the ears of the church at Jerusalem, they sent Barnabas as far as Antioch.
23 Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
When he arrived, and saw the grace of God, he was glad, and he encouraged them all to remain faithful to the Lord, with full purpose of heart;
24 Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
for he was a good man, and full of faith and the Holy Spirit. And a great multitude was added to the Lord.
25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
Then Barnabas visited Tarsus, to try to find Saul,
26 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
and when he had found him he brought him to Antioch, where for a whole year they were guests of the church, and taught many people. And it was in Antioch that the disciples first received the name of "Christians."
27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
At that time some prophets came down from Jerusalem to Antioch.
28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
One of them, who was Agabus, rose up, and being instructed by the Spirit, predicted that a great famine was about to come upon the whole inhabited earth. (It came in the reign of Claudius.)
29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
So the disciples decided to send relief, every man according to his means, to the brothers in Judea.
30 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
This they did, forwarding their contributions to the elders by the hand of Barnabas and Saul.
