Дела апостолска 11

1 А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.

2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,

3 Говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.

4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи:

5 Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.

6 Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.

7 А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.

8 А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.

9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.

10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо.

11 И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.

12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.

13 И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,

14 Који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.

15 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.

16 Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.

17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?

18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.

19 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.

20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.

21 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.

22 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;

23 Који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;

24 Јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.

25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.

26 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.

27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.

28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.

29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.

30 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.