Дела апостолска 10
1 А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
Pea naʻe ʻi Sesalia ʻae tangata ʻe tokotaha ko Koniliusi hono hingoa, ko e ʻeikitau ʻoe kau tau naʻe ui “[Ko e kau Tau ]ʻItali.”
2 Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
Ko e faʻa lotu ia, pea manavahē ki he ʻOtua, ʻaia mo hono fale kotoa pē, pea naʻe lahi ʻene foaki ki he kakai, mo ne hū maʻuaipē ki he ʻOtua.
3 Он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
Pea mamata pau ʻe ia ʻi ha meʻa hā mai, ʻi hono hiva nai ʻoe feituʻulaʻā ʻoe ʻaho, ki ha ʻāngelo ʻae ʻOtua ʻoku haʻu kiate ia, ʻo ne pehē kiate ia, “Koniliusi.”
4 А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
Pea kuo vakai ia ki ai, pea manavahē ia, mo pehē, “Ko e hā ia, ʻEiki?” Pea ne pehē kiate ia, “Kuo aʻu hake hoʻo ngaahi hū mo hoʻo faʻa foaki, ko e meʻa fakamanatu ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua.
5 И сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
Pea ke fekau leva ha kau tangata ki Sopa, ke ʻomi ʻa Saimone, ko hono hingoa ʻe taha ko Pita:
6 Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
ʻOku nofo ia mo Saimone ko e tufunga ngaohi kiliʻi manu, ʻoku tuʻu hono fale ʻi he matātahi: pea te ne tala kiate koe ʻae meʻa totonu ke ke fai.”
7 И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
Pea kuo ʻalu ʻae ʻāngelo naʻe lea kia Koniliusi, pea ui ia ki he toko ua ʻi heʻene kau tamaioʻeiki, mo e tangata tau ʻoku lotu, meiate kinautolu naʻe tali fekau kiate ia;
8 И казавши им све посла их у Јопу.
Pea kuo ne fakahā eni kotoa pē kiate kinautolu, pea ne fekau ʻakinautolu ki Sopa.
9 А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
Pea pongipongi ai, ʻi heʻenau fononga atu, ʻo ofi ki he kolo, kuo ʻalu hake ʻa Pita ki he tuʻa fale ke lotu, ʻi hono ono nai ʻoe feituʻulaʻā:
10 И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
Pea naʻe lahi ʻene fiekaia, pea holi ia ke kai; kae lolotonga ʻenau teu ia, naʻe ʻāvea hono loto,
11 И виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
Pea mamata ia kuo matangaki ʻae langi, pea tuku hifo kiate ia ha meʻa ʻo hangē ha fuʻu tupenu, kuo fakakaveʻi ʻi hono kapa ʻe fā, pea tukutukuhifo ia ki he kelekele:
12 У коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
Pea naʻe ʻi ai ʻae fanga manu veʻe fā ʻoe fonua, mo e manu fekai, mo e manu totolo, mo e manu ʻoe ʻatā.
13 И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
Pea naʻe ongo mai ʻae leʻo kiate ia, [ʻo pehē], “Tuʻu hake, Pita; ʻo tāmateʻi mo kai.”
14 А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
Ka naʻe pehē ʻe Pita, “ʻEiki, ʻe ʻikai ʻaupito; he ʻoku teʻeki ai te u kai ha meʻa ʻoku ʻikai ngofua pe taʻemaʻa.”
15 И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
Pea naʻe toe ongo mai ʻae leʻo kiate ia ko hono tuʻo ua, “Ko ia kuo fakamaʻa ʻe he ʻOtua, ʻoua naʻa ke pehē ʻoku ʻikai ngofua.”
16 И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
Pea naʻe fai ʻae meʻa ni ʻo tuʻo tolu: pea toe fusi hake ʻae tupenu ki he langi.
17 А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
Pea lolotonga ʻae fifili ʻa Pita ʻi hono loto pe ko e hā hono ʻuhinga ʻoe meʻa kuo ne mamata ai, ʻiloange, kuo tutuʻu ʻi he matapā ʻae kau tangata fekau ʻa Koniliusi, kuo nau fehuʻi ki he fale ʻo Saimone,
18 И зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
“Pea naʻa nau ui, ʻo fehuʻi pe ʻoku nofo ai ʻa Saimone, ʻoku hingoa ko Pita.”
19 А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
Pea lolotonga ʻae fifili ʻa Pita ki he meʻa kuo hā mai, pea pehē ʻe he Laumālie kiate ia, “Vakai, ʻoku kumi koe ʻe he kau tangata ʻe toko tolu.
20 Него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
Ko ia ke ke tuʻu, ʻo ʻalu hifo, pea mou ō mo kinautolu, pea ʻoua naʻa ke manavahē: he kuo u fekau ʻakinautolu.”
21 А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
Pea toki ʻalu hifo ʻa Pita ki he kau tangata kuo fekau mai ʻe Koniliusi kiate ia; ʻo ne pehē, “Vakai, ko au eni ʻoku mou kumi: pea ko e hā ʻae meʻa ʻoku mou haʻu ai?”
22 А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
Pea nau pehē, “Ko Koniliusi ko e ʻEikitau, ko e tangata angatonu, pea manavahē ki he ʻOtua, pea ʻoku ongoongolelei ia ʻi he kakai Siu kotoa pē, naʻe valoki ia ʻe he ʻOtua, ʻi ha ʻāngelo māʻoniʻoni, ke ne fekau kiate koe ke ke ʻalu ki hono fale, ke ne fanongo ki ha ngaahi lea ʻiate koe.”
23 Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
Pea naʻa ne toki ʻomi ʻakinautolu ki fale, ke nau nonofo. Pea pongipongi ai, naʻe ʻalu ʻa Pita mo kinautolu, pea naʻa nau ō mo e kāinga niʻihi mei Sopa.
24 И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
Pea ʻi he ʻaho naʻe feholoi, naʻa nau hoko ki Sesalia. Pea tatali ʻa Koniliusi kiate kinautolu, pea kuo ne fakataha hono ngaahi kāinga mo e kaungāʻapi.
25 А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
Pea ʻi he hū atu ʻa Pita, naʻe fakafetaulaki mai kiate ia ʻa Koniliusi, pea tō ki lalo ʻi hono vaʻe, ʻo ne hū.
26 И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
Ka naʻe fokotuʻu hake ia ʻe Pita, mo pehē ʻe ia, “Tuʻu hake; he ko e tangata pe foki au.”
27 И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
Pea naʻe kei lea ia kiate ia, pea hū ki [fale], pea ʻilo ʻe ia ʻae tokolahi kuo fakataha.
28 И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
Pea pehē ʻe ia kiate kinautolu, “ʻOku mou ʻilo ko e meʻa ʻoku ʻikai ngofua ʻi he tangata Siu ke fakataha mo e tangata mei he puleʻanga kehe, pe ʻalu ki ai; ka kuo fakahā ʻe he ʻOtua kiate au, ke ʻoua naʻaku ui ko e taʻetapu pe taʻemaʻa ha tangata ʻe tokotaha.
29 Зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
Ko ia naʻaku haʻu ai, ʻo ʻikai teu paongataʻa ʻi he fekau mai kiate au: pea ko eni, ʻoku ou fehuʻi pe ko e hā ai kuo mou fekau mai kiate au?”
30 И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
Pea pehē ʻe Koniliusi, “Ko e ʻaho ʻe fā kuo hili ange, naʻaku ʻaukai ʻo hoko ki he feituʻulaʻā ni; pea ʻi hono hiva ʻoe feituʻulaʻā naʻaku lotu ʻi hoku fale, pea mo ʻene tuʻu ʻi hoku ʻao ʻae tangata ʻoku kofu fetapatapaki,
31 И рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
ʻO ne pehē mai, ‘Koniliusi, kuo ongo hoʻo hū, pea ʻoku manatuʻi ʻe he ʻOtua hoʻo faʻa foaki.
32 Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
Ko ia ke ke fekau ai ki Sopa ʻo ʻomi ki heni ʻa Saimone, ʻoku hingoa ko Pita; ʻoku nofo ia ʻi he fale ʻo Saimone ko e tufunga ngaohi kiliʻi manu ʻi he matātahi: pea ka haʻu, ʻe lea ia kiate koe.’
33 Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
Ko ia ne u fekau atu ai leva kiate koe; pea ko e meʻa lelei hoʻo haʻu. Pea ko eni, kuo mau fakataha kotoa pē ʻi he ʻao ʻoe ʻOtua, ke fanongo ki he meʻa kotoa pē ʻoku fekau ʻe he ʻOtua kiate koe.”
34 А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
Pea toki mafaʻa ʻae ngutu ʻo Pita, ʻo ne pehē, “Ko e moʻoni ʻoku ou ʻilo [ni ]ʻoku ʻikai filifilimānako ʻae ʻOtua ki he kakai:
35 Него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
Ka ʻoku ne maʻu maʻana ʻaia ʻoku manavahē kiate ia, mo fai totonu, ʻi he puleʻanga kotoa pē.
36 Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
Ko e akonaki eni naʻe tuku ki he fānau ʻa ʻIsileli, ko e malangaʻaki ʻae melino ia Sisu Kalaisi: (ko e ʻEiki ia ʻoe meʻa kotoa pē: )
37 Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
Pea ko e ongoongo ko ia ʻoku mou ʻiloʻi, ʻaia naʻe fanongonongo ʻi Siutea kotoa pē, ʻo kamata ʻi Kāleli, ʻi he hili ʻae papitaiso naʻe malangaʻaki ʻe Sione;
38 Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
Koeʻuhi ko e fakanofo ʻe he ʻOtua ʻa Sisu ʻo Nāsaleti ʻaki ʻae Laumālie Māʻoniʻoni mo e mālohi: ʻaia naʻe faʻa feʻaluʻaki ʻo fai lelei, mo ne fakamoʻui ʻakinautolu kotoa pē naʻe fakamālohiʻi ʻe he tēvolo; he naʻe ʻiate ia ʻae ʻOtua.
39 И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
Pea ko e kau fakamoʻoni ʻakimautolu ʻoe meʻa kotoa pē naʻa ne fai ʻi he fonua ʻoe kakai Siu, pea ʻi Selūsalema; ko ia ia foki naʻa nau tāmateʻi ʻi he tautau ʻi he ʻakau:
40 Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
Pea naʻe fokotuʻu ia ʻe he ʻOtua ʻi hono ʻaho tolu, ʻo fakahā lahi ia;
41 Не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
Ka naʻe ʻikai ki he kakai kotoa pē, ka ki he fakamoʻoni naʻe tomuʻa fili ʻe he ʻOtua, kiate kimautolu, naʻa mau kai mo inu mo ia, ʻi he hili ʻene toetuʻu mei he mate.
42 И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
Pea naʻa ne fekau kiate kimautolu ke mau malanga ki he kakai, mo fakamoʻoni ko ia ia kuo fakanofo ʻe he ʻOtua ko e Fakamaau ki he moʻui mo e mate.
43 За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
Pea ʻoku fakamoʻoni kiate ia ʻae kau palōfita kotoa pē, ko ia fulipē ʻe tui kiate ia, ʻe maʻu ʻae fakamolemole ʻoe angahala ʻi hono huafa.”
44 А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
Pea ʻi he kei leaʻaki ʻe Pita ʻae ngaahi lea ni, ne tō hifo ʻae Laumālie Māʻoniʻoni kiate kinautolu kotoa pē naʻe fanongo ki he lea.
45 И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
Pea naʻe ofo ʻakinautolu ʻoe kamu naʻe tui, ʻakinautolu kotoa pē naʻe omi mo Pita, koeʻuhi kuo huaʻi hifo ki he Senitaile foki ʻae foaki ʻoe Laumālie Māʻoniʻoni.
46 Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
He kuo nau fanongo ki heʻenau leaʻaki ʻae lea kehekehe, mo fakamālō ki he ʻOtua, Pea toki pehē ʻe Pita,
47 Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
“ʻE faʻa taʻofi ʻe ha taha ʻae vai, ke ʻoua naʻa papitaiso ʻakinautolu ni, ka kuo nau maʻu ʻae Laumālie Māʻoniʻoni ʻo hangē ko kitautolu?”
48 И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
Pea fekau ʻe ia ke nau papitaiso ʻi he huafa ʻae ʻEiki. Pea naʻa nau kole kiate ia ke nofo [mo kinautolu ]ʻi he ʻaho niʻihi.
