2 Књига Самуилова 1
1 А по смрти Сауловој, кад се Давид врати побивши Амалике и оста у Сиклагу два дана,
factum est autem postquam mortuus est Saul ut David reverteretur a caede Amalech et maneret in Siceleg dies duos
2 Трећег дана, гле, дође један из војске Саулове раздртих хаљина и главе посуте прахом; и дошав к Давиду паде на земљу и поклони се.
in die autem tertia apparuit homo veniens de castris Saul veste conscissa et pulvere aspersus caput et ut venit ad David cecidit super faciem suam et adoravit
3 И рече му Давид: Откуда идеш? А он му рече: Из логора израиљског утекох.
dixitque ad eum David unde venis qui ait ad eum de castris Israhel fugi
4 А Давид му рече: Шта би? Кажи ми. А он рече: Народ побеже из боја; и много народа паде и изгибе, погибе и Саул и син му Јонатан.
et dixit ad eum David quod est verbum quod factum est indica mihi qui ait fugit populus e proelio et multi corruentes e populo mortui sunt sed et Saul et Ionathan filius eius interierunt
5 А Давид рече момку који му донесе глас: Како знаш да је погинуо и син му Јонатан?
dixitque David ad adulescentem qui nuntiabat unde scis quia mortuus est Saul et Ionathan filius eius
6 А момак који му донесе глас рече: Случајно дођох на гору Гелвују, а то се Саул наслонио на копље своје, кола и коњици приближаваху се к њему.
ait adulescens qui narrabat ei casu veni in montem Gelboe et Saul incumbebat super hastam suam porro currus et equites adpropinquabant ei
7 А он обазревши се натраг угледа ме, па ме викну, а ја му рекох: Ево ме.
et conversus post tergum suum vidensque me vocavit cui cum respondissem adsum
8 А он ми рече: Ко си? А ја му рекох: Амалик сам.
dixit mihi quisnam es tu et aio ad eum Amalechites sum
9 А он ми рече: Приступи к мени убиј ме; јер ме обузеше муке, а још је сасвим душа у мени.
et locutus est mihi sta super me et interfice me quoniam tenent me angustiae et adhuc tota anima in me est
10 И приступих к њему и убих га, јер сам знао да неће остати жив пошто паде; и узех венац царски који му беше на глави и гривну која му беше на руци, и ево донесох господару свом.
stansque super eum occidi illum sciebam enim quod vivere non poterat post ruinam et tuli diadema quod erat in capite eius et armillam de brachio illius et adtuli ad te dominum meum huc
11 Тада Давид зграби хаљине на себи и раздре их; тако и сви људи који беху с њим.
adprehendens autem David vestimenta sua scidit omnesque viri qui erant cum eo
12 И ридаше и плакаше, и постише до вечери за Саулом и за Јонатаном сином његовим и за народом Господњим и за домом Израиљевим што изгибоше од мача.
et planxerunt et fleverunt et ieiunaverunt usque ad vesperam super Saul et super Ionathan filium eius et super populum Domini et super domum Israhel quod corruissent gladio
13 И рече Давид момку који му донесе глас: Одакле си? А он рече: Ја сам син једног дошљака Амалика.
dixitque David ad iuvenem qui nuntiaverat ei unde es qui respondit filius hominis advenae amalechitae ego sum
14 Рече му Давид: Како те није било страх подићи руку своју и убити помазаника Господњег?
et ait ad eum David quare non timuisti mittere manum tuam ut occideres christum Domini
15 И дозва Давид једног између момака својих и рече: Ходи, погуби га. А он га удари, те умре.
vocansque David unum de pueris ait accedens inrue in eum qui percussit illum et mortuus est
16 И рече му Давид: Крв твоја на твоју главу; јер твоја уста сведочише на те говорећи: Ја сам убио помазаника Господњег.
et ait ad eum David sanguis tuus super caput tuum os enim tuum locutum est adversum te dicens ego interfeci christum Domini
17 Тада Давид нарица овако за Саулом и за Јонатаном сином његовим,
planxit autem David planctum huiuscemodi super Saul et super Ionathan filium eius
18 И изговори, да би се учили синови Јудини луку, и ето је написано у књизи Истинитог:
et praecepit ut docerent filios Iuda arcum sicut scriptum est in libro Iustorum
19 Дико Израиљева! На твојим висинама побијени су; како падоше јунаци?
incliti Israhel super montes tuos interfecti sunt quomodo ceciderunt fortes
20 Не казујте у Гату, и не разглашујте по улицама аскалонским, да се не веселе кћери филистејске и да не играју кћери необрезаних.
nolite adnuntiare in Geth neque adnuntietis in conpetis Ascalonis ne forte laetentur filiae Philisthim ne exultent filiae incircumcisorum
21 Горе гелвујске! Не падала роса ни дажд на вас, и не родило поље за принос, јер је ту бачен штит са јунака, штит Саулов, као да није помазан уљем.
montes Gelboe nec ros nec pluviae veniant super vos neque sint agri primitiarum quia ibi abiectus est clypeus fortium clypeus Saul quasi non esset unctus oleo
22 Без крви побијених и без масти од јунака није се враћао лук Јонатанов, нити је мач Саулов долазио натраг празан.
a sanguine interfectorum ab adipe fortium sagitta Ionathan numquam rediit retrorsum et gladius Saul non est reversus inanis
23 Саул и Јонатан, мили и драги за живота, ни у смрти се не раставише; лакши од орлова беху.
Saul et Ionathan amabiles et decori in vita sua in morte quoque non sunt divisi aquilis velociores leonibus fortiores
24 Кћери Израиљеве! Плачите за Саулом, који вас је облачио у скерлет лепо, и китио вас златним закладима по хаљинама вашим.
filiae Israhel super Saul flete qui vestiebat vos coccino in deliciis qui praebebat ornamenta aurea cultui vestro
25 Како падоше јунаци у боју! Јонатан како погибе на твојим висинама!
quomodo ceciderunt fortes in proelio Ionathan in excelsis tuis occisus est
26 Жао ми је за тобом, брате Јонатане; био си ми мио врло; већа ми је била љубав твоја од љубави женске.
doleo super te frater mi Ionathan decore nimis et amabilis super amorem mulierum
27 Како падоше јунаци, и пропаде оружје убојито!
quomodo ceciderunt robusti et perierunt arma bellica
