2 Књига Самуилова 9

1 И рече Давид: Има ли јоште ко да је остао од дома Сауловог? Да му учиним милост ради Јонатана.

And he said David ¿ for [is] there still [one] who he is left to [the] house of Saul so I may do with him covenant loyalty for sake of Jonathan.

2 А беше један слуга дома Сауловог, по имену Сива; и дозваше га к Давиду. И рече му цар: Јеси ли ти Сива? А он рече: Ја сам, слуга твој.

And [belonged] to [the] house of Saul a servant and name his [was] Ziba and people summoned him to David and he said the king to him ¿ [are] you Ziba and he said servant your.

3 А цар рече: Има ли јоште ко од дома Сауловог да му учиним милост Божију? А Сива рече цару: Још има син Јонатанов, хром на ногу.

And he said the king ¿ [is] there not still anyone of [the] house of Saul so I may do with him [the] covenant loyalty of God and he said Ziba to the king still a son of Jonathan stricken of both feet.

4 И рече му цар: Где је? А Сива рече цару: Ено га у дому Махира сина Амиловог у Лодевару.

And he said to him the king where? [is] he and he said Ziba to the king here! he [is] [the] house of Makir [the] son of Ammiel in Lo Debar.

5 Тада посла цар Давид да га доведу из Лодевара из дома Махира сина Амиловог.

And he sent the king David and he took him from [the] house of Makir [the] son of Ammiel from Lo Debar.

6 А кад дође к Давиду Мефивостеј син Јонатана сина Сауловог, паде на лице своје и поклони се. А Давид рече: Мефивостеју! А он рече: Ево слуге твог.

And he came Mephibosheth [the] son of Jonathan [the] son of Saul to David and he fell on face his and he bowed down and he said David O Mephibosheth and he said here! [is] servant your.

7 А Давид му рече: Не бој се; јер ћу ти учинити милост Јонатана ради оца твог, даћу ти натраг све њиве Саула оца твог; а ти ћеш свагда јести за мојим столом.

And he said to him David may not you be afraid for certainly I will do with you covenant loyalty for sake of Jonathan father your and I will restore to you all [the] land of Saul father your and you you will eat food on table my continually.

8 А он се поклони и рече: Ко сам ја слуга твој, те си погледао на мртвог пса као што сам ја?

And he bowed down and he said what? [is] servant your that you have turned to the dog dead who [is] like me.

9 И цар дозва Сиву слугу Сауловог, и рече му: Шта је год било Саулово и свега дома његовог, дао сам сину твог господара.

And he summoned the king Ziba [the] servant of Saul and he said to him all that it belonged to Saul and to all household his I have given to [the] son of master your.

10 Ради му дакле земљу ти и синови твоји и слуге твоје, и доноси да син господара твог има хлеб да једе; али Мефивостеј син господара твог јешће свагда за мојим столом. Сива пак имаше петнаест синова и двадесет слуга.

And you will work for him the land you and sons your and servants your and you will bring and it will be for [the] son of master your food and he will eat it and Mephibosheth [the] son of master your he will eat continually food on table my and [belonged] to Ziba fif-teen sons and twenty servants.

11 И рече Сива цару: Како је цар господар мој заповедио слузи свом, све ће чинити слуга твој. Али Мефивостеј, рече цар, јешће за мојим столом као царски син.

And he said Ziba to the king according to all that he will command lord my the king servant his so he will do servant your and Mephibosheth [was] eating on table my like one from [the] children of the king.

12 А Мефивостеј имаше малог сина, коме име беше Миха; а сви који живљаху у дому Сивином беху слуге Мефивостејеве.

And [belonged] to Mephibosheth a son young and name his [was] Mica and every resident of [the] house of Ziba [were] servants of Mephibosheth.

13 А Мефивостеј сеђаше у Јерусалиму, јер свагда јеђаше за царевим столом, а беше хром на обе ноге.

And Mephibosheth [was] dwelling in Jerusalem for on [the] table of the king continually he [was] eating and he ([was] lame *LA(bh)*) [the] two feet his.