2 Књига Самуилова 6
1 После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада.
Pea naʻe toe tānaki fakataha ʻe Tevita ʻae kau ongoongoa ʻi ʻIsileli, ko e toko tolu mano.
2 Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима.
Pea naʻe tuʻu hake ʻa Tevita, pea ne ʻalu ia mo e kakai naʻe ʻiate ia mei Peali ʻi Siuta, ke ʻomi mei ai ʻae puha tapu ʻoe ʻOtua, ʻaia ʻoku fakahingoa ki he huafa ʻo Sihova ʻoe ngaahi tokolahi, ʻaia ʻoku nofo ʻi he vahaʻa ʻoe selupimi.
3 И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима.
Pea naʻa nau fakaheka ʻae puha ʻoe ʻOtua ki he saliote foʻou, ʻonau ʻomi ia ki he fale ʻo ʻApinatapi ʻaia naʻe ʻi Kipea: pea naʻe fakahinohinoʻi ʻae saliote foʻou ʻe Usa mo ʻAhio ko e ongo foha ʻo ʻApinatapi.
4 И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.
Pea naʻa nau ʻomi ia kituʻa mei he fale ʻo ʻApinatapi ʻaia naʻe ʻi Kipea: ʻonau ō mo e puha ʻoe ʻOtua; pea naʻe muʻomuʻa ʻa ʻAhio ʻi he puha.
5 А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.
Pea naʻe tā ʻe Tevita mo e fale kotoa pē ʻo ʻIsileli ʻae ngaahi meʻa faiva kehekehe naʻe [ngaohi ]mei he ʻakau ko e paini, ʻio, ʻae ngaahi haʻape mo e ʻūtete, mo e lali iiki, mo e meʻa ifi, mo e simipale.
6 А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.
Pea ʻi heʻenau hoko mai ki he potu hahaʻanga uite ʻo Nakoni, naʻe ala atu ʻe Usa ki he puha ʻoe ʻOtua, mo ne puke ki ai, koeʻuhi naʻe fakangalulu ia ʻe he fanga pulu.
7 И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег.
Pea naʻe tupu ai ʻae houhau ʻa Sihova kia Usa; pea naʻe taaʻi ia ʻi ai ʻe he ʻOtua koeʻuhi ko ʻene fai hala; pea naʻa ne mate ʻi he potu ko ia ʻo ofi ki he puha ʻoe ʻOtua.
8 И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.
Pea naʻe ʻita ʻa Tevita koeʻuhi ko e teʻia ʻa Usa ʻe Sihova: pea naʻa ne fakahingoa ʻae potu ko ia ko Pelesi-Usa, ʻo aʻu mai ki he ʻaho ni.
9 И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?
Pea naʻe manavahē ʻa Tevita kia Sihova ʻi he ʻaho ko ia, mo ne pehē, “ʻE ʻomi fakafēfē ʻae puha tapu ʻo Sihova kiate au?”
10 И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.
Ko ia naʻe ʻikai loto ʻa Tevita ke ʻomi kiate ia ʻae puha ʻo Sihova ki he Kolo ʻo Tevita: ka naʻe ʻave ʻo afe ʻaki ia ʻe Tevita ki he fale ʻo ʻOpeti-ʻItomi ko e tangata Kati.
11 И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.
Pea naʻe nofo ʻae puha ʻo Sihova ʻi he fale ʻo ʻOpeti-ʻItomi ko e tangata Kati ʻi he māhina ʻe tolu: pea naʻe tāpuaki ʻe Sihova ʻa ʻOpeti-ʻItomi, pea mo hono kaungā fale kotoa pē.
12 И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.
Pea naʻe fakahā kia Tevita, ʻo pehē, Kuo fakamonūʻia ʻae fale ʻo ʻOpeti-ʻItomi, mo ia kotoa pē ʻoku ʻaʻana, koeʻuhi ko e puha tapu ʻoe ʻOtua. Ko ia naʻe ʻalu ai ʻa Tevita ʻo ne ʻomi ʻae puha ʻoe ʻOtua mei he fale ʻo ʻOpeti-ʻItomi ki he Kolo ʻo Tevita, mo e fiefia.
13 И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.
Pea naʻe pehē, ʻi he Lakaatu ʻakinautolu naʻe fua ʻae puha ʻo Sihova ʻi he lakaʻanga ʻe ono, naʻa ne feilaulau ʻaki ʻae fanga pulu mo e fanga manu sino.
14 И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним.
Pea naʻe meʻe ʻa Tevita ʻi he ʻao ʻo Sihova ʻaki ʻa ʻene mālohi kātoa; pea naʻe kofuʻaki ʻa Tevita ʻae ʻefoti ʻoe tupenu lelei.
15 Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.
Ko ia naʻe ʻomi ʻae puha ʻo Sihova ʻe Tevita mo e fale kotoa pē ʻo ʻIsileli, ʻi he kalanga, mo e ifi ʻaki ʻae meʻalea.
16 А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом.
Pea ʻi heʻene hoko atu ʻae puha ʻo Sihova ki he Kolo ʻo Tevita, naʻe sio ʻa Mikale ko e ʻofefine ʻo Saula mei he kātupa, pea ne mamata kia Tevita naʻe hopo mo meʻe ʻi he ʻao ʻo Sihova; pea naʻa ne manuki ia ʻi hono loto.
17 А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом.
Pea naʻa nau ʻomi ki loto ʻae puha ʻo Sihova, ʻo tuku ia ki hono potu, ʻi he lotolotonga ʻoe fale fehikitaki, ʻaia naʻe ngaohi ki ai ʻe Tevita: pea naʻe ʻatu ʻe Tevita ʻae ngaahi feilaulau tutu, mo e ngaahi feilaulau fakamelino ʻi he ʻao ʻo Sihova.
18 Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама.
Pea ʻi heʻene hili leva ʻae ʻatu ʻe Tevita ʻae ngaahi feilaulau tutu mo e ngaahi feilaulau fakamelino, naʻa ne tāpuaki ʻae kakai ʻi he huafa ʻo Sihova ʻoe ngaahi tokolahi.
19 И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.
Pea naʻa ne tufaki atu ki he kakai kotoa pē, ki he fuʻu tokolahi kotoa pē ʻo ʻIsileli, ki he kau fefine pea mo e kakai tangata, ko e taki taha ha foʻi mā, mo ha konga lahi ʻoe kanomate, mo ha hina uaine. Pea naʻe ʻalu ʻae kakai kotoa pē ʻo taki taha ki hono fale ʻoʻona.
20 И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!
Hili ia naʻe foki mai ʻa Tevita ke tāpuakiʻi ʻa hono kaungā nofoʻanga. Pea naʻe haʻu kituʻa ʻa Mikale ko e ʻofefine ʻo Saula, ke ne fetaulaki mo Tevita, mo ne pehē ʻe ia, “Hono ʻikai ngalingali ʻeiki ʻae tuʻi ʻo ʻIsileli he ʻaho ni, ʻaia naʻa ne fakatelefuaʻi ia he ʻaho ni ʻi he ʻao ʻoe kau fefine ʻo ʻene kau tamaioʻeiki, ʻo hangē ko e fakatelefua ʻoku fai ʻe ha tokotaha ʻoku fakalaukau mo e taʻeangamā!”
21 А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом.
Pea naʻe pehē ʻe Tevita kia Mikale, “[Naʻe fai ia ʻi ]he ʻao ʻo Sihova, ʻaia naʻa ne fili au ʻi he ʻao ʻo hoʻo tamai mo e ʻao ʻo hono fale kotoa pē, ke ne fakanofo au ko e pule ki he kakai ʻo Sihova, ki ʻIsileli: ko ia te u fakafiefia ai ʻi he ʻao ʻo Sihova.
22 И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш.
Pea te u fai ke u mata kovi lahi hake ʻi he meʻa ni, pea te u matamata kovi ʻi hoku ʻao ʻoʻoku: pea ko e kau kaunanga kuo ke lea ki ai, ʻe fakahikihiki au ʻekinautolu.”
23 И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.
Ko ia naʻe ʻikai fānau ai ha tamasiʻi ʻe Mikale ko e ʻofefine ʻo Saula ʻo aʻu ki he ʻaho ʻo ʻene pekia.
