2 Књига Самуилова 23
1 А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:
Un šie ir Dāvida pēdīgie vārdi. Dāvida, Isajus dēla, vārdi: tā saka tas vīrs, kas apstiprināts par Jēkaba Dieva svaidīto, un kas mīlīgs Israēla dziesmās:
2 Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.
Tā Kunga Gars caur mani runā, un Viņa vārds ir uz manas mēles.
3 Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;
Israēla Dievs saka, Israēla patvērums uz mani runā: valdītājs pār cilvēkiem, kas taisns, valdītājs dievbijāšanā,
4 И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.
Tas ir kā rīta gaisma, kad saule uzlec, kā rīts bez mākoņiem, kā kad no spožuma un lietus zaļums zeļ no zemes.
5 Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.
Vai tāds nav mans nams ar to stipro Dievu? Jo Viņš man uzcēlis mūžīgu derību, kas visādi labi nolikta un pasargāta. Jo visai manai pestīšanai un visam labam prātam, vai Viņš tam neliks plaukt?
6 А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.
Bet tie netiklie, tie visi ir kā nomesti ērkšķi, ko rokā neņem.
7 Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.
Bet ikviens, kas tos grib aizskart, ņem dzelzs ieroci jeb šķēpa kātu rokā; un tos sadedzina ar uguni tai vietā, kur tie auguši. -
8 Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.
Šie ir to varoņu vārdi, kas Dāvidam bijuši: Jazabeams, Akmona dēls, tas augstākais starp tiem virsniekiem. Viņš cilāja savu šķēpu un pārvarēja astoņsimt un tos nokāva vienā reizē.
9 За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;
Un pēc tā bija Eleazars, Dodus dēls, Aoka dēla dēls, šis bija starp tiem trim varoņiem ar Dāvidu, kad tie Fīlistus kaunā lika, kas tur bija sapulcējušies uz karu, un Israēla vīri (pret tiem) cēlās.
10 Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.
Šis cēlās un kāva Fīlistus, tiekams viņa roka piekusa un viņa roka pie zobena pielipa, un Tas Kungs deva tai dienā lielu pestīšanu, ka tie ļaudis atgriezās viņam pakaļ, tikai laupīt.
11 А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,
Pēc viņa bija Šammus, Agas dēls, tas Arariets. Kad Fīlisti bija sapulcējušies vienā ciemā, un tur bija tīrums ar lēcām, un tie ļaudis bēga priekš Fīlistiem,
12 Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.
Tad viņš apstājās paša tīruma vidū un to aizstāvēja, un kāva Fīlistus, un Tas Kungs deva lielu pestīšanu.
13 И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.
Un šie trīs virsnieki starp trīsdesmit vareniem vīriem nogāja un nāca pļaujamā laikā pie Dāvida, Adulama alā, un Fīlistu pulki bija apmetušies Refaīm ielejā.
14 А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.
Bet Dāvids to brīdi bija pilskalnā, un Fīlisti bija ielikuši Bētlemē karavīrus.
15 А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!
Un Dāvidam iegribējās un viņš sacīja: kas man dos ūdeni dzert no tās akas pie Bētlemes vārtiem?
16 Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;
Tad šie trīs varoņi izlauzās caur Fīlistu lēģeri un smēla ūdeni no Bētlemes akas, kas bija pie vārtiem, un ņēma un atnesa to pie Dāvida. Bet viņš to negribēja dzert, bet to izlēja Tam Kungam,
17 И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.
Un sacīja: lai Tas Kungs mani pasargā, ka es to nedaru. Vai tās nav to vīru asinis, kas nogājuši, savu dzīvību netaupīdami? Un viņš to negribēja dzert. To šie trīs varoņi darīja.
18 И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.
Un Abizajus, Joaba brālis, Cerujas dēls, bija arīdzan par virsnieku starp trim. Tas pacēla savu šķēpu pret trīs simtiem un tos nokāva, un viņš bija arīdzan slavēts starp trim.
19 Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.
No šiem trim viņš bija tas augstākais, tāpēc viņš tiem bija par virsnieku, bet viņš tos trīs (pirmos) nepanāca.
20 И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.
Vēl bija Benajus, Jojadas dēls, stipra vīra dēls, kas lielus darbus darījis, no Kabceēles; šis kāva divus stiprus Moabiešu lauvas, viņš arī nogāja un alā kāva vienu lauvu sniega laikā.
21 Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.
Viņš arī kāva vienu briesmīgu Ēģiptieti, un tā ēģiptieša rokā bija šķēps, bet viņš nogāja pie tā ar zizli un izrāva to šķēpu no tā ēģiptieša rokas un to nokāva ar viņa paša šķēpu.
22 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.
To Benajus, Jojadas dēls, darīja un viņš bija slavēts starp tiem trim varoņiem.
23 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.
Viņš bija tas augstākais starp tiem trīsdesmit, bet tos trīs pirmos viņš nepanāca. Un Dāvids viņu iecēla pār saviem pils karavīriem.
24 Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,
Azaēls, Joaba brālis, bija starp tiem trīsdesmit; Elanans, Dodus dēls, no Bētlemes;
25 Сама Арођанин, Елика Арођанин.
Šammus no Arodas; Elikus no Arodas;
26 Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,
Elecs, Palta dēls, Irus, Ikeša dēls, no Tekoas;
27 Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,
Abiēsers no Anatotas; Mebunājus, Uzata dēls,
28 Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,
Calmons, Aoka dēls, Maārajus no Netofas;
29 Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,
Elebs, Baēnus dēls, no Netofas; Itajus, Ribaja dēls, no Benjaminiešu Ģibejas;
30 Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.
Benajus no Pirgatonas; Idajus no Gaāša upēm;
31 Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,
Abialbons no Arbas; Asmavets no Barumas;
32 Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,
Elaēba no Zaālbonas; Jazena un Jonatāna bērni;
33 Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,
Šammus no Araras; Ajams, Zarara dēls, no Araras;
34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.
Elivelets, Aāsbaja dēls, Maāhataja dēla dēls. Elijams, Ahitofela dēls, no Ģilonas;
35 Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,
Ecrajus no Karmeļa; Paērajus no Arbas;
36 Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,
Jeģeals, Nātana dēls, no Cobas; Banus no Gada;
37 Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,
Celegs no Amona; Naārajus no Beērotes, Joaba, Cerujas dēla, bruņu nesējs;
38 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,
Īrus, Jetrus dēls, Gārebs, Jetrus dēls,
39 Урија Хетејин; свега тридесет и седам.
Ūrija, tas Etietis. Tie ir pavisam trīsdesmit un septiņi.
