2 Књига Самуилова 23

1 А ово су последње речи Давидове: Рече Давид син Јесејев, рече човек који би постављен високо, помазаник Бога Јаковљевог, и љубак у песмама Израиљевим:

Voici le dernier discours de David: Parole de David, fils de Jessé, parole de l’homme haut placé, de l’élu du Dieu de Jacob, du chantre aimable d’Israël:

2 Дух Господњи говори преко мене, и беседа Његова би на мом језику.

L’Esprit du Seigneur a parlé par ma bouche, son verbe repose sur ma langue.

3 Рече Бог Израиљев, каза ми Стена Израиљева; који влада људима нека је праведан, владајући у страху Божијем;

Il a dit, le Dieu d’Israël, Il a prononcé à mon sujet, le Rocher d’Israël: "Qui domine sur les hommes doit être juste, gouverner dans la crainte de Dieu.

4 И биће као светлост јутарња, кад сунце излази јутром без облака, и као трава која расте из земље од светлости иза дажда.

Quand le soleil brille, éclairant le matin un matin sans nuages par ses rayons et par la pluie la verdure sort de la terre…

5 Ако и није такав дом мој пред Богом, ипак је учинио завет вечан са мном, у свему добро уређен и утврђен. И то је све спасење моје и сва жеља моја, ако и не да да расте.

Ma maison n’est-elle pas ainsi avec Dieu? Aussi m’a-t-il assuré une alliance perpétuelle, alliance bien ordonnée et bien gardée; ne fait-il pas germer mon salut et l’objet de tous mes désirs?

6 А безаконици ће свиколики бити као трње почупани, које се не хвата руком.

Les pervers sont tous comme des épines qu’on évite, qu’on ne saisit point avec la main;

7 Него ко хоће да га се дохвати, узме гвожђе или копљачу; и сажиже се огњем на месту.

Si quelqu’un y touche, il s’arme de fer ou du bois d’une lance: c’est par le feu qu’il faut les détruire sur place.

8 Ово су имена јунака Давидових: Јосев-Васевет Тахмонац први између тројице; њему милина би ударити копљем на осам стотина и поби их уједанпут.

Voici les noms des vaillants guerriers de David: Yocheb-Bachébeth, le Tahkemonite, chef de la garde, le même qui, en une seule rencontre, tua huit cents hommes avec sa lance.

9 За њим Елеазар син Додона сина Ахоховог, између три јунака који беху с Давидом, и осрамотише Филистеје скупљене на бој, кад Израиљци отидоше;

Après lui, Eléazar, fils de Dodo, fils d’Ahohi, l’un des trois vaillants compagnons de David, qui bravèrent les Philistins rassemblés là pour la bataille, quand les Israélites battirent en retraite;

10 Он се подиже, и би Филистеје докле му се рука не умори и укочи се при мачу: и Господ даде велико спасење онај дан, те се народ врати за њим само да покупи плен.

lui s’élança et abattit des Philistins jusqu’à ce que sa main fût engourdie et comme collée à son épée. Ce jour-là, le Seigneur procura une grande victoire au peuple, qui revint derrière son chef, mais pour piller.

11 А за њим Сама син Агејев Араранин; кад се Филистеји скупише у гомилу, и онде беше њива пуна лећа, и народ побеже од Филистеја,

Après lui, Chamma, fils d’Aghé, le Hararite. Les Philistins s’étaient rassemblés en corps d’armée. Là se trouvait une pièce de terre pleine de lentilles, et le peuple fuyait devant les Philistins.

12 Стаде усред њиве, и одбрани је, и поби Филистеје, и Бог даде велико спасење.

Mais lui, il prit position au milieu du champ, le défendit et battit les Philistins; le Seigneur opéra ainsi une grande délivrance.

13 И та три прва између тридесет сиђоше и дођоше о жетви к Давиду у пећину одоламску, кад војска филистејска стајаше у логору, у долини рафајској.

Trois des trente chefs descendirent un jour, au temps de la moisson, et arrivèrent près de David, dans la caverne d’Adoullam un corps de Philistins se trouvait campé dans la vallée de Rephaïm.

14 А Давид беше онда у граду, и беше онда стража филистејска у Витлејему.

David était alors dans la forteresse, et les Philistins avaient un avant-poste à Bethléem.

15 А Давид зажеле, и рече: Ко би ми донео воде да пијем из студенца витлејемског што је код врата!

David eut un désir et dit: "Ah! Si on pouvait me faire boire de l’eau de la citerne qui est à la porte de Bethléem!"

16 Тада она три јунака продреше кроз логор филистејски, и захватише воде из студенца витлејемског што је код врата, и донесоше и дадоше Давиду; али он је не хте пити, него је проли пред Господом;

Les trois guerriers s’ouvrirent un passage par le camp des Philistins, puisèrent de l’eau à la citerne qui est à la porte de Bethléem et l’apportèrent à David; mais celui-ci ne voulut pas la boire et en fit une libation à l’Eternel,

17 И рече: Не дај Боже да бих то учинио. Није ли то крв ових људи, који не марећи за живот свој идоше. И не хте пити. То учинише ова три јунака.

en disant: "Dieu me préserve de faire pareille chose! N’Est-ce pas le sang de ces hommes qui sont allés là au péril de leur vie?" Il refusa donc de boire. Voilà ce que firent ces trois guerriers.

18 И Ависај брат Јоавов син Серујин беше први између тројице; он махну копљем својим на три стотине, и поби их, и прослави се међу тројицом.

Puis Abisaï, frère de Joab, fils de Cerouya, le chef des Trois: il brandit un jour sa lance sur trois cents ennemis qu’il immola, et se fit un nom parmi les Trois.

19 Између те тројице беше најславнији, и поста им поглавар; али оне тројице не стиже.

Il fut plus estimé que les Trente, car il devint leur chef, cependant il n’arriva point jusqu’aux Trois.

20 И Венаја син Јодајев, син човека јунака, велик делима, из Кавсеила; он погуби два јунака моавска, и сишав уби лава у јами кад беше снег.

Puis Benaïahou, fils de Joïada, d’un vaillant aux nombreux exploits, originaire de Kabceël; ce fut lui qui triompha des deux Ariel de Moab; ce fut lui aussi qui descendit et tua un lion dans une fosse par un jour de neige.

21 Он уби и једног Мисирца, знатног човека; имаше Мисирац копље у руци, а он изиђе на њ са штапом, и истрже Мисирцу копље из руке, и уби га његовим копљем.

Il tua aussi un Egyptien, homme de grande mine, et, dans la main de l’Egyptien, il y avait une lance: il descendit vers lui avec un bâton, et il arracha la lance de la main de l’Egyptien et le tua avec sa lance.

22 То учини Венаја син Јодајев, и би славан међу ова три јунака.

Voilà ce que fit Benaïahou, fils de Joïada, renommé parmi les trois héros.

23 Беше најславнији између тридесеторице, али оне тројице не стиже; и Давид га постави над пратиоцима својим.

Il fut plus estimé que les Trente, mais il n’arriva pas jusqu’aux Trois. David l’admit dans son conseil.

24 Асаило брат Јоавов беше међу тридесеторицом, а то беху: Елханан син Додонов из Витлејема,

Assahel, frère de Joab, fut l’un des Trente. Puis Elhanan, fils de Dodo, de Bethléem;

25 Сама Арођанин, Елика Арођанин.

Chamma, le Harodite; Elika, le Harodite

26 Хелис Фалћанин, Ира син Икисов Текујанин,

Héléç, le Paltite; Ira, fils d’Ikkech, de Tekoa;

27 Авијезер Анатоћанин, Мевунеј Хусаћанин,

Abiézer, d’Anatot; Mebounnaï, le Houchatite;

28 Салмон Ахошанин, Марај Нетофаћанин,

Çalmôn, l’Ahohite; Maharaï, de Netofa;

29 Хелев син Ванин Нетофаћанин, Итај син Ривајев из Гаваје синова Венијаминових,

Hêleb, fils de Baana, de Netofa; Ittaï, fils de Ribaï, de Ghibea des Benjamites;

30 Венаја Пиротоњанин, Идај из долине Гаса.

Benaïahou, de Piratôn; Hiddaï, de Nahalë-Gaach;

31 Ави-Алвон Арваћанин, Азмавет Варумљанин,

Abi-Albôn, l’Arbatite; Azmaveth, le Barhoumite;

32 Елијава Салвоњанин, Јонатан од синова Јасинових,

Elyahba, le Chaalbonite; des fils de Yachên: Jonathan;

33 Сама Араранин, Ахијам син Сахаров Араранин,

Chamma, le Hararite; Ahiam, fils de Charar, l’Ararite;

34 Елифелет, син Асвеја Махаћанина, Елијем син Ахитофела Гилоњанина.

Elifélet, fils d’Ahasbaï, fils du Maakhatite; Eliam, fils d’Ahitofel, de Ghilo;

35 Есрај Кармилац, Фареј Арвљанин,

Heçraï, le Carmélite; Paaraï, l’Arbite;

36 Игал син Натанов из Сове, Ванија од Гада,

Yigal, fils de Nathan, de Çoba; Bâni, le Gadite;

37 Селек Амонац, Нареј Вироћанин, који ношаше оружје Јоаву сину Серујином,

Célek, l’Ammonite; Naharaï, le Beêrotite, écuyer de Joab, fils de Cerouya;

38 Ира Јетранин, Гарив Јетранин,

Ira, le Yithrite; Garêb, le Yithrite

39 Урија Хетејин; свега тридесет и седам.

Urie, le Héthéen. Total: trente-sept.