2 Књига Самуилова 22
1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
David cantó las palabras de este cántico al Señor el día en que el Señor lo salvó de todos sus enemigos y de Saúl.
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
Entonces cantó: El Señor es mi roca, mi fortaleza y mi salvador.
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
Él es mi Dios, mi roca que me protege. Él me protege del mal, su poder me salva, me mantiene seguro. Él es mi protector; es mi salvador; me libra de la violencia.
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Pido ayuda al Señor, merecedor de alabanza, y me salva de los que me odian.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Las olas de la muerte me arrastran, las aguas de la destrucción me inundan;
El sepulcro enrolló sus cuerdas en torno a mí; la muerte me tendió trampas. (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
En mi desesperación invoqué al Señor; clamé a mi Dios. Él escuchó mi voz desde su Templo; mi grito de auxilio llegó a sus oídos.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
La tierra se estremeció, los cimientos de los cielos temblaron por su cólera
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Humo salía de sus narices, y fuego de su boca, carbones ardientes que ardían ante él.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
Apartó los cielos y descendió, con nubes oscuras bajo sus pies.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
Montado en un ser celestial voló, abalanzándose sobre las alas del viento.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
Se escondió en las tinieblas, cubriéndose con negras nubes de lluvia.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
De su resplandor brotaron carbones ardientes.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
El Señor tronó desde el cielo; resonó la voz del Altísimo.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Disparó sus flechas, dispersando a sus enemigos, los derrotó con sus rayos.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
El Señor rugió, y con el viento del aliento de su nariz se vieron los valles del mar y se descubrieron los cimientos de la tierra.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Bajó su mano desde arriba y me agarró. Me sacó de las aguas profundas.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Me rescató de mis poderosos enemigos, de los que me odiaban y eran mucho más fuertes que yo.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Se abalanzaron sobre mí en mi peor momento, pero el Señor me sostuvo.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
Me liberó, me rescató porque es feliz conmigo.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
El Señor me recompensó por hacer lo correcto; me pagó porque soy inocente.
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
Porque he seguido los caminos del Señor; no he pecado apartándome de mi Dios.
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
He tenido presente todas sus leyes; no he ignorado sus mandamientos.
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
Soy irreprochable a sus ojos; me guardo de pecar.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
El Señor me ha recompensado por hacer lo justo. Soy inocente ante sus ojos.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
Demuestras tu fidelidad a los que son fieles; demuestras integridad a los que son íntegros,
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
Te muestras puro a los que son puros, pero te muestras astuto con los astutos.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Tú salvas a los humildes, pero tus ojos vigilan a los soberbios para abatirlos.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
Tú, Señor, eres mi lámpara. El Señor ilumina mis tinieblas.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
Contigo puedo abatir una tropa de soldados; contigo, Dios mío, puedo escalar un muro de la fortaleza.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
El camino de Dios es absolutamente correcto. La palabra del Señor es digna de confianza. Es un escudo para todos los que acuden a él en busca de protección.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
Porque ¿quién es Dios sino el Señor? ¿Quién es la Roca, sino nuestro Dios?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Dios me hace fuerte y me mantiene seguro.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Me hace seguro como el ciervo, capaz de caminar por las alturas con seguridad.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Me enseña a luchar en la batalla; me da la fuerza para tensar un arco de bronce.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
Me protege con el escudo de su salvación; su ayuda me ha engrandecido.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Me diste espacio para caminar y evitaste que mis pies resbalaran.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
Perseguí a mis enemigos y los alcancé. No me devolví hasta haberlos destruido.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Los derribé y no pudieron levantarse. Cayeron a mis pies.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
Me hiciste fuerte para la batalla; hiciste que los que se levantaron contra mí se arrodillaran ante mí.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Hiciste que mis enemigos huyeran; destruí a todos mis enemigos.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
Ellos clamaron por ayuda, pero nadie vino a rescatarlos. Incluso clamaron al Señor, pero él no les respondió.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Los convertí en polvo, como el polvo de la tierra. Los aplasté y los arrojé como lodo en la calle.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
Me rescataste de los pueblos rebeldes; me mantuviste como gobernante de las naciones: gente que no conocía ahora me sirve.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Los extranjeros se acobardan ante mí; en cuanto oyen hablar de mí, me obedecen.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Se desalientan y salen temblando de sus fortalezas.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
¡El Señor vive! ¡Bendita sea mi Roca! ¡Alabado sea el Dios que me salva!
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Dios me vindica, pone a los pueblos bajo mis pies,
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
Y me libera de los que me odian. Me mantiene a salvo de los que se rebelan contra mí, me salva de los hombres violentos.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
Por eso te alabaré entre las naciones, Señor; cantaré alabanzas sobre lo que tú eres.
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Has salvado al rey tantas veces, mostrando tu amor fiel a David, tu ungido, y a sus descendientes por siempre.
