2 Књига Самуилова 22
1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
David kvad denne sang for Herren den dag da Herren hadde utfridd ham av alle hans fienders hånd og av Sauls hånd.
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
Og han sa: Herren er min klippe og min festning og min redder,
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
min klippefaste Gud, som jeg setter min lit til, mitt skjold og min frelses horn, min borg og min tilflukt, min frelser; fra vold frelser du mig.
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Jeg påkaller den Høilovede, Herren, og blir frelst fra mine fiender.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Dødens bølger omspente mig, fordervelsens strømmer forferdet mig.
Dødsrikets rep omgav mig, dødens snarer overfalt mig. (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
I min trengsel påkalte jeg Herren, og jeg ropte til min Gud; han hørte fra sitt tempel min røst, og mitt skrik kom for hans ører.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
Da rystet og bevet jorden, himmelens grunnvoller skalv, og de rystet; for hans vrede var optendt.
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Det steg røk op av hans nese, og fortærende ild fra hans munn; glør brente ut av ham.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
Og han bøide himmelen og steg ned, og det var mørke under hans føtter.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
Og han fór på kjeruber og fløi, og han lot sig se på vindens vinger.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
Og han gjorde mørke til skjul rundt omkring sig, vannmasser, tykke skyer.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
Frem av glansen foran ham brente gloende kull.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
Herren tordnet fra himmelen, den Høieste lot sin røst høre.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Og han utsendte piler og spredte dem omkring - lyn og forvirret dem.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
Da kom havets strømmer til syne; jordens grunnvoller blev avdekket ved Herrens trusel, for hans neses åndepust.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Han rakte sin hånd ut fra det høie, han grep mig; han drog mig op av store vann.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Han fridde mig ut fra min sterke fiende, fra mine avindsmenn; for de var mig for mektige.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
De overfalt mig på min motgangs dag; men Herren blev min støtte.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
Og han førte mig ut i fritt rum; han frelste mig, for han hadde behag i mig.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, han betalte mig efter mine henders renhet.
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
For jeg tok vare på Herrens veier og vek ikke i ondskap fra min Gud;
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
for alle hans lover hadde jeg for øie, og fra hans bud vek jeg ikke,
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
og jeg var ulastelig for ham og voktet mig vel for min synd.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
Og Herren gjengjeldte mig efter min rettferdighet, efter min renhet for hans øine.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
Mot den fromme viser du dig from, mot den rettvise stridsmann viser du dig rettvis,
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
mot den rene viser du dig ren, mot den forvendte viser du dig vrang.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Elendige folk frelser du, men dine øine er mot de overmodige; dem fornedrer du.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
For du er mitt lys, Herre, og Herren opklarer mitt mørke.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
For ved dig stormer jeg løs på fiendeskarer, ved min Gud springer jeg over murer.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
Gud, hans vei er fullkommen; Herrens ord er rent, han er et skjold for alle dem som setter sin lit til ham.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
For hvem er Gud foruten Herren, og hvem er en klippe foruten vår Gud?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Gud, han er mitt sterke vern og leder den ulastelige på hans vei.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Han gir ham føtter likesom hindene og stiller mig på mine høider.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Han oplærer mine hender til krig, så mine armer spenner kobberbuen.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
Og du gir mig din frelse til skjold, og din mildhet gjør mig stor.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Du gjør rummet vidt for mine skritt under mig, og mine ankler vakler ikke.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
Jeg vil forfølge mine fiender og ødelegge dem, og jeg vender ikke tilbake før jeg har gjort ende på dem.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Jeg gjør ende på dem og knuser dem, så de ikke kan reise sig; de faller under mine føtter.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
Og du omgjorder mig med kraft til krig, du bøier mine motstandere under mig.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Og mine fiender lar du vende mig ryggen, mine avindsmenn utrydder jeg.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
De ser sig om, men der er ingen frelser - efter Herren, men han svarer dem ikke.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Og jeg knuser dem som jordens støv; jeg sønderknuser dem, tramper dem ned som søle på gatene.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
Og du redder mig fra mitt folks kamper, du bevarer mig til å være hode for hedninger; folkeferd som jeg ikke kjenner, tjener mig.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Fremmede kryper for mig; bare de hører om mig, blir de mig lydige.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Fremmede visner bort og går bevende ut av sine borger.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
Herren lever, og priset er min klippe, og ophøiet er min frelses klippefaste Gud,
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
den Gud som gir mig hevn og legger folkeferd under mig,
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
og som fører mig ut fra mine fiender; over mine motstandere ophøier du mig, fra voldsmannen redder du mig.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
Derfor vil jeg prise dig, Herre, blandt hedningene og lovsynge ditt navn.
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Han gjør frelsen stor for sin konge, og han gjør miskunnhet mot sin salvede, mot David og mot hans ætt til evig tid.
