2 Књига Самуилова 22
1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
Dávid pedig ezt az éneket mondotta az Úrnak azon a napon, mikor az Úr megszabadítá őt minden ellenségeinek kezéből, és a Saul kezéből.
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
És monda: Az Úr az én kősziklám és kőváram, és szabadítóm nékem.
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
Az Isten az én erősségem, ő benne bízom én. Paizsom nékem ő s idvességemnek szarva, erősségem és oltalmam. Az én idvezítőm, ki megszabadítasz az erőszakosságtól.
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Az Úrhoz kiáltok, a ki dícséretreméltó; És megszabadulok ellenségeimtől.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Mert halál hullámai vettek engem körül, Az istentelenség árjai rettentettek engem;
A pokol kötelei vettek körül, S a halál tőrei estek reám. (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
Szükségemben az Urat hívtam, S az én Istenemhez kiáltottam: És meghallá lakóhelyéről szavamat, S kiáltásom eljutott füleibe.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
Akkor rengett és remegett a föld, Az égnek fundamentumai inogtak, És megrendülének, mert haragudott Ő.
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Füst szállt fel orrából, És emésztő tűz szájából, Izzószén gerjedt belőle.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
Lehajtá az eget és leszállt, És homály volt lábai alatt.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
A Khérubon ment és röpült, És a szelek szárnyain tünt fel.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
Sötétségből maga körül sátrakat emelt, Esőhullást, sürű felhőket.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
Az előtte levő fényességből Izzó szenek gerjedének.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
És dörgött az égből az Úr, És a Magasságos hangot adott.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Ellövé nyilait és szétszórta azokat, Villámot, és összekeverte azokat.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
És meglátszottak a tenger örvényei, S a világ fundamentumai felszínre kerültek, Az Úrnak feddésétől, Orra leheletének fúvásától.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Lenyúlt a magasságból és felvett engem, S a mélységes vizekből kihúzott engem.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Hatalmas ellenségimtől megszabadított engem; Gyűlölőimtől, kik hatalmasabbak valának nálam.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Reámtörtek nyomorúságom napján, De az Úr gyámolóm volt nékem.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
Tágas helyre vitt ki engem, Kiragadott, mert jóakaróm nékem.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
Az Úr megfizetett nékem igazságom szerint, Kezeimnek tisztasága szerint fizetett meg nékem.
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
Mert megőriztem az Úrnak utait, S gonoszul nem szakadtam el Istenemtől.
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Mert ítéletei mind előttem vannak, S rendeléseitől nem távoztam el.
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
Tökéletes voltam előtte, s őrizkedtem rosszaságomtól.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
Ezért megfizet nékem az Úr igazságom szerint, Szemei előtt való tisztaságom szerint.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
Az irgalmashoz irgalmas vagy, A tökéletes vitézhez tökéletes vagy.
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
A tisztához tiszta vagy, A visszáshoz pedig visszás.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Segítesz a nyomorult népen, Szemeiddel pedig megalázod a felfuvalkodottakat.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
Mert te vagy az én szövétnekem, Uram, S az Úr megvilágosítja az én sötétségemet.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
Mert veled harczi seregen is átfutok, Az én Istenemmel kőfalon is átugrom.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
Az Istennek útja tökéletes; Az Úrnak beszéde tiszta; Paizsa ő mindeneknek, a kik ő benne bíznak.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
Mert kicsoda volna Isten az Úron kivül? S kicsoda kőszikla a mi Istenünkön kivül?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Isten az én erős kőváram, Ki vezérli az igaznak útját.
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Lábait olyanná teszi, mint a szarvasé, S magas helyekre állít engem.
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Kezeimet harczra tanítja, Hogy az érczív karjaim által törik el.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
Idvességednek paizsát adtad nékem, S kegyelmed nagygyá tett engem.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Lépéseimet kiszélesítetted alattam. És bokáim meg nem tántorodtak.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
Üldözöm ellenségeimet és elpusztítom őket, Nem térek vissza, míg meg nem semmisítem őket.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Megsemmisítem, eltiprom őket, hogy fel nem kelhetnek, Lábaim alatt hullanak el.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
Mert te erővel öveztél fel engem a harczra, Lenyomtad azokat, kik ellenem támadtak.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Megadtad, hogy ellenségeim hátat fordítottak nékem, Gyülölőim, a kiket elpusztítottam én,
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
Felnéztek, de nem volt, ki megszabadítsa, Az Úrhoz, de nem felelt nékik.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Szétmorzsolom őket, mint a föld porát, Összezúzom, mint az utcza sarát, széttaposom őket.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
Megmentettél népemnek pártoskodásaitól, Népeknek fejéül tartasz fenn engemet, Oly nép szolgál nékem, melyet nem ismertem.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Idegen fiak hizelkednek nékem, S egy hallásra engedelmeskednek,
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Idegen fiak elcsüggednek, S váraikból reszketve jőnek elő.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
Él az Úr és áldott az én kősziklám. Magasztaltassék az Isten, idvességem kősziklája.
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Isten az, ki bosszút áll értem, S alám hajtja a népeket.
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
Ki megment engem ellenségeimtől, Te magasztalsz fel engem az ellenem támadók fölött, S az erőszakos embertől megszabadítasz engem.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
Dícsérlek azért téged, Uram, a pogányok között, S nevednek dícséretet éneklek.
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
Nagy segítséget ad az ő királyának, Irgalmasságot cselekszik felkentjével, Dáviddal és az ő magvával mindörökké!
