< 2 Књига Самуилова 22 >

1 И изговори Давид Господу речи ове песме, кад га избави Господ из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове;
Et David adressa à l'Éternel les paroles de ce cantique, au jour où l'Éternel l'eut délivré de la main de tous ses ennemis, et de la main de Saül.
2 И рече: Господ је моја Стена и Град мој и Избавитељ мој.
Il dit: Éternel, mon rocher, ma forteresse et mon libérateur!
3 Бог је Стена моја, у Њега ћу се уздати, Штит мој и Рог спасења мог, Заклон мој и Уточиште моје, Спаситељ мој, који ме избавља од силе.
O Dieu, mon rocher, vers qui je me retire; mon bouclier et la force qui me délivre, ma haute retraite et mon asile! mon Sauveur! tu me garantis de la violence.
4 Призивам Господа, кога ваља хвалити, и опраштам се непријатеља својих.
Je m'écrie: Loué soit l'Éternel! Et je suis délivré de mes ennemis.
5 Јер обузеше ме смртни болови, потоци неваљалих људи уплашише ме.
Car les flots de la mort m'avaient environné, les torrents des méchants m'avaient effrayé;
6 Болови гробни опколише ме, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
Les liens du Sépulcre m'avaient environné; les filets de la mort m'avaient surpris. (Sheol h7585)
7 У тескоби својој призвах Господа, и к Богу свом повиках, Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође му до ушију.
Dans ma détresse, j'invoquai l'Éternel, je criai à mon Dieu; de son palais il entendit ma voix, et mon cri parvint à ses oreilles.
8 Затресе се и поколеба се земља, темељи небесима задрмаше се и померише се, јер се Он разгневи.
Alors la terre fut ébranlée et trembla, les fondements des cieux s'agitèrent et s'ébranlèrent, parce qu'il était courroucé.
9 Подиже се дим из ноздрва Његових и из уста Његових огањ који прождире, живо угљевље одскакаше од Њега.
Une fumée montait de ses narines, et de sa bouche un feu dévorant; il en jaillissait des charbons embrasés.
10 Сави небеса и сиђе; а мрак беше под ногама Његовим.
Il abaissa les cieux, et descendit, ayant l'obscurité sous ses pieds.
11 И седе на херувима и полете, и показа се на крилима ветреним.
Il était monté sur un chérubin et volait; il parut sur les ailes du vent.
12 Од мрака начини око себе шатор, од мрачних вода, облака ваздушних.
Il mit autour de lui les ténèbres comme une tente, des amas d'eaux, des nuées épaisses.
13 Од севања пред Њим гораше живо угљевље.
De la splendeur qui était devant lui, s'embrasèrent des charbons de feu.
14 Загрме с небеса Господ, и Вишњи пусти глас свој.
L'Éternel tonna des cieux; le Très-Haut fit retentir sa voix.
15 Пусти стреле своје, и разметну их; муње, и разасу их.
Il lança des flèches, et dispersa mes ennemis; il lança des éclairs, et les mit en déroute.
16 Показаше се дубине морске, и открише се темељи васиљеној од претње Господње, од дихања духа из ноздрва Његових.
Alors le fond de la mer apparut, et les fondements du monde se découvrirent, par la menace de l'Éternel, par le souffle du vent de sa colère.
17 Тада пружи с висине руку и ухвати ме, извуче ме из воде велике.
Il étendit sa main d'en haut, et me prit; il me tira des grosses eaux.
18 Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
Il me délivra de mon ennemi puissant, et de mes adversaires qui étaient plus forts que moi.
19 Устадоше на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
Ils m'avaient surpris au jour de ma calamité, mais l'Éternel fut mon appui.
20 И изведе ме на пространо место, избави ме, јер сам му мио.
Il m'a mis au large; il m'a délivré, parce qu'il a pris son plaisir en moi.
21 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих дарива ме.
L'Éternel m'a traité selon ma justice; il m'a rendu selon la pureté de mes mains;
22 Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог.
Car j'ai gardé les voies de l'Éternel, et je n'ai point été infidèle à mon Dieu.
23 Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
Car toutes ses ordonnances sont devant moi, et je ne m'écarte point de ses statuts.
24 И бих му веран, и чувах се од безакоња свог.
J'ai été intègre devant lui, et je me suis gardé de mon iniquité.
25 Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти мојој пред очима Његовим.
Aussi l'Éternel m'a rendu selon ma justice, selon ma pureté à ses yeux.
26 Са светима поступаш свето, с човеком верним верно;
Avec celui qui est bon, tu es bon; avec l'homme intègre tu es intègre.
27 С чистим чисто поступаш, а с неваљалим насупрот њему.
Avec celui qui est pur, tu te montres pur; mais avec le pervers, tu agis selon sa perversité.
28 Јер помажеш народу невољном, а на поносите спушташ очи своје и понижаваш их.
Tu sauves le peuple affligé; mais de ton regard tu abaisses les orgueilleux.
29 Ти си видело моје, Господе, и Господ просветљује таму моју.
Car tu es ma lampe, ô Éternel! Et l'Éternel fait resplendir mes ténèbres.
30 С Тобом разбијам војску, с Богом својим скачем преко зида.
Avec toi je fonds sur une troupe; avec mon Dieu je franchis la muraille.
31 Пут је Божји веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се уздају у Њ.
La voie de Dieu est parfaite, la parole de l'Éternel est éprouvée; il est le bouclier de tous ceux qui se retirent vers lui.
32 Јер ко је Бог осим Господа? И ко је стена осим Бога нашег?
Car qui est Dieu, sinon l'Éternel? Et qui est un rocher, sinon notre Dieu?
33 Бог је крепост моја и сила моја, и чини да ми је пут без мане.
Le Dieu qui est ma forteresse assurée, et qui enseigne à l'homme intègre sa voie;
34 Даје ми ноге као у јелена, и на висине моје ставља ме.
Qui rend mes pieds semblables à ceux des biches, et m'affermit sur mes hauteurs;
35 Учи руке моје боју, те ломе лук бронзани мишице моје.
Qui forme mes mains au combat, et mes bras bandent un arc d'airain.
36 Ти ми дајеш штит спасења свог, и милост твоја чини ме велика.
Tu m'as donné le bouclier de ton salut, et ta bonté m'a fait devenir grand.
37 Шириш кораке моје пода мном, те се не омичу глежњи моји.
Tu élargis le chemin sous mes pas, et mes pieds ne chancellent point.
38 Терам непријатеље своје, и потирем их, и не враћам се докле их не истребим.
Je poursuis mes ennemis; je les détruis; et je ne reviens qu'après les avoir exterminés.
39 И истребљујем их, и обарам их да не могу устати, него падају под ноге моје.
Je les consume, je les écrase, et ils ne se relèvent plus; ils tombent sous mes pieds.
40 Јер ме Ти опасујеш снагом за бој: који устану на ме, обараш их пода ме.
Car tu m'as ceint de force pour le combat; tu fais plier sous moi mes adversaires.
41 Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
Tu fais tourner le dos à mes ennemis devant moi; ceux qui me haïssent, je les détruis.
42 Обзиру се, али нема помагача: вичу ка Господу, али их не слуша.
Ils regardent, et point de libérateur! Ils crient à l'Éternel, mais il ne leur répond point.
43 Сатирем их као прах земаљски, као блато по улицама газим их и размећем.
Et je les broie comme la poussière de la terre; je les écrase, je les foule comme la boue des rues.
44 Ти ме избављаш од буне народа мог, чуваш ме да сам глава народима; народ ког не познавах служи ми.
Tu me sauves des dissensions de mon peuple; tu me gardes pour être chef des nations. Le peuple que je ne connaissais pas, m'est assujetti.
45 Туђини ласкају ми, чујући покоравају ми се.
Les fils de l'étranger viennent me flatter; dès que leur oreille a entendu, ils se sont soumis.
46 Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
Les fils de l'étranger défaillent, et sortent tremblants de leurs retraites.
47 Жив је Господ, и да је благословена Стена моја. Да се узвиси Бог, Стена спасења мог.
L'Éternel est vivant! Et béni soit mon rocher! Que Dieu, le rocher de mon salut, soit exalté!
48 Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
Le Dieu qui me donne vengeance, et qui m'assujettit les peuples; qui me fait échapper à mes ennemis.
49 Који ме изводи из непријатеља мојих, и подиже ме над оне који устају на ме, и од човека жестоког избавља ме.
Tu m'élèves au-dessus de mes adversaires, tu me délivres de l'homme violent.
50 Тога ради хвалим Те, Господе, по народима, и појем имену твом,
C'est pourquoi, ô Éternel, je te louerai parmi les nations, et je chanterai ton nom!
51 Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и семену његовом довека.
C'est lui qui délivre magnifiquement son roi, et qui fait miséricorde à son oint, à David et à sa postérité, à jamais!

< 2 Књига Самуилова 22 >